2021

Milenijum:	3. milenijum
Vekovi:	20. vek 21. vek 22. vek
Decenije:	2000-e 2010-e 2020-e 2030-e 2040-e
Godine:	2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024
2021 na Vikimedijinoj ostavi.

2021 je bila prosta godina, koja je počela u petak. 2021. je dvadeset i prva godina 3. milenijuma, dvadeset i prva godina 21. veka i druga godina 2020-ih.

Događaji

januar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	februar P U S Č P S N 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
mart P U S Č P S N 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	april P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
maj P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	jun P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
jul P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	avgust P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
septembar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	oktobar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
novembar P U S Č P S N 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	decembar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Januar

• 1. januar — Magistralni gasovod „Balkanski tok” u Srbiji, kojim se doprema ruski gas preko Turske i Bugarske, a koji se proteže u dužini od 403 kilometra od Zaječara do Horgoša, zvanično je pušten u rad u Gospođincima, kod Žablja.
  • Osmoro mladih ljudi ugušilo se plinom u novogodišnjoj noći nedaleko od Posušja u Bosni i Hercegovini.
• 6. januar — Demonstranti koji su se okupili u Vašingtonu upali su u zgradu Kongresa na Kapitolu, tokom nereda četvoro ljudi je izgubilo život.
• 9. januar — U havariji indonežanskog putničkog aviona koji se srušio neposredno nakon poletanja iz Džakarte, stradalo je 56 putnika i 6 članova posade.
• 10. januar — Najmanje četiri osobe smrtno su stradale u Španiji, kojoj je oluja Filomena donela nezapamćene snežne padavine.
• 11. januar — Broj zaraženih od Kovida-19 je prešao 90 miliona slučajeva širom sveta.
• 14. januar — Predstavnički dom američkog Kongresa izglasao je opoziv odlazećeg američkog predsednika Donalda Trampa posle zauzimanja zgrade Kapitola, čime je on postao prvi predsednik u istoriji SAD koji je opozvan dva puta.
• 15. januar — Holandski premijer Mark Rute i njegova vlada kolektivno su podneli ostavku zbog izveštaja o lošem upravljanju subvencijama za brigu o deci čime je ugrožena egzistencija više hiljada porodica.
  • Zemljotres na indonežanskom ostrvu Sulavesi odneo je 42 života dok je povređeno više od 800 osoba.
    • Broj umrlih od Kovida-19 je širom sveta prešao 2 miliona. Sjedinjene Države su postale prva država u kojoj je od posledica ovog virusa preminulo 400 hiljada ljudi.
• 16. januar — Najmanje dva pripadnika avganistanskih bezbednosnih snaga otvorila su vatru i ubila 12 kolega u provinciji Herat, na zapadu zemlje.
• 20. januar — Džo Bajden položio zakletvu i stupio na dužnost 46. predsednika SAD.
  • Najmanje dve osobe poginule su usled eksplozije od koje se srušio deo zgrade u centru Madrida.
• 21. januar — Najmanje 32 osobe su poginule u bombaškom napadu na jednu pijacu u Bagdadu.
• 22. januar — Komandant trećeg korpusa Armije BiH, Sakib Mahmuljin, osuđen je na kaznu od 10 godina zatvora za zločine nad zarobljenim srpskim civilima i vojnicima na području Zavidovića i Vozuće 1995. godine.
• 24. januar — U padu aviona koji je prevozio fudbalere brazilskog Palmasa, poginulo je šest osoba.
• 26. januar — Broj zaraženih od Kovida-19 je prešao 100 miliona slučajeva širom sveta.
• 27. januar — Svečano je otkriven spomenik Stefanu Nemanji u Beogradu uz prisustvo političkog rukovodstva Srbije i Republike Srpske.
• 28. januar — Najmanje šestoro ljudi je izgubilo život dok je nekoliko hospitalizovano usled curenja tečnog azota u jednom pogonu za pakovanje hrane na severoistoku Džordžije.
• 29. januar — Najmanje petoro ljudi je preminulo usled požara u jednoj bolnici u Bukureštu.
  • Najmanje 350 osoba je povređeno u sukobima policije i demonstranata u Tripoliju.
• 30. januar — Svih pet članova posade poginulo je prilikom rušenja vojnog helikoptera u planinskom području na istoku Kube.

