Београд — разлика између измена

Уреди везе
Координате: 44° 49′ 00″ С; 20° 28′ 00″ И / 44.816667° С; 20.466667° И / 44.816667; 20.466667
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 425: Ред 425:
|-
|-
| -{Alba Graeca}-
| -{Alba Graeca}-
| латинизирано име града
| латинизовано име града
|-
|-
| -{Alba Bulgarica}-
| -{Alba Bulgarica}-
| латинизирано име града током бугарске владавине
| латинизовано име града током бугарске владавине
|-
|-
| -{Fehérvár}-
| -{Fehérvár}-

Верзија на датум 18. јул 2011. у 15:15

Уколико сте тражили чланак о истоименом астероиду, погледајте чланак 1517 Београд.
Београд
Знаменитости Београда
Административни подаци
Држава Србија
Управни округГрад Београд
Стара именаСингидунум
Становништво
Становништво‍
 — 1.281.801
 — густина3.560,95 ст./km2
Агломерација1.710.000
Географске карактеристике
Координате44° 49′ 00″ С; 20° 28′ 00″ И / 44.816667° С; 20.466667° И / 44.816667; 20.466667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина359,96 km2
Београд на карти Србије
Београд
Београд
Београд на карти Србије
Остали подаци
ГрадоначелникДраган Ђилас (ДС)
Поштански број11000
Позивни број011
Регистарска ознакаБГ
Веб-сајт
www.beograd.rs

Београд је главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске Винче, 4.800 година пре нове ере. Сам Београд су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум.[1][2] Словенско име „Белиград“ (слов. Бјелград) први пут је забележено 878. године, у чему је садржан утисак изгледа тадашње тврђаве. Београд је главни град Србије од 1405. године и био је престоница разних јужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.[3]

Град лежи на ушћу Саве у Дунав у централном делу Србије, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Број становника у Београду према процени из 2007. је износио 1.710.000.[4] Највећи је град на територији бивше Југославије и по броју становника четврти у југоисточној Европи после Истанбула, Атине и Букурешта.

Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом.[5] Његова територија је подељена на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.[6] Београд заузима преко 3,6% територије Републике Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана дела Србије на коме је извршен попис 2002. године (без података за Косово и Метохију).[7] Београд је такође економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке.

Географија

Сателитски снимак Београда

Београд се налази на 116,75 метара надморске висине, и то на координатама 44°49'14" северно и 20°27'44" источно. Историјско језгро Београда (данашња Београдска тврђава) налази се на десној обали Саве. У саставу Београда су Нови Београд и Земун које су на левој обали реке Саве, па тиме и у средњој Европи. Град лежи на ушћу двеју река, Дунава и Саве. Урбана површина града износи 359,92 квадратних километара. Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.[8]

Клима

Београд има умерену континенталну климу. Просечна годишња температура је 11,7 °C, док је најтоплији месец јул, са просечном температуром од 22,1°C. Ипак, Београд у просеку има око 31 дан у години са температуром преко 30°C, а температура прелази 25°C чак 95 дана у години. Просечна годишња количина падавина је око 700 милиметара. Годишње, Београд има око 2.096 сунчаних сати, са јулом и августом као најсунчанијим, и децембром и јануаром као најмрачнијим данима, са тек 2—2,3 сунчана сата дневно.[9]

Клима Београда
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 3,5
(38,3) 		6,4
(43,5) 		11,9
(53,4) 		17,5
(63,5) 		22,5
(72,5) 		25,3
(77,5) 		27,3
(81,1) 		27,3
(81,1) 		23,7
(74,7) 		18,1
(64,6) 		11,0
(51,8) 		5,3
(41,5) 		16,7
(62,1)
Средњи минимум, °C (°F) −2,3
(27,9) 		−0,2
(31,6) 		3,3
(37,9) 		7,8
(46) 		12,1
(53,8) 		15,0
(59) 		16,3
(61,3) 		16,1
(61) 		13,0
(55,4) 		8,3
(46,9) 		4,0
(39,2) 		−0,2
(31,6) 		7,8
(46)
Извор: worldweather.org, Погода и Климат

Историја

Главни чланци: Историја Београда, Винчанска култура и Сингидунум

У строгом центру Београда, испод данашње палате Албанија, пронађени су, током њене градње, 1938. године скелети неандерталца који је погинуо у борби са мамутом чији је скелет нађен у близини[10], што говори о насељености простора данашњег Београда још у праисторијско доба. Касније се на простору Балкана, пре око 7.000 година, развила Винчанска култура, па се њени остаци могу пронаћи и у околини Београда код истоименог насеља, по коме је цела култура добила име[1]. Насељен у трећем веку п. н. е. од стране Келта, тај простор убрзо прелази у руке Римљана и постаје насеобина Сингидунум.[2] За владавине цара Диоклецијана, током прогона хришћана, у Сингидунуму се помињу први хришћански мученици.[11] Једни од најстаријих по имену познатих хришћанских страдалника у овом граду су Ермил и Стратоник. Поделом римског царства остаје под контролом Византије.

Средњи век

Главни чланци: Средњовековна историја Београда и Пад Београда (1521)
Турска опсада Београда 1456.

Сингидунум су освајали многи освајачи, попут Хуна, Сармата, Острогота и Авара — пре доласка Словена око 630. године нове ере. Први записи о словенском имену Београд датирају из 878. године (словенски облик Бјелград), за време владавине Првог бугарског царства, упућујући на утисак тврђаве сачињене од белог камена посматране од стране реке и панонске равнице. Град је остао предмет размирица између Византије, Мађарске и Бугарске наредна четири века.[12]

Град коначно прелази под власт Срба као део Срема 1284. године. Први српски краљ који је владао Београдом био је Стефан Драгутин (1276—1282), владар Краљевине Срема, ког је добио на поклон од свог таста, мађарског краља Ладислава IV.[13] Након великих губитака у Косовском боју 1389. године, Српско царство почиње да се распада и његови јужни делови великом брзином прелазе у руке Турака Османлија.[14] Ипак, север је дуго одолевао. Српски деспот Стефан Лазаревић добио је Београд од угарског и римског краља Жигмунда Луксембуршког, након што је постао његов вазал. Године 1405. Стефан Лазаревић је прогласио Београд својом престоницом. У наредном периоду, Београд је доживео велики успон. Поновно су утврђене старе зидине града, заједно са замцима, а цркве и тврђаве обновљене, што је помогло да град одолева навалама Турака чак 70 година.

