13. мај

Уколико сте тражили насеље, погледајте чланак 13. мај (Земун).

13. мај (13.05) је 133. дан у години по грегоријанском календару (134. у преступној години). До краја године има још 232 дана.

Догађаји

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

• 1497 — Папа Александар VI изопштио је владара Фиренце и реформатора Ђиролама Савонаролу, који је спаљен годину дана касније.
• 1787 — Први бродови с робијашима кренули из Портсмута према новој колонији у Аустралији, тада кажњеничкој колонији Велике Британије.
• 1779 — Руски и француски посредници су испреговарали мир из Тешена који је окончао Рат за баварско наслеђе.
• 1830 — Основана Република Еквадор, за првог председника изабран Хуан Хосе Флорес.
• 1846 — Конгрес САД формално објавио рат Мексику, мада су борбе у Калифорнији почеле неколико дана раније.
• 1848 — У Сремским Карловцима почело заседање „Мајске скупштине“ на којој су делегати 175 црквених општина из Војводине и Србије изабрали Јосифа Рајачића за патријарха, а пуковника Стевана Шупљикца за војводу.
• 1887 — У Београду основана Провизорна опсерваторија Велике школе. Оснивањем Републичког хидрометеоролошког завода Србије 1947. Опсерваторија постала његов део.
• 1888 — Принцеза Изабела Бразилска је потписала Златни закон, чиме је званично укинуто ропство у Бразил.
• 1913 — Руски конструктор Игор Сикорски је полетео првим вишемоторним авионом Руским витезом, који је сам направио.
• 1940 — Немачка војска је прешла реку Мезу и напала Француску.
• 1941 — У Србији, на Равној гори пуковник Драгољуб Михаиловић основао Југословенску војску у отаџбини.
• 1944 — Формирана ОЗНА - Одељење заштите народа.
• 1945 — Битка на Зеленгори, последња битка у грађанском рату између партизанског и четничког покрета.
• 1948 — Петнаест јеврејских насељеника кибуца Кфар Ецион је масакрирано након предаје после дводневне битке са Арпаском легијом и арапским насељеницима.
• 1949 — Први пут полетео први британски млазни авион „Канбера“.
• 1967 — Закир Хусеин је ступио на дужност као први муслимански председник Индије.
• 1968 — У Паризу почели званични преговори представника Северног Вијетнама и САД о окончању рата у Вијетнаму.
• 1981 — На Тргу светог Петра у Риму атентатор Мехмет Али Агџа је ранио папу Јована Павла II.
• 1990 — На стадиону Максимир, на утакмици загребачког Динама и београдске Црвене звезде избили су немири навијача.
• 1994 — Министри иностраних послова САД, Европске уније и Русије у Женеви постигли сагласност о заједничкој стратегији у решавању босанског конфликта.
• 1999 — Перу и Еквадор потписали документ о разграничењу окончавши шест деценија дуг спор због којег су три пута ратовали.
• 2000 — У Новом Саду убијен Бошко Перошевић (рођ. 1956), председник Извршног већа Аутономне покрајине Војводине.
• 2007 — Након договора челника ДС-а, ДСС-а, и Г 17+ о формирању нове српске Владе, председник Скупштине Србије Томислав Николић поднео оставку после само пет дана проведених на тој дужности.

Рођења

• 1717 — Марија Терезија, аустријска царица и чешка и мађарска краљица. (прем. 1780)
• 1795 — Павел Јозеф Шафарик, словачки филолог, писац, песник, лингвиста, историчар и етнограф. (прем. 1861)
• 1840 — Алфонс Доде, француски писац. (прем. 1897)
• 1851 — Лаза К. Лазаревић, српски писац, психијатар и неуролог. (прем. 1891)
• 1857 — Роналд Рос, енглески лекар и ентомолог, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1902). (прем. 1932)
• 1862 — Јанко Веселиновић, српски писац. (прем. 1905)
• 1881 — Димитрије Туцовић, српски новинар, политичар и публициста, вођа социјалистичког покрета у Србији. (прем. 1914)
• 1882 — Жорж Брак, француски сликар и скулптор. (прем. 1963)
• 1907 — Дафне ди Морије, енглеска књижевница и драматуршкиња. (прем. 1989)
• 1911 — Коста Нађ, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, генерал-армије ЈНА, јунак соц. рада и народни херој Југославије. (прем. 1986)
• 1914 — Џо Луис, амерички боксер. (прем. 1981)
• 1939 — Харви Кајтел, амерички глумац и продуцент.
• 1941 — Ричи Валенс, амерички музичар. (прем. 1959)
• 1941 — Ана Карић, хрватска глумица. (прем. 2014)
• 1947 — Стивен Доналдсон, амерички писац, познат по делима фантазије, научне фантастике и мистерије.
• 1950 — Стиви Вондер, амерички музичар и музички продуцент.
• 1954 — Џони Логан, ирски музичар, двоструки победник Песме Евровизије.
• 1954 — Александар Трифуновић, српски фудбалер.
• 1961 — Боривоје Кандић, српски глумац. (прем. 2020)
• 1961 — Денис Родман, амерички кошаркаш.
• 1965 — Предраг Спасић, српски фудбалер.
• 1974 — Наташа Ђорђевић, српска певачица.
• 1976 — Трејџан Лангдон, амерички кошаркаш.
• 1976 — Ана Поповић, српска музичарка.
• 1977 — Саманта Мортон, енглеска глумица.
• 1978 — Мајк Биби, амерички кошаркаш.
• 1981 — Сани Леоне, канадска порнографска глумица.
• 1983 — Јаја Туре, фудбалер из Обале Слоноваче.
• 1986 — Милан Алексић, српски ватерполиста.
• 1986 — Лина Данам, америчка глумица, сценаристкиња, продуценткиња и редитељка.
• 1986 — Роберт Патинсон, енглески глумац.
• 1986 — Александар Рибак, белоруско-норвешки музичар и глумац.
• 1987 — Кендис Кинг, америчка глумица и музичарка.
• 1988 — Владимир Дашић, црногорски кошаркаш.
• 1993 — Ромелу Лукаку, белгијски фудбалер.
• 1993 — Деби Рајан, америчка глумица и певачица.

Смрти

• 1619 — Јохан ван Олденбарневелт, холандски државник. (рођ. 1547)
• 1930 — Фритјоф Нансен, норвешки поларни истраживач и дипломата. (рођ. 1861)
• 1931 — Јосиф Маринковић, српски композитор и хоровођа. (рођ. 1851)
• 1938 — Шарл Едуар Гијом, швајцарски физичар. (рођ. 1861)
• 1945 — Миодраг Палошевић, четнички потпуковник (рођ. 1901)
• 1948 — Милан Беговић, хрватски књижевник (рођ. 1876)
• 1961 — Гари Купер, амерички филмски глумац. (рођ. 1901)
• 1990 — Алија Сиротановић рудар из Трторића код Брезе, херој социјалистичког рада. (рођ. 1941)
• 1999 — Џин Саразен, спортиста, играча голфа. (рођ. 1902)
• 2000 — Бошко Перошевић, председник Извршног већа Војводине. (рођ. 1956).
• 2002 — Валериј Лобановски, украјински фудбалски тренер. (рођ. 1939)
• 2018 — Марго Кидер, канадско-америчка глумица. (рођ. 1948)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог апостола Јакова Заведејева
  • Светог Доната
  • Свету мученицу Аргиру
• Дан безбедности СФРЈ (уведен у знак сећања на дан оснивања ОЗНА, 13. мај 1944; укинут 2001)

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума