16. februar
16. februar[1] je četrdeset sedmi dan u godini u Gregorijanskom kalendaru. U godini ostaje još 318 dana (319 u prestupnim godinama) posle ovog.
Događaji[uredi | uredi izvor]
| februar | ||||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
- 1270 — Veliko vojvodstvo Litvanija je odnela presudnu pobedu nad Livonijskim redom u bici kod Karusea vođenoj na zaleđenoj površini Baltičkog mora.
- 1804 — U Sibnici je vođena prva borba Karađorđa sa ustanicima protiv dahija.
- 1808 — Napoleon je počeo napad na Španiju, koju je posle mesec dana okupirao i na španski presto doveo brata Žozefa.
- 1826 — Osnovana je Matica srpska, najstarija književna, kulturna i naučna institucija srpskog naroda.
- 1862 — Osnovano je prvo sokolsko društvo.
- 1862 — General Julisiz Simpson Grant je zauzeo Fort Donelson u Tenesiju.
- 1871 — Francuska potpisala kapitulaciju i akt o pomirenju s Pruskom posle izgubljenog rata.[traži se izvor] Mirovni ugovor, kojim je Francuska ustupila Pruskoj Alzas i veliki deo Lorene, uz ratnu štetu od pet milijardi zlatnih franaka, potpisan u maju.
- 1918 — Nemačka podmornica je bombardovala englesku luku Dover u Prvom svetskom ratu.[2]
- 1932 — Na opštim izborima u Irskoj pobedila partija Fijana fejl, odvojeno krilo Šin fejna, a njen lider Eamon de Valera postao predsednik izvršnog komiteta Slobodne Države Irske.
- 1933 — U strahu od nemačkih pretnji, Čehoslovačka, Rumunija i Jugoslavija, zaključivanjem pakta o Maloj Antanti i stvaranjem Veća ministara, učvrstile savez stvoren 1920. protiv pokušaja restauracije Habzburgovaca i revizionističkih težnji Mađarske. Antanta prestala da postoji posle nemačke okupacije Čehoslovačke, u martu 1939.
- 1934 — Okončan je Austrijski građanski rat porazom socijaldemokrata i republikanskog Šucbunda.
- 1936 — Na parlamentarnim izborima u Španiji pobedio Narodni front, koalicija socijalista, komunista, republikanaca i drugih manjih partija. Vladu formirao Manuel Asanja, vraćen demokratski ustav iz 1931.. Pokušaj vojske, u julu, da obori republikansku vladu prerastao u građanski rat završen 1939. uspostavljanjem diktature generala Franciska Franka.
- 1940 — Mornari sa britanskog razarača HMS Kozak su se ukrcali na nemački tanker Altmark i oslobodili 299 britanskih ratnih zarobljenika.
- 1943 — Vojnici Crvene armije su ponovo ušli u Harkov.
- 1945 — Američki avioni u Drugom svetskom ratu počeli bombardovanje Tokija.
- 1959 — Vođa gerilaca Fidel Kastro postao premijer Kube pošto je 1. januara 1959. zbacio sa vlasti diktatora Fulgensija Batistu.
- 1978 — Kina i Japan u Pekingu potpisali trgovinski ugovor vredan 20 milijardi dolara, što je bio početak ekonomskog otvaranja Kine prema svetu.
- — Prvi javni BBS
- 1992 — Zairske snage bezbednosti ubile 32 osobe kada su otvorile vatru na hiljade demonstranata koji su počeli mirne ulične proteste protiv režima predsednika Mobutua Sese Sekoa.
- 1994 — U planinskom području indonežanskog ostrva Sumatra u zemljotresu poginulo najmanje 200 ljudi.
- 1998 — Prilikom pada "erbasa A-300" tajvanske avio-kompanije „Čajna erlajns“ blizu aerodroma u Tajpehu poginule 203 osobe, odnosno svi putnici i članovi posade, među njima i guverner centralne banke Tajvana, i sedam ljudi na tlu.
- 2000 — Rusija obnovila odnose s NATO-om, prekinute zbog napada te vojne alijanse na Jugoslaviju u martu 1999..
- 2001 — U napadu naoružanih Albanaca na autobus u blizini Podujeva na Kosovu poginulo 10 Srba, a 43 osobe povređene.
- 2003 —
- U najvećim snežnim mećavama koje su zahvatile istočnu obalu SAD umrlo najmanje 59 ljudi.
- Stvara se Vikipedija na srpskom jeziku
- 2006. -
- Početak suđenja šestorici bivših političkih i vojnih čelnika bosanskohercegovačkih Hrvata, na čelu sa prvooptuženim Jadrankom Prlićem, zakazan je za utorak 25. aprila, objavljeno je u četvrtak na Haškom sudu.
- Ujedinjene nacije u izveštaju na 54 stranice osudile američko postupanje u logoru u zalivu Guantanamo, i zatražile da zatvorenicima bude suđeno ili da budu oslobođeni.
- Evropski parlament usvojio rezoluciju o Bosni i Hercegovini u kojoj se relevantni bosanski političari pozivaju da nastave sprovođenje reformi i izmenu Dejtonskog sporazuma u korist izgradnje funkcionalne države.
Rođenja[uredi | uredi izvor]
- 1222 — Nićiren, japanski budistički monah i verski reformator. (prem. 1282)[3]
- 1497 — Filip Melanhton, nemački reformator, teolog i filozof. (prem. 1560)[4]
- 1519 — Gaspar de Kolinji, francuski državnik i vojskovođa (prem. 1572)[5]
- 1620 — Fridrih Vilhelm, izbornik od Brandenburga. (prem. 1688)[6]
- 1698 — Pjer Buge, francuski hidrograf, matematičar i fizičar. (prem. 1758)[7]
- 1710 — Luj XV, kralj Francuske (prem. 1774)
- 1731 — Marčelo Bačareli, italijanski barokni slikar. (prem. 1818)[8]
- 1761 — Žan Šarl Pišegri, francuski vojskovođa. (prem. 1804)[9]
- 1786 — Marija Pavlovna, ruska princeza. (prem. 1859)
- 1812 — Henri Vilson, američki političar. (prem. 1875)[10]
- 1821 — Hajnrih Bart, nemački istraživač. (prem. 1865)[11]
- 1822 — Frensis Galton, engleski naučnik. (prem. 1911)[12]
- 1830 — Lars Hertervig, norveški slikar. (prem. 1902)[13]
- 1831 — Nikolaj Semjonovič Ljeskov, ruski pisac. (prem. 1895)[14]
- 1834 — Ernst Hekel, nemački biolog i filozof, jedan od tvoraca teorije evolucije. (prem. 1919)[15]
- 1848 — Oktav Mirbo, francuski novinar, književni kritičar i dramski pisac. (prem. 1917)[16]
- 1873 — Radoje Domanović, srpski pisac. (prem. 1908)[17]
- 1877 — Isidora Sekulić, srpska književnica. (prem. 1958)[18]
- 1893 — Mihail Tuhačevski, sovjetski vojni komandant (prem. 1937)[19]
- 1901 — Čester Moris, američki glumac. (prem. 1970)[20]
- 1904 — Džordž Frost Kenan, američki diplomata, politikolog i istoričar. (prem. 2005)[21]
- 1906 — Vera Menčik, svetska šampionka u šahu. (prem. 1944)[22]
- 1926 — Džon Šlesindžer, engleski glumac i reditelj. (prem. 2003)[23]
- 1941 — Kim Džong Il, severnokorejski diktator. (prem. 2011)[24]
- 1952 — Ivo Papazov, bugarski klarinetista.
- 1954 — Ijan Benks, škotski književnik. (prem. 2013)[25]
- 1956 — Ksenija Zečević, srpska pijanistkinja, poznata po komponovanju filmske i dramske muzike. (prem. 2006)[26]
- 1958 — Ajs Ti, američki glumac i reper.
- 1958 — Oskar Šmit, brazilski košarkaš.[27]
- 1959 — Džon Mekinro, američki teniser.[28]
- 1959 — Aleksandar Petrović, hrvatski košarkaš i trener.[29]
- 1964 — Bebeto, brazilski fudbaler[30]
- 1964 — Kristofer Eklston, engleski glumac.
- 1970 — Anđelo Peruci, italijanski fudbaler.[31]
- 1970 — Vladan Lukić, srpski fudbaler.[32]
- 1976 — Dragan Mladenović, srpski fudbaler.[33]
- 1971 — Barbara Vicković, hrvatska glumica.[34]
- 1973 — Keti Friman, australijska atletičarka.[35]
- 1978 — Tija Helebaut, belgijska atletičarka.[36]
- 1979 — Valentino Rosi, italijanski motociklistički prvak.[37]
- 1982 — Milica Dabović, srpska košarkaška reprezentativka.[38]
- 1982 — Lupe Fijasko, američki muzičar.
- 1984 — Sofija Arvidson, švedska teniserka.[39]
- 1985 — Ron Vlar, holandski fudbaler.[40]
- 1986 — Dijego Godin, urugvajski fudbaler.[41]
- 1989 — Elizabet Olsen, američka glumica.[42]
- 1990 — Viknd, kanadski pevač, tekstopisac i muzički producent.[43]
- 1991 — Serhio Kanales, španski fudbaler[44]
Smrti[uredi | uredi izvor]
- 1247 — Hajnrih Rasp, grof Tiringije. (rođ. 1204)[45]
- 1279 — Afonso III, kralj Portugalije. (rođ. 1210)[46]
- 1391 — Jovan V Paleolog, vizantijski car (rođ. 1332)[47]
- 1899 — Feliks For, francuski političar. (rođ. 1841)[48]
- 1907 — Đozue Karduči, italijanski pesnik (rođ. 1835)[49]
- 1912 — Nikolaj Japanski, svetitelj, arhiepiskop i prosvetitelj Japana. (rođ. 1836)[50]
- 1917 — Oktav Mirbo, francuski novinar, književni kritičar i dramski pisac (rođ. 1848)[51]
- 1975 — Morgan Tejlor, američki atletičar. (rođ. 1903)[52]
- 2001 — Vilijam H. Masters, američki ginekolog. (rođ. 1915)[53]
- 2002 — Volter Vinterbotom, prvi menadžer engleske fudbalske reprezentacije. (rođ. 1913)
- 2007 — Darinka Jevrić, srpska pesnikinja i novinar. (rođ. 1947)[54]
- 2012 — Duško Antunović, vaterpolista, reprezentativac. (rođ. 1947)[55]
- 2015 — Lorena Rohas, meksička glumica i pevačica. (rođ. 1972)[56]
- 2016 — Butros Butros-Gali, egipatski diplomata. (rođ. 1922)[57]
- 2019 — Bruno Ganc, švajcarski glumac. (rođ. 1941)[58]
Praznici i dani sećanja[uredi | uredi izvor]
- Srpska pravoslavna crkva slavi:
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Gajović, Aleksandar (2001). "Ljudi i događaji koji su obeležili čovečanstvo". Narodna knjiga-Alfa, Beograd.
- ^ Gajović, Aleksandar (2001). Ljudi i događaji koji su obeležili čovečanstvo. Beograd: Narodna knjiga. str. 48.
- ^ Morgan, Diane (2004). The Buddhist Experience in America (na jeziku: engleski). Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32491-8.
- ^ H. Ashley Hall (12. 3. 2014). Philip Melanchthon and the Cappadocians: A Reception of Greek Patristic Sources in the Sixteenth Century. Vandenhoeck & Ruprecht. str. 75—. ISBN 978-3-525-55067-0.
- ^ „Gaspard II de Coligny, seigneur de Châtillon | French admiral and Huguenot leader | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-24.
- ^ „Frederick William | elector of Brandenburg | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-24.
- ^ „Pierre Bouguer | French scientist | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-24.
- ^ „Marcello Bacciarelli”. timenote.info (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-24.
- ^ Grolier Incorporated (1994). Academic American encyclopedia. Internet Archive. Danbury, Conn. : Grolier Inc. ISBN 978-0-7172-2053-3.
- ^ „Henry Wilson | vice president of United States | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-24.
- ^ The Journal of the Linnean Society: Zoology (na jeziku: engleski). The Society. 1868.
- ^ „Francis Galton | Biography, Travels, & Eugenics | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-24.
- ^ „..Lars Hertervig – Works from the collection | KODE...”. kodebergen.no. Arhivirano iz originala 24. 01. 2022. g. Pristupljeno 2022-01-24.
- ^ „Na današnji dan – Nikolaj Semjonovič Ljeskov – Mladi Berana” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-24.
- ^ „Ernst Haeckel | German embryologist | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-24.
- ^ „Octave Mirbeau”. Archive.
- ^ Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. 1984. str. 155.
- ^ „Član SANU”. web.archive.org. 2015-12-22. Arhivirano iz originala 22. 12. 2015. g. Pristupljeno 2022-01-24. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. decembar 2015)
- ^ „Mikhail Tukhachevsky | Biography, Facts, Purges, & Death | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-24.
- ^ Jan Onofrio (1. 1. 1999). Pennsylvania Biographical Dictionary. Somerset Publishers, Inc. str. 189. ISBN 978-0-403-09950-4.
- ^ „George F. Kennan | American diplomat and historian | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-24.
- ^ „Vera Menchik”. World Chess Hall of Fame (na jeziku: engleski). 2017-03-23. Pristupljeno 2022-01-24.
- ^ „John Schlesinger”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-24.
- ^ „Kim Jong Il | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-24.
- ^ „Iain Banks obituary”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2013-06-10. Pristupljeno 2021-01-15.
- ^ „Ksenija Zecevic”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-24.
- ^ „ACB.COM”. web.archive.org. 2017-10-15. Arhivirano iz originala 15. 10. 2017. g. Pristupljeno 2022-01-24. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. октобар 2017)
- ^ „John McEnroe”. IMDb. Приступљено 2022-01-24.
- ^ „Aleksandar Petrović”. Euroleague.
- ^ „Bebeto - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.
- ^ „Angelo Peruzzi - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.
- ^ Admin (2009-12-27). „Lukić Vladan”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Dragan Mladenović (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.
- ^ „Barbara Vickovic”. IMDb. Приступљено 2022-01-24.
- ^ „Cathy Freeman Biography and Statistics - Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 2008-12-04. Архивирано из оригинала 04. 12. 2008. г. Приступљено 2022-01-24.
- ^ „Tia HELLEBAUT | Profile | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2022-01-24.
- ^ „Valentino Rossi | Racing career profile | Driver Database”. www.driverdb.com. Приступљено 2022-01-24.
- ^ Eurobasket. „Milica Dabovic Player Profile, SK Tirana, News, Stats - Eurobasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2022-01-24.
- ^ „Sofia Arvidsson | WTA Official”. Women's Tennis Association (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.
- ^ „Ron Vlaar - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.
- ^ „Diego Godín - Player profile 2022”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.
- ^ „Elizabeth Olsen”. IMDb. Приступљено 2022-01-24.
- ^ „The Weeknd | Biography, Songs, Albums, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.
- ^ „Каналес Серхио / Sergio Canales”. news.sportbox.ru (на језику: руски). Приступљено 2022-01-24.
- ^ „Henry Raspe | antiking of Germany | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.
- ^ „Afonso III | king of Portugal | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.
- ^ „John V Palaeologus | Byzantine emperor | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.
- ^ „Félix Faure | president of France | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.
- ^ „Giosuè Carducci | Italian poet | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.
- ^ „Saint Nikolay Kasatkin | Russian Orthodox bishop | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.
- ^ „Octave Mirbeau | French author | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.
- ^ „Morgan Taylor Biography and Statistics - Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 2008-12-08. Архивирано из оригинала 08. 12. 2008. г. Приступљено 2022-01-24. Архивирано на сајту Wayback Machine (8. decembar 2008)
- ^ „William H. Masters | American physician | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-24.
- ^ „Darinka Jevrić”. poezijasustine.rs. Pristupljeno 29. 1. 2022.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Preminuo Duško Antunović”. www.rts.rs. Pristupljeno 2022-01-24.
- ^ „Lorena Rojas”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-24.
- ^ „Boutros Boutros-Ghali | Egyptian statesman and secretary-general of the United Nations | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-24.
- ^ Kreps, Daniel; Kreps, Daniel (2019-02-16). „Bruno Ganz, Swiss Actor Who Portrayed Hitler in 'Downfall,' Dead at 77”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-15.