У ово време, Београд је постао уточиште многим балканским народима који су бежали од власти Османлија. Верује се да је број становника у ово време достизао и 40.000—50.000. Током владавине Ђурађа Бранковића, већи део деспотства доспева под турску власт, међутим, Београд долази под заштиту мађарских краљева.[13] Турци су желели да покоре Београд јер им је представљао препреку у даљем напредовању ка централној Европи. Напали су 1456. када се одиграла чувена Опсада Београда где је хришћанска војска под вођством Сибињанин Јанка успешно одбранила град од турског напада.[15]

Османско царство

Главни чланак: Београдски пашалук

Војска под вођством Сулејмана Величанственог, 28. августа 1521. је освојила Београд од Мађара, што је означило пад града под Османско царство. Турци Османлије након тога насељавају срушен и спаљен град, постепено га претварајући у китњасти оријентални град, чија је панорама са многобројним мунарама издалека одушевљавала многе европске путнике тог доба.[16] Око 1571. године у Београду је било 27 насеља (махала). Град је 1594. захватила велика српска побуна (Банатска побуна) коју су Турци успели да угуше, спаљене су многе цркве, реликвије и мошти Светог Саве на Врачару. Управо због тога је ово место одабрано за градњу Храма Светог Саве.[17]

Београд у 16. веку

Следећих деценија град је био миран, а био је и важно седиште округа (Смедеревског санџака, познатог и као Београдски пашалук), повезан са Истанбулом Цариградским друмом. Привукао је многе трговце и становнике — Турке, Јермене, Грке, Роме и остале. Према османлијском путописцу Евлији Челебији, који је боравио у Београду 1660. године, Београд је тада имао око 98.000 становника, од којих 77.000 су били Муслимани.[16] Постао је више од обичног града, са исламском архитектуром, јавним купатилима и многим новим џамијама.[18] Београд је већ концем 16. века, по својој лепоти и величини, у многоме надмашивао Будим, Софију, Сарајево, Скопље и многе друге градове европског дела Османског царства.[16] Како сазнајемо из Путописа Евлије Челебије, у време када је он боравио у Београду 1660. године, у граду је било чак седамнаест дервишких текија у којима су се изучавала дела великих суфијских мислилаца.[19] Претпоставља се да је био заступљен велики број дервишких братстава, укључујући бајрамије, меламије, бекташије, халветије, гулшеније, кадирије, хиндије, мевлевије, накшибендије, рифаије, садије, сунбулије, шабаније, шазилије и ушакије.[20] Исти Путопис нам преноси да су у Беграду, у време Османског царства, постојале 273 исламске богомоље, џамије и месџиди.[16] Највећом и најлепшом сматрана је Батал џамија, коју су путописци упоређивали са Аја Софијом.[21] Налазила се на месту данашње Савезне скупштине, а поред ње је било гробље на коме су сахрањивани виђенији Турци.

Аустријска опсада Београда 1717. године

Београд је три пута од Турака освајала Аустрија (1688—1690, 1717—1739, 1789—1791), а Османлије су га поново заузимале, уз велика разарања.[18] Београд постаје „Дар-ул-џихад“ – Тврђава Џихада, како су га Османлије тада називале.[16] Током овог периода, град су захватиле две велике сеобе Срба, у којима су се стотине хиљада Срба, предвођених патријарсима, повлачили заједно са Аустријанцима у Хабзбуршко царство 1690. и 1737—39, где су се населили у данашњој Војводини и Славонији.[22]

Након турског пораза под Бечом, септембра 1688. године, Аустријанци су заузели Београд. Приликом првог аустријског освајања (1688-1690) многе џамије су порушене, а оне које су преостале, претворене су у хришћанске цркве. Након тога, за време поновне кратке османлијске владавине (1690-1717.) многе џамије су обновљене, а неке су из темеља изграђене. Када је војска Аустријског царства (у чијем су саставу били војници разних народности: Немци, Французи, Италијани, Швајцарци, Португалци, Шпанци, Мађари и други), под заповедништвом надвојводе Еугена Савојског по други пут освојила Београд (1717-1739) порушили су минарете џамија београдске тврђаве, како би панорама града изгледала више европска. Многе џамије су претворене у цркве разних хришћанских редова који су дошли заједно са војском и досељеницима: тринитарци, фрањевци, језуити, минорити и Јермени католици.[16] Остале сачуване џамије су употребљене за војне магазине, трговине и настамбе. Тада у Београду није остало муслиманског становништва, јер су се повукли усред најезде.[16] После победе над аустријском војском 1739. године код Гроцке, Османлије су поново загосподариле Београдом, и њиме владале наредних 50 година (1739-1789. године). За то време су поправили многе оштећене џамије и повратили у првобитно стање многе претворене у цркве. Према неким савременицима, у Београду је 1780-тих година било 50-ак џамија. У току великих борби за Београд 1739. године, страдало је око 30 џамија. У плану Београда, којег је израдио аустријски потпоручник Бруш 1789. године, уцртано је 15-ак џамија. Тај се број џамија углавном одржао до Првог српског устанка.[16]

Некадашња Батал џамија, око 1860.

У Првом српском устанку током борби за ослобођење Београда 1806. године, многе џамије су страдале, а оне преостале биле су претворене у бакалнице, у неким су држане свиње, једна је била претворена у православну цркву, а неке су одређене турским женама за становање.[16] Устаници су држали град од 8. јануара 1806. до 1813, када су га поново заузеле Османлије.[23] Повратком Османлија долази до обнављања неких оштећених џамија. Српске власти су 1836. године пописале џамије у Београду, и у том списку се налазило 16 џамија. Исељењем „турског“ живља из Београда 1867. године (међу којима је велики број био словенског порекла) започео је крај београдских џамија. Како наводи Феликс Каниц ”где кад би ноћу случајно експлодирале мине рушећи џамије које су ометале регулацију”.[16] Данас је једина преостала Бајракли џамија на Дорћолу.

Краљевина Србија

Датотека:1915 belgrade.jpg
Бомбардовање Улице краља Петра 1915.