Februar

• 1. februar — Vojska Mjanmara je izvela puč i uhapsila predsednicu Vlade Aung San Su Ći, postavila generala za privremenog predsednika i proglasila vanredno stanje na godinu dana.
• 4. februar — U policijskoj akciji MUP borbe protiv organizovanog kriminala uhapšeno je 19 pripadnika navijačkih grupa među kojima je i Velimir Belivuk vođa navijača poznat kao „Velja Nevolja”.
• 13. februar — Američki Senat je većinom glasova oslobodio bivšeg predsednika Donalda Trampa optužbi za navodno podsticanje pobune tokom nereda i upada u zgradu Kongresa 6. januara.
• 16. februar — Najmanje 60 ljudi je stradalo i na stotine je nestalo nakon što je putnički brod iz DR Konga, na kojem se nalazilo više od 700 putnika, potonuo u reku Kongo.
• 18. februar — Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve izabrao je mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija za 46. patrijarh Srpske pravoslavne crkve.
• 25. februar — Broj umrlih od Kovida-19 je širom sveta prešao 2,5 miliona.
• 26. februar — Pripadnici islamističke terorističke grupe Boko haram kidnapovali su više od 300 učenica iz jedne srednje škole u nigerijskoj državi Zamfara.
• 27. februar — Najmanje 25 ljudi poginulo je nakon masovnog bekstva iz zatvora u Port o Prensu, glavnom gradu Haitija.

Mart

• 1. mart — Bivši predsednik Francuske, Nikola Sarkozi, osuđen je na tri godine zatvora, od kojih su dve uslovno, zbog korupcije.
• 4. mart — Vojni helikopter se srušio na istoku Turske, poginulo je 9 osoba dok su 4 povređene.
• 8. mart — Pri eksplozijama u vojnoj kasarni, najmanje 31 osoba poginula je u Ekvatorijalnoj Gvineji, a povređeno je približno 600 ljudi.
• 9. mart — Evropski parlament ukinuo je imunitet za bivšeg katalonskog lidera Karlesa Pudždemona.
• 11. mart — 27 ljudi, među kojima su i deca, poginulo je kada je autobus sleteo sa puta u blizini grada Sumedanga na indonežanskom ostrvu Java.
• 13. mart — Četvorica policajaca je ubijeno u pucnjavi naoružanih napadača u meksičkoj državi Zakatekas.
• 17. mart — Dik Hojt, maratonac i trijatlonac koji je na takmičenjima gurao svog sina s invaliditetom Rika (Tim Hojt). (* 1940)
• 23. mart — Desetoro ljudi, među kojima jedan policajac, ubijeno je u pucnjavi u jednom supermarketu u američkoj državi Kolorado.
• 24. mart — Teretni brod Ever Given tajvanske kompanije, dijagonalno se zaglavio u Sueckom kanalu i potpuno blokirao saobraćaj.
• 26. mart — Najmanje 32 osobe su poginule, a 66 je povređeno u sudaru dva voza južno od egipatskog glavnog grada Kaira.
• 30. mart — U Tanzaniji je poginulo 45 ljudi u stampedu tokom javnog oproštaja od preminulog predsednika Džona Magufulija.

April

• 2. april — Napadač i jedan policajac poginuli su u incidentu kod Kapitol hila u Vašingtonu.
• 9. april — Bugarska Centralna izborna komisija objavila konačne rezultate parlamentarnih izbora u Bugarskoj, a najviše glasova je osvojila stranka GERB.
• 10. april — Sedam osoba poginulo je u zemljotresu magnitude 5,9 stepeni koji je pogodio indonežansku provinciju Istočna Java.
• 16. april — Raul Kastro se povukao sa mesta prvog sekretara Komunističke partije Kube.
  • Broj umrlih od Kovida-19 je širom sveta prešao 3 miliona.
• 18. april — Dvanaest najbogatijih evropskih klubova osnovalo je Superligu Evrope u fudbalu.
• 20. april — Predsednik Čada, Idris Debi, preminuo je od povreda zadobijenih tokom obilaska trupa na frontu u borbi protiv pobunjenika na severu zemlje.
  • Mančester Siti se povukao iz Superlige Evrope, što je navelo četiri od preostalih klubova „velike šestorke” Premijer lige da se povuku kasnije tog dana, a povlačenje Čelsija je dovelo do kolapsa predložene lige.
• 24. april — Američki predsednik Džo Bajden potpisao ukaz o priznavanju masovnih zločina nad Jermenima 1915. u Osmanskom carstvu kao genocid.
• 29. april — Broj zaraženih od Kovida-19 je prešao 150 miliona slučajeva širom sveta.
• 30. april — Najmanje 44 ljudi je poginulo, a nekoliko desetina je povređeno, tokom nesreće na verskom hodočašću na severoistoku Izraela.

Maj

• 8. maj — Brazilske snage bezbednosti likvidirale su 29 članova bande u faveli Žakarezinju u severnom delu Rio de Žaneira.
• 9. maj — U bombaškim napadima na srednju školu u Kabulu poginulo je najmanje 55 osoba, dok je više od 150 osoba povređeno, mahom učenica škole.
• 11. maj — U pucnjavi u školi u Kazanju poginulo je devet, a povređeno 32 ljudi.
• 14. maj — U ekploziji koja se dogodila u džamiji u Šakar Daru u Avganistanu poginulo je najmanje 12 ljudi, a nekoliko desetina je povređeno.
• 16. maj — Održani lokalni izbori u Hrvatskoj.
• 18. maj — Održano prvo polufinale Pesme Evrovizije. U finale su se plasirali Litvanija, Rusija, Švedska, Kipar, Norveška, Belgija, Izrael, Azerbejdžan, Ukrajina i Malta.
• 19. maj — Beloruski vojni avion srušio se na zapadu te zemlje, a poginula su oba pilota.
• 20. maj — Iz drugog polufinala Pesme Evrovizije u finale su se plasirali San Marino, Grčka, Moldavija, Island, Srbija, Albanija, Portugal, Bugarska, Finska i Švajcarska.
• 22. maj — Dve osobe su ubijene, a osam je ranjeno u pucnjavi koja se dogodila u američkom gradu Mineapolisu.
  • Italijanski bend Moneskin odneo je pobedu na Pesmi Evrovizije u Roterdamu sa osvojena 524 boda. Na drugom mestu je Barbara Pravi iz Francuske sa 499 poena, dok je na trećem mestu švajcarski predstavnik Gjon's Tears sa osvojena 432 poena. Predstavnice Srbije, grupa Hurricane su na 15. mestu sa 102 boda.
• 23. maj — Najmanje 14 ljudi je poginulo u padu žičare u Italiji.
• 29. maj — Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve izabrao je vladiku Joanikija Mićovića za mitropolita Mitropolije crnogorsko-primorske.

Jun

• 7. jun — Prema preliminarnim rezultatima meksička vladajuća stranka Morena i njeni saveznici imaju većinu u novom sazivu Donjeg doma Kongresa.
  • U sudaru dva ekspresna voza u južnom Pakistanu poginulo je najmanje 38 osoba, a više desetina je povređeno.
• 8. jun — Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu osudilo je generala Ratka Mladića na doživotan zatvor.
• 13. jun — Najmanje 11 osoba je poginulo, a 37 teško ranjeno u eksploziji gasa u centralnoj Kini.
• 20. jun — U kompaniji Sloboda Čačak došlo je eksplozije tokom koje je troje ljudi lakše povređeno.
• 23. jun — Rusko Ministarstvo odbrane]] je objavilo snimak lovaca Su-24M i bespilotne letelice dok nadleću britanski razarač „Defender” u današnjem incidentu kada su povređene ruske državne granice.
• 24. jun — Na Floridi u Majamiju se srušio deo stambene dvanaestospratnice, stradalo je 4 ljudi, a 159 se vodi kao nestalo.
  • U tornadu koji je pogodio nekoliko gradova na jugoistoku Češke, poginulo je najmanje 5 osoba a preko 200 je povređeno.
• 25. jun — Sud u američkoj državi Minesota osudio je bivšeg policajca Dereka Šovina na 22 godine i šest meseci zatvora za ubistvo Afroamerikanca Džordža Flojda.

Jul

• 7. jul — Predsednik Haitija, Žovenel Moiz, ubijen je u napadu na njegovu privatnu rezidenciju u Port o Prensu.
• 11. jul — Na Kubi pokrenuti antivladini protesti zbog loše ekonomske situacije, nestašice hrane i lekova, poskupljenja i načina na koji se Vlada bori protiv pandemije korona virusa.
• 15. jul — Najmanje 58 ljudi je nastradalo, a desetine osoba se vode kao nestale nakon katastrofalnih poplava u Nemačkoj. Nepogode su pogodile još i Holandiju, Belgiju i Luksemburg.
• 19. jul — Pedro Kastiljo je izabran za 63. predsednika Perua.
• 23. jul—8. avgust — Olimpijske igre u Tokiju.
• 23. jul — Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Valentin Incko je doneo odluku da iskoristi bonska ovlašćenja i nametne dopune Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida u Srebrenici, odluku koja je kritikovana od strane raznih srpskih političara čime je počela druga politička kriza u Bosni i Hercegovini.
• 29. jul — U poplavama u planinskoj provinciji Nuristan na severu Avganistana nastradalo je 150 ljudi.

Avgust

• 4. avgust — Broj zaraženih od Kovida-19 je prešao 200 miliona slučajeva širom sveta.
• 14. avgust — Zemljotres jačine sedam jedinica Rihterove skale pogodio je Haiti, epicentar zemljotresa bio je osam kilometara od grada Peti Trud Nip na dubini od 10 kilometara.
• 15. avgust — Kabul, glavni grad Avganistana, pao je u ruke Talibana; predsednik Ašraf Gani je napustio državu.
• 24. avgust—5. septembar — Paraolimpijske igre u Tokiju.
• 26. avgust — U samoubilačkom napadu kod aerodroma u Kabulu, stradalo je najmanje 170 ljudi, a više od 200 je povređeno.
• 30. avgust — Poslednji kontigent američkih trupa povukao se iz Avganistana i predao je međunarodni aerodrom u Kabulu u ruke Talibanima čime je dvadesetogodišnji rat završen.

Septembar

• 2. septembar — U poplavama koje su pogodile Njujork, život je izgubilo najmanje 15 ljudi.
• 4. septembar — Ženska odbojkaška reprezentacija Italije postala je šampion Evropskog prvenstva 2021. godine pošto je u finalu pobedila reprezentaciju Srbije s rezultatom 3 : 1.
• 4 — 5. septembar — U neredima na Cetinju povređeno je sedam policajaca, a privedeno je 14 osoba nakon sukoba policije i crnogorskih nacionalista koji su pokušali da silom spreče ustoličenje mitropolita Mitropolije crnogorsko-primorske Joanikija II Mićovića.
• 5. septembar — Na Cetinju je svečano ustoličen novi mitropolit Mitropolije crnogorsko-primorske Joanikije.
• 7. septembar — Snažan zemljotres magnitude 7 stepeni pogodio je jugozapad Meksika, dok je u centralnom delu zemlje od posledica poplava stradalo 16 osoba.
• 8. septembar — Ministar za vanredne situacije Rusije Jevgenij Ziničev poginuo je spasavajući čoveka tokom međuresorne vežbe u Krasnojarskoj oblasti.
• 10. septembar — Tokom jutarnjeg brifinga u Gazpromu, Aleksej Miler, predsednik odbora, rekao je da je izgradnja cevovoda Severni tok 2 u potpunosti završena ujutru u 8:45 sati (po moskovskom vremenu), saopštila je Gazpromova Direkcija za informacije.
• 13. septembar — Danil Medvedev i Ema Radukanu su pobednici u pojedinačnoj konkurenciji na Otvorenom prvenstvu SAD u tenisu.
  • Najmanje 14 ljudi je poginulo u požaru koji je izbio u kovid-bolnici u makedonskom gradu Tetovu.
• 15. septembar — Svečano je obeležen Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, slobode i nacionalne zastave, praznik ustanovljen da se proslavlja na dan Proboja solunskog fronta.
  • Potpisan je vojni savez AUKUS ili Aukus (skraćeno od Australija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države) inače trojni pakt o vojnoj bezbednosti između anglosaksonskih država: Australije, Velike Britanije i Sjedinjenih Država šzo je izazvalo diplomatsku krizu unutar NATO saveza, pre svega sa Francuskom, ali i sa Nemačkom, EU i Kinom.
• 17. septembar — Iran je postao punopravni član Šangajske organizacije za saradnju.
• 19. septembar — Odbojkaška reprezentacija Italije postala je šampion Evropskog prvenstva 2021. godine pošto je u finalu pobedila reprezentaciju Slovenije s rezultatom 3 : 2.
• 20. septembar — Pripadnici specijalne jedinice ROSU su rano ujutru zauzeli dva administrativna prelaza na severu Kosova sa oko 20 vozila, od čega više od 10 blindiranih, čime je ponovo eskalirala desetogodišnja kriza na severu Kosova i Metohije.
  • U blizini administrativnog prelaza Jarinje gde su već osam dana bili stacionirani pripadnici specijalnih jedinica kosovske policije, u prepodnevnim časovima pojavili su se vojnici Kfora.
• 26. septembar — U posetu snagama Vojske Srbije, pored ministra odbrane i načelnika Generalštaba, došli su i ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan-Harčenko i izaslanik ministra odbrane general-major Aleksandar Zinčenko kako bi se lično uverili u aktuelnu situaciju. Dva aviona „orao” Vojske Srbije proletela su dva kruga iznad Jarinja. Pola sata pre aviona, prostor na kojem su raspoređeni specijalci kosovske policije i okupljeni na protestu nadletao je helikopter Kfora.
• 30. septembar — Postignut je sporazum između privremene uprave Kosova i Srbije uz posredovanje EU u Briselu, po kom se kosovska policija povukla 2. oktobra 2021. Zajedno sa ovim biće uklonjene i barikade koje su postavili demonstranti. Umesto njih će ući trupe NATO-a.
  • U večernjim satima, prilikom noćne smene specijalnih policijskih jedinica na prelazu Brnjak, pripadnici Rosu namerno su oštetili desetak privatnih vozila čiji su vlasnici Srbi.
    • Bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi proglašen je krivim za ilegalno finansiranje kampanje za predsedničke izbore 2012. godine.