Од 1817. био је престоница Кнежевине Србије (сем у периоду од 1818—1841, када је Крагујевац био главни град).[24] Престоницу из Крагујевца у Београд је преместио кнез Михајло Обреновић. Кад је Србија стекла потпуну независност 1878. и постала Краљевина Србија, Београд је опет постао кључни град на Балкану који се веома брзо развијао.[23][25] Међутим, упркос изградњи железничке пруге до Ниша, укупни услови у Србији били су као и у осталим претежно пољопривредним земљама, а Београд је 1900. имао само 69.100 становника.[26] Убрзо, 1905. број становника се повећава на преко 80.000, а на почетку Првог светског рата 1914. и до 100.000, не рачунајући Земун који је тада припадао Аустругарској.[27][28]

Након Првог светског рата и окупације од стране Аустро-Угарске и немачких трупа, Београд је доживео брз развој и значајну модернизацију као престоница нове Краљевине Југославије. Мало је позната чињеница да је Београд тада имао један од првих будистичких храмова у Европи[29]. Током двадесетих и тридесетих година 20. века, број становника се попео на 239.000 до 1931. заједно са западним предграђем Земуном, који је раније био у Аустроугарској. До 1940, број становника је био око 320.000, прираштај становништва између 1921. и 1948. је износио приближно 4,08 % годишње.[28]

Други светски рат

Београд после бомбардовања 1941.
Главни чланци: Београд током Другог светског рата и Београдска операција

Југославија је 25. марта 1941. потписала Тројни пакт и придружила се Силама осовине. Због овога је 27. марта уследио масовни протест у Београду и државни удар. Град је 6. и 7. априла тешко бомбардовао Луфтвафе и усмртио 2.274 људи. У бомбардовању је запаљена и изгорела Народна библиотека Србије, где су настрадале хиљаде књига и средњевековних рукописа[30]. Југославију су напале немачке, италијанске, мађарске и бугарске снаге, уз помоћ Албанаца и Хрвата. Након капитулације Краљевине Југославије, сремска предграђа Београда (Земун) су ушла у састав Независне Државе Хрватске, нацистичке марионетске државе. У Београду и централној Србији нацисти су подржали формирање владе Милана Недића[31].

Београдски Јевреји, Роми, комунисти, и други антифашисти одведени су у логоре Сајмиште и Бањица, кроз које је у току рата прошло око 125.000 логораша. Јеврејска заједница је од 1643. живела у четврти Дорћол поред Дунава. Пре рата ту их је било 10.400. Окупацију је преживело свега око 10% њих. На Сајмишту је страдало око 40.000 Срба и 7-8.000 Јевреја[32][33]. На Бањици је убијено око 4.200 људи. Ликвидације су вршили немачки окупатори, док су логораше углавном хапсили српски квислинзи, који су чинили и администрацију Бањичког логора.[34]

Град су бомбардовали и савезници 16. и 17. априла 1944. године. Тада је погинуло 1600 људи[30].

Борбе за ослобођење града су почеле 13. и 14. октобра, а град је коначно ослобођен 20. октобра 1944. Ослободили су га заједничким снагама партизани и Црвена армија. Губици партизана су били око 1.000 бораца, а Црвене армије око 2.000. У току целог рата, Београд је изгубио око 50.000 људи и претрпео тешка разарања[30].

СФР Југославија

Главни чланак: Историја Новог Београда

У послератном периоду Београд се развијао као главни град нове Југославије и убрзо израстао у велики индустријски центар.[25]

Године 1951 је почела изградња Новог Београда са друге стране реке Саве, где су се до тада налазиле само мочваре и трска. Град су, бар у почетку, градиле добровољне омладинске радне бригаде.

Године 1961, поводом мучког убиства Патриса Лумумбе (јануар 1961), у Београду су одржане жестоке демонстрације, са више повређених. Том приликом је извршен и упад у белгијску амбасаду.

Прва конференција несврстаних одржана је у Београду 1961. године.

Београд је био и поприште великих студентских демонстрација 1968.

Марта 1972. Београд је био центар последње епидемије великих богиња у Европи. Епидемија, која је укључивала присилне карантине и масовне вакцинације, окончана је крајем маја.[35]

У мају 1980. умро је и доживотни председник СФРЈ, Јосип Броз Тито. Поред готово свих водећих светских државника, сахрани је присуствовало и око 700.000 грађана.

Скорашња историја

Победник, симбол Београда

Дана 9. марта 1991. у Београду су одржане велике демонстрације, предвођене Вуком Драшковићем, против режима Слободана Милошевића.[36] Том приликом су погинуле две особе, седамнаестогодишњи средњошколац Бранивоје Милиновић, и полицајац Недељко Косовић, 203 људи је повређено, а 108 ухапшено.[37] Према разним медијским изворима, на улицама тог дана је било између 100.000 и 150.000 људи. Касније у току дана, на улице су изведени тенкови у циљу успостављања мира.

Након непризнавања резултата локалних избора 1996, опозиција је у Београду организовала свакодневне грађанске и студентске протесте против Милошевићеве владавине, у периоду између новембра 1996. и фебруара 1997.[38] После попуштања режима и признавања резултата избора Зоран Ђинђић постаје градоначелник Београда.

НАТО бомбардовање 1999. проузроковало је значајну штету градској инфраструктури. Међу погођеним објектима биле су и зграде неколико министарстава, зграда РТС у којој је погинуло 16 запослених, неколико болница, хотел „Југославија“, некадашња зграда Централног комитета, телевизијски торањ на Авали, као и кинеска амбасада на Новом Београду.[39]

Победник и зидине Калемегдана.

Након избора 24. септембра 2000. године, Београд је постао поприште масовних демонстрација са 800.000 по полицијским проценама, а по другим изворима и до 1.000.000 учесника, које су довеле до коначног пада Милошевића са власти.[40][41][42]

Локална самоуправа

Зграда Скупштине града, позната и као Стари двор

Београд има статус посебне територијалне јединице у Републици Србији, са својим посебним органима локалне самопураве.[5]

Скупштина града

Скупштина града Београда је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града. Скупштина има 90 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године. Скупштина града састаје се по потреби, а најмање једном у три месеца.

Градоначелник

Главни чланак: Списак Градоначелника Београда

Градоначелник Београда представља и заступа Град и обавља извршну функцију у Граду Београду.

Градоначелник се бира истовремено кад и одборници за Скупштину града непосредним тајним гласањем на четири године. Градоначелник не може бити одборник Скупштине града, нити обављати другу јавну функцију.

Градоначелник Београда, члан Демократске странке, изабран на изборима 2008. године је Драган Ђилас.

Градско веће

Градско веће је орган Града Београда који усклађује остваривање функција Градоначелника и Скупштине града и врши контролно-надзорну функцију над радом Градске управе.

Градско веће чине Градоначелник, заменик градоначелника и 9 чланова. Чланове Градског већа бира Скупштина града, на предлог Градоначелника, на четири године.

Градска управа

Градска управа обавља управне послове у оквиру права и дужности Града Београда и одређене стручне послове за потребе Скупштине града, Градоначелника и Градског већа.

Начелник Градске управе, кога поставља Скупштина града на предлог Градоначелника, руководи радом Градске управе. Начелник Градске управе може имати заменика који се поставља и разрешава на исти начин као начелник.

Градске општине

Карта београдских општина
Главни чланак: Београдске општине

Градска општина је део територије Града Београда у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштини градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.

Већина општина се налазе јужно од Дунава и Саве, у Шумадијском региону. Три општине (Земун, Нови Београд и Сурчин) се налазе са северне стране Саве, тачније у Срему, док се општина Палилула налази на обе стране Дунава, у Шумадији и Банату.

  • Списак београдских општина:
Име Површина (km²) Становништво (1991.) Становништво (2002.)
Барајево 213 20.846 24.641
Вождовац 148 156.373 160.768
Врачар 3 67.438 58.386
Гроцка 289 65.735 75.466
Звездара 32 135.694 132.621
Земун 150 141.695 152.950
Лазаревац 384 57.848 58.511
Младеновац 339 54.517 52.490
Нови Београд 41 218.633 217.773
Обреновац 411 67.654 70.975
Палилула 451 150.208 155.902
Раковица 31 96.300 99.000
Савски венац 14 45.961 42.505
Сопот 271 19.977 20.390
Стари град 5 68.552 55.543
Сурчин 288 34.463 38.695
Чукарица 156 150.257 168.508
УКУПНО 3.227 1.552.151 1.576.124
Извор: Републички завод за статистику[7]

Подручје насеља Београд, ужег и урбанизованог дела укупне површине 360 km², обухвата следеће градске општине: цео Врачар, Звездару, Савски венац, Стари град, Раковицу и Нови Београд и делове Вождовца, Земуна, Палилуле и Чукарице.

Демографија

Главни чланак: Демографија Београда

Према попису становништва из 2002. године, Београд има 1.576.124 становника. Према етничким групама, становници Београда су се изјаснили као Срби (1.417.187), Југословени (22.161), Црногорци (21.190), Роми (19.191), Хрвати (10.381), Македонци (8.372) и Муслимани (4.617).[43]

Храм Светог Саве, највећи православни храм на свету

Иако постоје неколико религиозних заједница у Београду, тај склоп је релативно хомоген. Православна заједница је далеко најбројнија са 1.429.170 верника. Такође има и 20.366 муслимана и 16.305 католика. Постојала је и велика јеврејска заједница, али након нацистичке окупације 1941. и велике емиграције Јевреја у Израел, њихов број је опао на 415. У Београду такође има и 3.796 протестаната.[44]

Поред рођених Београђана, град је дом и великог броја Срба са простора целе бивше Југославије, који су у град дошли било у потрази за бољим животом, било бежећи од рата и етничког чишћења.[45] Незванично, узимајући у обзир велики број српских избеглица из Хрватске, Босне и Херцеговине као и протераних лица са Косова, студената, затим људи пописаних у местима њихових сталних пребивалишта, број становника Београда потенцијално прелази 2 милиона. У Београду такође живе и многи припадници других народа и народности бивше СФРЈ што је у великој мери производ његовог некадашњег статуса главног града мултиетничке Југославије.[4] Такође је процењено да у Београду живи и неколико хиљада Кинеза који су у град почели да се досељавају средином деведесетих година 20. века. Новобеоградски блок 70 је међу Београђанима познат и као Кинеска четврт.[46][47] Београд је дом и извесном броју Арапа који су дошли седамдесетих и осамдесетих година 20. века као студенти, али су се трајно населили и засновали породице.[48][49] Већина Арапа који живе у Београду су пореклом из Сирије, Јордана и Ирака.

Економија

Главни чланак: Економија Београда
Зграда Народне банке Србије у близини Славије

Београд је економски најразвијенији део Србије. Више од 30 % БДП у Србији долази из Београда, који даје више од 30 % радне снаге у Србији.[50] Током деведесетих година 20. века, град је био под санкцијама Уједињених нација, као и цела тадашња СР Југославија. Хиперинфлација југословенског динара је такође десетковала економију града.

Економија града се опоравља расте брзо од 2000. године, након пада режима Слободана Милошевића и укидања санкција УН. Седиште Народне банке Србије је у Београду. Главне компаније у Београду, између осталих су: Јат Ервејз, Телеком Србија, Теленор Србија, Делта Холдинг, и многе друге.

Град има прворазредни саобраћајни значај, као железничко и друмско чвориште (паневропски коридор 10). Као град на ушћу двеју река, Београд је и важно међународно речно пристаниште (паневропски коридор 7), а ту је и међународни аеродром „Никола Тесла“. Београд је такође значајан телекомуникациони центар за фиксну и мобилну телефонију и интернет. У њему су развијени значајни привредни и пољопривредни капацитети, посебно металска, металопрерађивачка и електронска индустрија, затим трговина и банкарство. На ширем подручју Београда, Смедерева и Панчева, на обалама Дунава, лоцирана је слободна трговинска зона на површини од 2.000 квадратних метара.

Септембра 2006 просечан доходак у Београду је износио 40.891 динар, што је највиши просечни доходак у Србији. Просечна нето плата износила је 27.998 динара [51]

Култура

Главни чланак: Култура Београда
Зграда САНУ-а, саграђена 1922.

Београд је домаћин многим културним манифестацијама, укључујући ФЕСТ (Међународни филмски фестивал), БИТЕФ (Београдски интернационални театарски фестивал), БЕЛЕФ (Београдски летњи фестивал), БЕМУС (Београдске музичке свечаности), Београдски сајам књига, и Београдски фестивал пива.[52] Добитник Нобелове награде Иво Андрић је написао своја најпознатија дела: „На Дрини ћуприја“ и „Проклета авлија“ у Призренској улици у Београду.[53] Остали истакнути српски књижевници који су живели и радили у Београду су: Бранислав Нушић, Милош Црњански, Борислав Пекић, Милорад Павић, Меша Селимовић и многи други.[54][55][56]

Већина српске филмске индустрије се налази у Београду, а један од најпознатијих филмова снимљених овде је и филм Емира Кустирице из 1995, добитник Златне палме на Канском фестивалу — Подземље. Град је био један од главних центара југословенског „новог таласа“: ВИС Идоли, Екатарина Велика и Шарло Акробата музички бендови који су сви из Београда. Остали познати београдски рок уметници: Рибља чорба, Бајага и инструктори и остали.[57] Током деведесетих, град је био главни центар (у бившој Југославији) музичког жанра турбофолк. Данас је центар српске хип хоп сцене, са извођачима као што су Београдски Синдикат, Шкабо, Марчело и многи други.[58][59] Београд такође има много позоришта, а најпознатији међу њима су Београдско народно позориште, Југословенско драмско позориште, Звездара театар, и Атеље 212. У Београду се налази и Српска академија наука и уметности, Народна библиотека Србије и Историјски архив Београда.

Музеји

Главни чланак: Списак музеја у Београду
Мирослављево јеванђеље, средњовековни рукопис који се чува у Народном музеју
Зграда Народног музеја

Најпознатији музеј у Београду је Народни музеј, основан 1844. године. Садржи колекције више од 400.000 изложбених материјала, укључујући многа страна ремек-дела. Познато Мирослављево јеванђеље се налази у овом музеју.[60] Војни музеј је нарочито популаран за стране туристе, највише због делова „невидљивог“ (стелт) авиона F-117 ког је југословенска противваздушна одбрана оборила у току НАТО бомбардовања 1999. У музеју се такође налази још преко 25.000 осталих изложбених предмета од којих неки датирају из римског периода.[61][62] Сличан музеј је Музеј југословенског ваздухопловства који има више од 200 авиона, од којих су 50 стална поставка. Неколико авиона у Музеју су једини „преживели“ примерци тог типа, као нпр. Фијат G.50. Музеј излаже и неке делове оборених америчких и НАТО авиона.[63] Етнографски музеј, основан 1901, садржи више од 150.000 предмета руралне и урбане културе Балкана, тачније држава бивше Југославије.[64]Музеј савремене уметности садржи колекцију са око 8.540 примерака уметничких дела из Југославије од 1900. године[65]Музеј Николе Тесле, основан 1952. године, чува личне ствари Николе Тесле, научника по коме је јединица Тесла добила име. Музеј чува око 160.000 оригиналних докумената и око 5.700 осталих предмета.[66] Још један од већих београдских музеја је Музеј Вука и Доситеја, који садржи експонате који говоре о животу, делу и завештању Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића, реформатора српског књижевног језика из 19. века који су такође уједно и били први министри српског образовања.[67] У Београду такође постоји и Музеј афричке уметности, основан у време социјалистичке солидарности са неразвијеним нацијама Трећег света.

Образовање

Главни чланак: Списак образовних институција у Београду

Београд има два државна универзитета и више приватних институција за више и високо образовање. Београдски универзитет води порекло од Велике школе, основане 1808.[68] Први српски универзитет формално је основан 27. фебруара 1905. Више од 70.000 студената студира на Београдском универзитету.[69]

Дана 21. маја 1973. године, уметничке академије прерасле су у факултете уметности, а Уметничка академија постала је Универзитет уметности, други самостални београдски универзитет[70].

У Београду постоји 195 основних и 85 средњих школа. Од основних, постоји 162 редовних, 14 специјалних, 15 уметничких и 4 школе за основно образовање одраслих. Средњошколски систем обухвата 51 стручну, 21 гимназију, 8 уметничких и 5 специјалних школа. 230.000 уписаних ученика учи 22.000 запослених у преко 500 зграда који покривају око 1.100.000 квадратних метара.[71]

Ноћни живот

Београђанка

Београд има репутацију престонице која нуди свакодневни, живописан ноћни живот, са мноштвом клубова отворених до свитања широм града. Најпрепознатљивији су клубови смештени на сплавовима дуж обала Саве и Дунава.[72][73][74]

Викенд-посетиоци, посебно они из Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније, сматрају Београд већом метрополом од својих престоница због пријатељске атмосфере, сјајних клубова и барова, јефтиних пића, непостојања језичке баријере, као и либералне регулативе везане за ноћни живот.[75][76]

Позната места за љубитеље алтернативне музике, односно културе која не потпада под мејнстрим, познати су и афирмисани клубови као што су Академија (Клуб студената на ФЛУ), смештена у подруму Факултета ликовних уметности и КСТ (Клуб студената технике), смештен у подруму зграде Техничких факултета.[77][78] Једно од најпознатијих места за алтернативне културне догађаје у граду је СКЦ (Студентски културни центар), који се налази преко пута Београђанке, једне од најзнаменитијих грађевина Београда. Концерти бројних домаћих и познатих страних група се често одржавају у СКЦ-у, као и уметничке изложбе и јавне дебате и дискусије.[79]

Они који су наклоњени традиционалнијем српском ноћном животу, а љубитељи су староградске музике, типичне за северне крајеве Србије, могу да се одлуче за вече у Скадарлији, старој боемској четврти града где су се окупљали песници и уметници крајем 19. и почетком 20. века. У Скадарској улици и околини налазе се неки од најбољих и најстаријих београдских ресторана.[80] На једном крају четврти налази се некадашња најстарија београдска пивара, основана у првој половини 19. века.[81]

Спорт

Београдска арена

У Београду постоји око хиљаду спортских објеката, од којих многи својим капацитетом задовољавају потребе великих и готово свих врста спортских догађаја.[82] Београд је био домаћин многим битним спортским догађајима у блиској прошлости, као што су Европско првенство у кошарци 2005.[83], Европско првенство у одбојци 2005., Светско првенство у ватерполу 2005. и Европски олимпијски фестивал младих 2007. Београд ће бити град домаћин Летње универзијаде 2009. године[84]

Београд се два пута неуспешно кандидовао за Летње олимпијске игре и то за Олимпијаду 1992. када је испао у трећем кругу гласања Међународног олимпијског комитета (тада су се игре одржале у Барселони) и Летње олимпијске игре 1996. када је град домаћин била Атланта.[85][86]

Београд је дом и два највећа и најуспешнија спортска друштва у Србији, Партизана и Црвене звезде. Два највећа фудбалска стадиона у Београду су Маракана (стадион „Црвене звезде“) и Стадион ЈНА (стадион „Партизана“).[87] Београдска арена се користи за кошаркашке и одбојкашке утакмице, заједно са халом Пионир.[88][89], док се Спортски центар „Ташмајдан“ користи за ватерполо утакмице.