Oktobar

• 1. oktobar — Ruski „Gasprom” saopštio je da je počela isporuka gasa preko „Turskog toka” u Bugarsku, Srbiju, Mađarsku i u Hrvatsku.
  • Bivši predsednik Gruzije Mihail Sakašvili je uhapšen i prebačen u zatvor u Tbilisiju.
• 2. oktobar — Specijalne jedinice kosovske policije Rosu su se, posle 13 dana povukle sa prelaza Jarinje i Brnjak u skladu sa dogovorom u vezi sa registarskim tablicama vozila koji je postignut 30. septembra u Briselu.
• 4. oktobar — U 8:00 sati normalizovan je saobraćaj na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, pošto je za vozila uspostavljen režim sa nalepnicama za prekrivanje specifičnih delova registarskih oznaka.
  • Kompanija „Nord strim AG” počela je da puni gasom prvi krak gasovoda „Severni tok 2”.
• 7. oktobar — Abdulrazak Gurna iz Tanzanije, dobitnik je Nobelove nagrade za književnost.
• 8. oktobar — Najmanje 100 osoba je poginulo i povređeno u snažnoj eksploziji u džamiji u Kunduzu u Avganistanu.
• 9. oktobar — Austrijski kancelar Sebastijan Kurc podneo je ostavku.
• 11. — 12. oktobar — Beograd je dva dana bio centar obeležavanja šest decenija Pokreta nesvrstanih zemalja. Dvodnevni samit pratilo je više od 550 delegata i više od 300 stranih i domaćih novinara.
• 13. oktobar — Kosovska policija sprovela je ponovo akciju u kojoj je zatvoreno više prodavnica u severnom delu Kosovske Mitrovice i okolnim mestima i na taj način izazvala reakciju žitelja tog grada, koji su kamionima i vozilima blokirali pojedine gradske ulice i raskrsnice. U sukobima ROSU i Srba sa severa Kosova više desetina ljudi je povređeno i ranjeno, a jedna osoba je teško povređena. U Raškoj je u 15 sati održan sastanak predsednika Srbije sa Srbima sa KiM.
  • Napadač u Norveškoj ubio četiri žene i jednog muškarca dok je naoružan lukom i strelom nasumice gađao ljude na ulicama.
• 14. oktobar — Najmanje šest osoba je ubijeno, a preko 60 ih je ranjeno u pucnjavi u Bejrutu.
• 15. oktobar — U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku je održana sednica Saveta bezbednosti na kojoj je razmatran redovan šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o situaciji na Kosovu koji se odnosi na period od 16. marta do 15. septembra 2021. godine.
  • Bivša državna sekretarka MUP Dijana Hrkalović privedena je na osnovu dokaza koje poseduju nadležni državni organi u vezi sa ubistvom Vlastimira Miloševića u ulici kraljice Marije u Beogradu.
    • Prilikom eksplozije u šiitskoj džamiji u Kandaharu u Avganistanu, stradalo je najmanje 32.
• 17. oktobar — Samoopredeljenje premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija nije uspelo da pobedi ni u jednoj opštini u prvom krugu. Kandidati Srpske liste su pobedili u svih 10 opština sa srpskom većinom, saopštio je predsednik Srpske liste Goran Rakić.
• 18. oktobar — Rusija je najavila da obustavlja diplomatske odnose sa alijansom NATO pakta.
  • Srećko Sofronijević, koga su teško ranili specijalci kosovske policije, prebačen je u Urgentni centar u Beogradu, zbog mogućih postoperativnih komplikacija, izjavio je za Tanjug direktor KBC Kosovska Mitrovica Zlatan Elek.
• 20. oktobar — Na sednici Kriznog štaba odlučeno je da se u Srbiji uvedu kovid propusnice, ali koje će se primenjivati samo posle 22 sata, potvrdila je posle sednice Kriznog štaba premijerka Srbije Ana Brnabić.
  • Isto veče nezadovoljni najnovijom odlukom Kriznog štaba o uvođenju kovid propusnica, građani Beograda su započeli proteste kod Narodne skupštine.