Ада Циганлија је бивше острво на реци Сави, и највећи београдски спортско-рекреативни комплекс. Након његовог повезивања с обалом, направљено је вештачко језеро. Једна је од најпознатијих дестинација за Београђане током врелог лета. Ада Циганлија има 7 километара дугу плажу и објекте за разне спортове укључујући голф, рагби, фудбал, кошарку, одбојку, бејзбол и тенис.[90] Екстремни спортови су такође доступни, као што су банџи џампинг, скијање на води и пејнтбал[91] На острву се налазе и стазе за вожњу бицикла, шетњу и џогирање.[92][93]

Туризам

Главни чланак: Туризам у Београду

Од 2000-те године, упоредо са обнављањем дипломатских односа Србије са западном Европом и Америком, у Београду се примећује повратак страних туриста одсутних још од ратова из деведесетих година.

Поглед на центар града
Река Сава, поглед са Калемегдана

Историјски делови и зграде Београда су највеће градске туристичке атракције. Оне укључују Скадарлију, Народни музеј, оближње Народно позориште, Земун, Трг Николе Пашића, Милошев конак, Конак кнегиње Љубице, Теразије, Студентски трг, Калемегдан, Кнез Михаилову улицу, Дом Народне скупштине, Храм Светог Саве и Стари двор. Поред овога, постоје многи паркови, споменици, музеји, кафићи, ресторани и продавнице и то са обе стране реке Саве. Маузолеј Јосипа Броза Тита, назван Кућа цвећа, паркови, Ада Циганлија, Топчидер и Кошутњак који се налазе у близини су такође популарни, посебно посетиоцима из бивше Југославије. У последње време број младих посетилаца се веома увећао, нарочито оних из Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине који уживају у ноћном животу града.[75][76]

Медији

Главни чланак: Списак медијских организација у Београду

Београд је најзначајнији медијски центар у Србији. У Београду је седиште Радио телевизије Србије - РТС, јавног медијског сервиса, који има два ТВ програма, пет радио програма[94] и музичку издавачку кућу ПГП РТС.[95]

Авалски торањ,205 метара

Најпопуларнија комерцијална медијска организација је РТВ Пинк, српски мултинационални медиј, познат по својим популарним забавним програмима, за које неки сматрају да су сензационалистички и да су нискоквалитетни.[96] Веома популарна комерцијална медијска организација је и Б92, која има своју телевизијску и радио станицу, издавачку делатност и један од најпосећенијих Интернет сајтова у Србији.[97] Остале телевизијске станице у Београду су Прва српска телевизија, Happy TV, ТВ Авала, Студио Б и ТВ Ентер, а постоје и многи специјализовани канали као што су СОС (спорт), Метрополис (музика), Арт ТВ (уметност), Синеманија (филмови) и Ултра ТВ (дечији програми).

Најпознатије радио станице у Београду су: Радио Београд 202, Радио Б92, Радио Индекс, Радио Новости, Радио Носталгија, Радио Пингвин, Радио Топ ФМ, Радио С и Радио Студио Б.

Дневне новине са седиштем у Београду су: Политика, Вечерње новости, Блиц, Глас јавности, Спорт, Спортски журнал, Борба, Данас, Курир, Прес и Сутра. Бесплатне дневне новине 24 сата су основане у јесен 2006. године.

Најзначајнији недељни листови су: НИН, Време, Стандард и Европа.

Такође, у Београду ради и неколико новинских агенција: Танјуг, ФоНет, Бета и Тикер.

Архитектура

Скупштина Србије, с десне стране седиште ПТТа Србије — Главна пошта

У различитим деловима града архитектура варира од типично централноевропског стила (Земун), преко извесног броја зграда у турском стилу лоцираних у старим деловима града, до најмодерније архитектуре Новог Београда. Архитектура 19. века је доста утицала на архитектонске трендове у Србији, па и у Београду. Нарочито је видљив утицај аустроугарске архитектуре 19. века. Под комунизмом, већина кућа је грађена брзо и јефтино, што је довело до бруталистичке архитектуре блокова Новог Београда подигнутих у првим деценијама након Другог светског рата.

Саобраћај

Главни чланак: Саобраћај у Београду
Тролејбус у саобраћају

У целини гледано, саобраћај у Београду је конфузан. Београд има само један аутопут у правцу исток запад (који преко моста Газела повезује Нови Београд са старим делом града) док нема ни једну брзу саобраћајницу у правцу север-југ. Постојећи мостови су недовољни и са малом пропусном моћи (посебно стари мост на Сави).

Београдски јавни превоз је заснован на аутобуском (112 линија), трамвајском (12 линија) и тролејбуском (8 линија) саобраћају.[98]

Градски аутобуски, трамвајски и тролејбуски саобраћај обавља Градско саобраћајно предузеће. На појединим линијама саобраћају и приватни превозници. Београдска приградска насеља повезана су ауто превозником „Ласта“. Београд такође има и регионалну железничку мрежу Беовоз којом управљају ЈП Железнице Србије.[99]

Београдска приградска железница, названа Беовоз, има 5 линија које повезују предграђе са центром. Тренутно саобраћа 10 гарнура у склопу градске железнице Боград. Ова железница се разликује од класичног метроа по томе што има уобичајене (а не лаке) путничке вагоне и што саобраћа са релативно малом фреквенцијом (за разлику од правог метроа који саобраћа сваких неколико минута). Београдски метро, који се планира још од 1950, предвиђао је у првој фази две линије и у перспективи мрежу од девет линија градског и регионалног метроа, али није се никада почело са изградњом. Од 2003, предвиђен је лаки шински систем који је требало да буде изграђен до 2008;[100] његова изградња такође није отпочела.

Тренутно, железничка пруга и даље пролази поред Саве а многобројни индустријски колосеци заузимају вредно грађевинско земљиште. Градска главна железничка страница повезује Београд са осталим европским престоницама, као и са много других градова у Србији, а у изградњи је станица Прокоп која ће у будућности преузети улогу главног чворишта. На жалост, станица Прокоп доста је удаљена од главне аутобуске станице, што ће у будућности отежавати путнички саобраћај.

Магистрални и аутопутеви су повезани са Новим Садом и Суботицом на северу, Нишом на југу, и Загребом, главним градом Хрватске на западу, и омогућују лак прилаз аутомобилом већим градовима у региону.

Београдски аеродром „Никола Тесла“, међународног карактера, налази се у близини Сурчина на 18 километара од Београда. На аеродрому се налази 18 канцеларија страних авиокомпанија и неколико рентакар компанија. Број путника од 2000. до 2004. достигао је број од 2 милиона. Нажалост, аеродром није повезан лаким железничким саобраћајем са центром града и на аеродрому не постоји ни један хотел. Између центра града и аеродрома саобраћа аутобус сваких пола сата. Такси саобраћај је нерегуларан.[101]

Спортски аеродром „13. мај“ налази се на левој страни аутопута Београд - Нови Сад, гледано из правца Београда, паралелно са пругом, 500 метара пре скретања за Батајницу.

Пошто се град налази на ушћу две главне реке, Дунава и Саве, Београд има неколико мостова — два главна су Бранков мост и Газела и оба повезују центар града са Новим Београдом. Најдужи мост је Панчевачки мост, који повезује Београд са Банатом.

Лука Београд се налази на Дунаву и намењена је првенствено промету роба, док је пристаниште на Сави намењено туристичким бродовима.[102]

Знаменитости

Висине неких београдских знаменитости

Међу страним и домаћим туристима најпознатије знаменитости Београда су:

Имена кроз историју

име објашњење
Singidūn(on) келтско име града
Singidūnum романизовано келтско име
Београд, Beograd словенско име; први пут се јавља 878. у писму папе Јована VIII цару Борису бугарском
Бијоград По Вукову речнику (1818.)[103]
Биоград на Дунаву назив у Црној Гори и Далмацији
Alba Graeca латинизовано име града
Alba Bulgarica латинизовано име града током бугарске владавине
Fehérvár мађарско име
Weißenburg немачко име
Castelbianco италијанско име
Nandoralba у средњовековној Мађарској до 14. века
Nándorfehérvár у средњовековној Мађарској
Landorfehérvár у средњовековној Мађарској
Veligradon византијско име
Veligradi, Βελιγράδι грчко име
Dar Ul Jihad османлијско име, значи Кућа рата
Belgrat турско име
Prinz Eugen Stadt нацистичко име

Побратимљени градови и међународна сарадња

Београд је побратимљен са следећим градовима:[104]

Остале форме сарадње и градског пријатељства сличне братимљењу:

Награде

Град Београд је примио разне домаће и међународне ордене и признања, укључујући Медаљу части, Ратни крст, Карађорђеву звезду са мачевима, и Орден народног хероја Југославије[107]. Дана 13. марта 2006. часопис „Фајненшел тајмс“ из Лондона наградио је Београд титулом „Град будућности Јужне Европе“.[108]

Београд у видео играма

Београд се појављује и у популарној рачунарској видео игри Battlefield 2142. коју прави EA Games. Терен на коме се игра је мапа Београда и представља Европску унију која се бори против пан-азијских јединица након великог футуристичког леденог доба.

У игри Half-Life 2, зграда Народне скупштине Републике Србије је адаптирана у град Сити 17 у којем се одиграва радња ове игре. Зграда се у игри зове Овервоч нексус. Такође, споменик Кнезу Михаилу Обреновићу се појављује у истој игри.