    • Održan sastanak u moskovskom formatu (Rusija, Kina, Pakistan, Iran, Indija, Avganistan koga predstavljaju Talibani) o rešavanju avganistanske krize.
• 21. oktobar — Francuska je nagovestila da bi mogla Poljskoj da uvede sankcije, uključujući i finansijske, zbog nedavne presude poljskog Ustavnog suda da su pojedini članovi povelje Evropske unije neustavni u toj zemlji.
  • Đorđu Joksimoviću iz Kragujevca vraćene su tri maloletne ćerke za čije se starateljstvo borio šest godina.
    • Obeleženo 80 godina od kada su nemačke okupacione snage u kragujevačkim Šumaricama streljale oko 3.000 nedužnih civila, među kojima i oko 300 đaka i nastavnika.
      • Američki glumac Alek Boldvin nehotice je ubio direktorku fotografije Galinu Hačins i ranio režisera Džoela Souzu pošto je na filmskom setu pucao iz scenskog pištolja.
• 22. oktobar — Najmanje 16 ljudi je poginulo, a 9 se vodi kao nestalo u požaru koji je izbio u fabrici za proizvodnju baruta u ruskom regionu Rjazanj.
• 23. oktobar — Šest osoba je poginulo, a više njih je povređeno u požaru koji se dogodio u jednoj kući u Brčkom.
  • Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan naredio je da se 10 ambasadora proglase (Kanade, Danske, Francuske, Nemačke, Holandije, Norveške, Švedske, Finske, Novog Zelanda i Sjedinjenih Američkih Država) „personama non grata” zbog pozivanja na oslobađanje biznismena i filantropa Osmana Kavale.
• 24. oktobar — Zemljotres magnitude 6,2 stepeni potresao je severoistočni deo Tajvana.
  • Kolumbijske oružane snage uhapsile su glavnog narko bosa u toj zemlji Daira Antonija Usugu, poznatog pod nadimkom Otonijel, optuženog da je u SAD isporučio na desetine tona kokaina.
• 25. oktobar — Tri osobe su poginule, a 80 ih je povređeno u protestima u prestonici Sudana, Kartumu, pošto je vojska preotela vlast od prelazne vlade te zemlje. UN, SAD, Britanija, Afrička unija i Arapska liga pozivaju na hitno oslobađanje članova sudanske vlade.
  • Ambasade Sjedinjenih Država, Kanade, Holandije i Novog Zelanda objavile su na Tviteru da će postupati u skladu sa odredbom 41 Bečke konvencije o diplomatskim odnosima i da se neće mešati u unutrašnja pitanja Turske. Ovu objavu američke ambasade podelile su i Švedska, Norveška, Finska i Danska nakon čega je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan naredio da se povuče odluka od dva dana ranije za 10 ambasadora da se proglase „personama non grata”.
    • Poljski premijer Mateuš Moravjecki optužio je EU da postavlja zahteve Varšavi „uperenim pištoljem u glavu” i pozvao Brisel da povuče pretnje pravnim i finansijskim sankcijama ako želi da reši krizu oko vladavine prava u toj zemlji.
• 26. oktobar — Egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi ukinuo je vanredno stanje u zemlji nakon više od četiri godine.
  • Nemačka kancelarka Angela Merkel je i formalno, u skladu sa zakonom, razrešena dužnosti, ali će ostati na čelu vlade u tehničkom mandatu do izbora nove.
• 27. oktobar — U Londonu počinje dvodnevno ročište o izručenju osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža Sjedinjenim Američkim Državama.
  • Sudanskom premijeru Abdalahu Hamdoku i njegovoj supruzi, koji su privedeni nakon što je vojska izvršila puč i preuzela vlast, dozvoljeno je da se vrate u svoju kuću u Kartumu, potvrdio je jedan vojni zvaničnik. U Savetu bezbednosti UN bez saglasnosti o situaciji u Sudanu.
• 31. oktobar — Premijer Severne Makedonije, Zoran Zaev, podneo je ostavku nakon loših rezultata njegove partije SDSM na lokalnim izborima.