Види још

Референце

  1. ^ а б Никола Тасић (1990). „Винча и њена култура”. Ур.: Владислав Поповић. Винча: Центар неолитске културе у Дунавском региону. Београд. Приступљено 28. октобар 2006.  Непознати параметар |other= игнорисан [|others= се препоручује] (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ) Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Vinca” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  2. ^ а б Град Београд - Историја (Антички период) Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „ancient” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ^ Град Београд - Историја (Важне године у историји града)
  4. ^ а б Републички завод за статистику Републике Србије (2002). Национална или етничка припадност - подаци по насељима (PDF) (Књиге резултата Пописа 2002. изд.). Београд: Републички завод за статистику Републике Србије. стр. 14. Приступљено 29. октобар 2006. 
  5. ^ а б Град Београд - Градска власт Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „assemb” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ^ Град Београд - Градске општине
  7. ^ а б Републички завод за статистику - - Градски показивачи Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „mdata” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  8. ^ Географска позиција Београда
  9. ^ Град Београд - Клима
  10. ^ Зоран Љ. Николић и др. Видоје Д. Голубовић, „Београд испод Београда“ (4. допуњено издање), Београд 2004. ISBN 86-355-0632-4
  11. ^ Servia, Catholic Encyclopedia
  12. ^ Град Београд - Историја (Византија)
  13. ^ а б Град Београд - Историја (Средњовековни српски Београд) Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „MSH” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  14. ^ Енциклопедија Британика: Бој на Косову
  15. ^ Османско-мађарски ратови: Опсада Београда 1456, Том Р. Ковач (Historynet.com)
  16. ^ а б в г д ђ е ж з и Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu
  17. ^ Духовни смисао Храма Светог Саве на Врачару - Амфилохије Радовић, Епископ банатски
  18. ^ а б Град Београд — Историја (Турска и аустријска владавина) Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „imperialrule” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  19. ^ Evlija Čelebija, Putopis – odlomci o jugoslovenskim zemljama I, prev. H. Šabanović, Svjetlost, Sarajevo, 1957, str. 99.
  20. ^ Milan Vukomanović, Derviši u Beogradu
  21. ^ Batal-džamija- najveća i najlepša građevina
  22. ^ Српски конгрес уједињења - Тајне поруке Светог Саве
  23. ^ а б Град Београд — Историја (Ослобађање Београда) Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „bglib” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  24. ^ Град Крагујевац — Историја (Прва престоница модерне Србије)
  25. ^ а б Град Београд - Историја (Престоница Србије и Југославије) Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „20c” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  26. ^ Статистике — Југославија
  27. ^ Католичка енциклопедија — Београд и Смедерево (језик: енглески)
  28. ^ а б Индустрија и урбани развој Београда - Драган Петровић (Индустрија, 2001, књига 21, Бр. 1-4, стр. 87-94) Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „stan” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  29. ^ Arash Bormanshinov: "Prvi budstički hram u Evropi"; Elista, Šambala, 5-6/, 1997.
  30. ^ а б в (језик: француски) Dušan T. Bataković, op. cit., pp. 308 et 309
  31. ^ (језик: француски) Dušan T. Bataković, op. cit., pp. 325 à 327
  32. ^ „Istorijat”. Municipality of New Belgrade. Приступљено 06. 09. 2007. 
  33. ^ „Sajmiste” (PDF). Shoah Resource Center, The International School for Holocaust Studies. 
  34. ^ HOLOCAUST HISTORY MISAPPROPRIATED Mindstream: A Monthly Jewish Review November 1992. Volume XXXVIII No.8.
  35. ^ Bioterrorism: Civil Liberties Under Quarantine
  36. ^ Датум за незаборав и опомену
  37. ^ Србија на митинзима (1990—1999)
  38. ^ Град Београд - Историја (Године распада 1988-2000.)
  39. ^ Град Београд - НАТО агресија
  40. ^ Антонић, Слободан. "Србија после Милошевића". Нова спрска политичка мисао. 15 Mar. 2001
  41. ^ Glenny, Misha. Can Serbia's new leaders overcome the legacy of Slobodan Milosevic?. Њујоркер, 30. октобар, 2000.
  42. ^ http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1273 Град Београд - Историја (5. октобар 2000.)
  43. ^ Град Београд - Чињенице (Становништво)
  44. ^ "Књиге резултата Пописа 2002.": "Књига 3: Вероисповест, матерњи језик и национална или етничка припадност према старости и полу - подаци по општинама", страна 12. Републички завод за статистику Србије, 2003.
  45. ^ Refugee Serbs Assail Belgrade Government: Вашингтон пост, 22. јун, 1999.
  46. ^ Кинези Марко, Милош и Ана!, Курир, 19-20 фебруар 2005.
  47. ^ Кинеска четврт у Блоку 70, Време бр. 471, 15. јануар 2000.
  48. ^ Јединствени пријатељски клуб у Београду, Dawn - International, 7. децембар
  49. ^ Government, public diverge in assessment of Kosovo crisis Jordan Times, 11. април 1999
  50. ^ Привредна Комора Београда —- Привреда Београда
  51. ^ Републички завод за статистику: Зараде по запосленом у Републици Србији, септембар 2006.
  52. ^ Град Београд — Култура и уметност (Културне манифестације)
  53. ^ Задужбина Иве Андрића — Биографија Иве Андрића
  54. ^ Борислав Пекић - Биографија
  55. ^ Милош Црњански — Биографија
  56. ^ Меша Селимовић — Биографија
  57. ^ Балканмедија: Бора Чорба, биографија
  58. ^ Попобокс - Београдски Синдикат: Сви заједно
  59. ^ Балканмедија: Лиричар међу реперима
  60. ^ Народни Музеј у Београду — О Музеју
  61. ^ Град Београд - Музеји 4
  62. ^ ТајмАут - Претстављање Београда
  63. ^ Ваздухопловни водич — Музеј југословенског ваздухопловства
  64. ^ Град Београд - Музеји 3
  65. ^ Град Београд - Музеји 2
  66. ^ Музеј Николе Тесле - О Музеју
  67. ^ Град Београд - Музеји 1
  68. ^ Универзитет у Београду — Правни факултет (Историјат)
  69. ^ Универзитет у Београду - Број студената
  70. ^ Званични сајт Универзитета уметности у Београду. Историјат
  71. ^ Град Београд - Образовање и наука
  72. ^ "The Observer: "Why I love battered Belgrade" (језик: енглески)
  73. ^ Београд растура: Њујорк Тајмс (језик: енглески)
  74. ^ Београдски ноћни живот лежи на Дунаву: Deutsche Welle (језик: немачки)
  75. ^ а б Б92: Словенци долазе у „град који не спава“ Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „slovenci” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  76. ^ а б Вечерњи лист: У Београд на викенд-забаву Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „hrvati” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  77. ^ Клуб Академија — О Академији
  78. ^ Клуб студената технике — О нама
  79. ^ СКЦ — Информације
  80. ^ Туристичка организација Београда — Скадарлија
  81. ^ БиП - Историјат
  82. ^ Град Београд - Спорт и рекреација
  83. ^ www.ep2005.co.yu Званична презентација ЕП у кошарци 2005.
  84. ^ FISU - Универзијада 2009. (Београд)
  85. ^ Олимпијски комитет Србије - Историја
  86. ^ Званична презентација олимпијског покрета (Атланта 1996)
  87. ^ Град Београд - Спорт и рекреација (Стадиони)
  88. ^ Град Београд - Спорт и рекреација (Спортски центри и хале)
  89. ^ Ташмајдан - Хала Пионир
  90. ^ Ада Циганлија - Спортски терени
  91. ^ Туристичка организација Београда - Ада Циганлија
  92. ^ Ада Циганлија - О Ади
  93. ^ Ада Циганлија - Купалиште
  94. ^ РТС: Само РТС може да буде јавни сервис
  95. ^ ПГП - РТС (Прича о нама)
  96. ^ Парадокс Пинка
  97. ^ Б92 на 8.598. месту у свету
  98. ^ ГСП "Београд" - Статистика
  99. ^ Железнице Србије - Беовоз
  100. ^ БЕЛАМ — Дирекција за изградњу лаког метроа
  101. ^ Данас - Регионални центар путничког и карго саобраћаја, 20. мај 2005
  102. ^ Лука „Београд“ - Историјат и положај
  103. ^ Караџић, Вук Стефановић. Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма = Wolf Stephansohn's Serbisch-Deutsch-Lateinisches Wörterbuch = Lupi Stephani F. Lexicon Serbico-Germanico-Latinum, Беч (Wien, Viennae) : Gedruckt bei den P. P. Armeniern, 1818., стр. 31./32., лева колона (a).
  104. ^ Град Београд - Међународна сарадња
  105. ^ Б92: Братимљење Београда и Крфа
  106. ^ Bratimljenje Beograda i Ljubljane
  107. ^ Град Београд - Чињенице о Београду (примљене награде)
  108. ^ Београд - Град будућности у Јужној Европи

Даље читање

Спољашње везе

Шаблон:Wikitravel

Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link GA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Београд&oldid=4563338”