Novembar

• 2. — 3. novembar — Predsednik Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić boravio je u dvodnevnoj poseti Srbiji.
• 3. novembar — Zemljotres jačine 4,4 stepena po Rihterovoj skali registrovan je na oko četiri kilometra od Kragujevca, navodi Evropsko-mediteranski seizmološki centar (EMSC).
  • Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno je usvojio rezoluciju kojom se produžava mandat misije EU, Altea. U novoj rezoluciji ne pominju se OHR i visoki predstavnik. SAD kritikovale Milorada Dodika. Rusija smatra da OHR podriva Dejtonski sporazum. Hrvatska tražila novi izborni zakon. Srbija: „Dijalog jedini put napred”.
• 4. novembar — Održana je Izborna skupština SANU 2021.
• 5. — 6. novembar — U mnogim gradovima Bosne i Hercegovine — Sarajevu, Mostaru i okolnim mestima zbog poplave izazvanih obilnim padavinama situacija je kritična, a u pojedinim delovima su evakuisani građani.
• 6. novembar — Srpski teniser Novak Đoković obezbedio je prvo mesto na kraju 2021. godine po sedmi put u karijeri pobedom nad Hubertom Hurkač na Pariz mastersu, čime je oborio rekord svih vremena.
  • Najmanje 84 osobe su poginule nakon što je cisterna za gorivo eksplodirala u predgrađu glavnog grada Sijera Leonea, Fritaunu.
• 8. novembar — Kolona ilegalnih migranata napustila je teritoriju Belorusije i ušla u Poljsku. Varšava za to optužuje beloruske vlasti navodeći da je to „još jedna akcija beloruskog neprijatelja usmerena na Poljsku”.
  • Najmanje 20 dece poginulo je u požaru u školi u Nigeru.
• 9. novembar — Nastavila se migrantska kriza na granicama Poljske i Litvanije sa Belorusijom. Varšava saopštava da su zabeležili više od trista ilegalnih upada, dok Viljnus navodi da se stotine migranata kreće ka njenom graničnom prelazu. Litvanija je na delu teritorije proglasila vanredno stanje i uputila četiri vojna kamiona sa naoružanim vojnicima.
• 10. novembar — Poljsko ministarstvo odbrane saopštilo je da je tokom noći bilo mnogo pokušaja upada migranata na teritoriju te zemlje iz pravca Belorusije i da je na granicu poslato 15.000 poljskih vojnika. Minsk je kritikovao Varšavu jer nisu obavešteni o raspoređivanju vojske. Tvrde i da Poljska ne dozvoljava posmatračima da dođu na granicu kako ne bi snimili šta se zaista dešava.
• 11. novembar — Više desetina hiljada ljudi predvođenih desničarskim organizacijama prošetalo je centrom Varšave u tradicionalnom maršu povodom Dana nezavisnosti Poljske.
  • Dva strateška nosača raketa Tu-160 Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije patrolirala su u vazdušnom prostoru Belorusije.
• 12. novembar — Estonija, Francuska, Irska, Norveška, Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo pokrenule su pitanje migrantske krize tokom sastanka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija održanog iza zatvorenih vrata.
• 13. novembar — Na samitu o klimi u Glazgovu postignut je dogovor o borbi protiv klimatskih promena kako bi se porast temperature ograničio na 1,5 stepen u odnosu na kraj 19. veka.
• 14. novembar — Fudbaleri Srbije savladali su Portugaliju sa 2:1 u poslednjem kolu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. godine i time izborili direktan plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. godine.
  • Na Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. godine kvalifikovale su se Belgija, Danska, Engleska, Nemačka, Srbija, Francuska, Hrvatska i Brazil.
    • Nova centristička antikorupcijska grupa Nastavljamo promene pobedila je na parlamentarnim izborima u Bugarskoj sa oko 26 odsto glasova.
• 16. novembar — Na belorusko-poljskoj granici došlo je do žestokih sukoba kada su migranti pokušali da probiju ogradu, na šta je Poljska policija odgovorila upotrebom vodenih topova, dimnim bombama i suzavcem. Migranti su odgovorili bacanjem kamenica.
  • Nemački regulator (Federalna mrežna agencija) je obustavio sertifikaciju „Nord strim 2 AG”, kao nezavisnog operatera gasovoda „Severni tok 2”, navodi se u saopštenju.
    • Došlo je do eskalacije na granici Jermenije i Azerbejdžana. Ministarstvo odbrane Jermenije saopštilo je da 12 vojnika zarobljeno tokom borbi na granici sa Azerbejdžanom. Ambasador Jermenije u Rusiji Vardan Toganjan kaže da je situacija na granici dveju zemalja vanredna.
• 19. novembar — Predsednik SAD Džo Bajden je tokom rutinskog kolonoskopskog pregleda prebacio dužnost na potpredsednicu Kamalu Haris, čime je ona na nekoliko sati bila prva žena u SAD koja je obavljala dužnost predsednika.
  • Crnogorska Skupština usvojila je predlog za pokretanje postupka utvrđivanja da li je predsednik Crne Gore Milo Đukanović povredio Ustav.
    • Šefu poslaničkog kluba Narodne partije Austrije (OVP), nekadašnjem kancelaru Sebastijanu Kurcu, parlament je ukinuo poslanički imunitet u cilju nastavka istrage koju vodi Tužilaštvo za privredni kriminal i korupciju.
      • Beloruski graničari obavestili su poljsku stranu da u blizini punkta Kuznica više nema migranata i da žele da nastave sa radom.
        • Najmanje sedam osoba je povređeno, među kojima i jedan policajac, tokom nasilnih demonstracija zbog uvođenja novih antikovid mera u Holandiji. Desetine su uhapšene, a policija je upotrebila i vodene topove.
• 20. novembar — Desetine hiljada demonstranata marširalo je Parizom i drugim francuskim gradovima tražeći dodatni angažman vlade za sprečavanje nasilja nad ženama čime je obeležena treća godišnjica Žutih prsluka.
• 21. novembar — Neredi su izbili na protestu protiv mera kovida u Briselu, kome je prisustvovalo više desetina hiljada ljudi.
  • U glavnom gradu Kartumu bezbednosne snage Sudana ubile su jednog 16-godišnjaka u sudanskom gradu Omdurmanu, saopštio je Centralni komitet sudanskih lekara. Prethodno je svrgnut premijer Abdal Hamdok sklopio dogovor sa vojnim zapovednicima, po kojem će on ponovo biti postavljen za premijera.
    • Aktuelni predsednik Bugarske Rumen Radev pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora protivkandidata Anastasa Gerdžikova sa 66 odsto osvojenih glasova. Gerdžikov je osvojio 32 odsto.
• 23. novembar — Najmanje šest osoba je poginulo pošto se na istoku Šri Lanke prevrnuo trajekt.
  • Dva radnika su poginula, a 16 je povređeno u eksploziji u fabrici protivgradnih raketa kod Bubanj Potoka.
    • Najmanje 46 ljudi poginulo je u saobraćajnoj nesreći nakon što se putnički autobus iz Severne Makedonije zapalio u Bugarskoj.
• 24. novembar — Na granici Ukrajine i Belorusije počela je specijalna granična operacija za sprečavanje migrantske krize, saopštila je pres služba državne granične službe te zemlje.
  • Mandatar za sastav nove nemačke vlade Olaf Šolc potvrdio je da su tri stranke — socijaldemokrati, liberali i zeleni — postigle dogovor o formiranju nove vlade, čime će se okončati era dugogodišnje vladavine kancelarke Angele Merkel.
    • Parlament Švedske izabrao je Magdalenu Anderson, predsednicu Socijaldemokratske partije, za novog premijera, čime je postala prva žena na čelu švedske Vlade. Samo sedam sati pošto je izabrana za prvu švedsku premijerku, Magdalena Anderson je podnela ostavku.
      • Građani nezadovoljni predloženim zakonima o referendumu i o eksproprijaciji i najavljenim dolaskom „Rio Tinta” u Srbiju održali su protest ispred zgrade Predsedništva u centru Beograda gde su u ulici Kralja Milana blokirali saobraćaj.
        • Libijska izborna komisija odbacila je kandidaturu Sejfa al Islama, svega desetak dana pošto je sin nekadašnjeg lidera te zemlje Moamera Gadafija izrazio želju da se uključi u trku za predsednika Libije. Za sada, 98 osoba, uključujući i dve žene, predalo dokumente izbornoj komisiji.
• 25. novembar — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Sočiju sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Ključna tema 19. zvaničnog sastanka Vučića i Putina bila je isporuka i cena gasa, ali su lideri dve zemlje razgovarali i o situaciji na Zapadnom Balkanu, zajedničkim projektima i ekonomskoj saradnji.
  • Pedeset dve osobe, uključujući šest spasilaca poginule su u rudarskoj nesreći u Sibiru.
• 26. novembar — Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji kojima se utvrđuje da predmet eksproprijacije mogu da budu nepokretnosti u svim oblicima svojine, kao i da su svi postupci koji se vode u skladu sa ovim Zakonom hitni, imajući u vidu da se pokreću i vode u javnom interesu.
  • Četiri osobe ubijene su u pucnjavi na autobus sa učenicima u selu Glođane kod Dečana.
• 27. novembar — Protest građana i ekoloških aktivista u nekoliko gradova Srbije započeo je ranije najavljenom jednosatnom blokadom saobraćajnica. Kao razlog za radikalizaciju protesta naveli su usvajanje Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i Zakona o eksproprijaciji.
  • Predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić odbio je da prihvati jednoglasan predlog svih članova te stranke i ponovo se kandiduje kao jedini kandidat za predsednika SNS-a, kazala je od potpredsednica te stranke Ana Brnabić.
    • Izvršni i Centralni odbor SDSM-a prihvatio je ostavku predsednika te stranke Zorana Zaeva.
      • Palmeiras je osvojio trofej Kopa libertadores, pobedom u finalu nad fudbalerima Flamenga rezultatom 2 : 1 nakon produžetaka.
• 28. novembar — Pod parolom „Stop režimskom nasilju” aktivisti pokreta „Ne da(vi)mo Beograd” održali su protestni skup na Trgu Republike. Okupljanje je organizovano kao reakcija na, kako kažu organizatori, nasilje i hapšenja građana širom Srbije, tokom blokade puteva. Kao organizatori skupa potpisuju se „Ne da(vi)mo Beograd”, Otvorena građanska platforma „Akcija”, „Zajedno za Srbiju” i Ekološki ustanak. Protest održan i u Šapcu.
  • Most „Bratoljub” otvoren je za saobraćaj, kao i zajednički granični prelaz između Ljubovije i Bratunca u Republici Srpskoj. Država Srbija je finansirala izgradnju mosta i završila ga pre četiri godine, a granični prelaz i carinski terminal finansirala je Bosna i Hercegovina.
    • Predsednik Češke Miloš Zeman imenovao je Petra Fijalu, lidera alijanse desnog centra, za novog predsednika vlade na ceremoniji koju je vodio iz kabine od pleksiglasa, jer je utvrđeno da je pozitivan na koronavirus.
• 29. novembar — U Loznici, građani su se okupili da zahtevaju povlačenje prostornog plana grada, koji predviđa izgradnju rudnika litijuma Rio Tinto. Oni su se okupili ispred zgrade Opštine Loznica, sa zahtevom da podnesu peticiju sa više od 5.000 potpisa za povlačenje tog plana.
• 30. novembar — Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić raspisao je referendum o promeni Ustava Srbije za 16. januar 2022. godine.
  • Barbados je zvanično postao najmlađa republika na svetu. Na ceremoniji koja je održana tokom noći u glavnom gradu Bridžtaunu, Sandra Mejson položila je zakletvu kao predsednica.
    • Naoružani i maskirani pripadnici jedinice bliske Kalifi Haftaru još jednom su zaposeli sudnicu u Sabhi, kako bi sprečili advokata Sejfa al Islama da podnese žalbu na odbijanje njegove kandidature, javljaju libijski mediji.

Decembar

• 1. decembar — Predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je da se krene u pregovore oko postizanja pravnih garancija za neširenje NATO-a na istok.
• 3. decembar — Karl Nehamer je preuzeo dužnost lidera Narodne partije Austrije.
• 4. decembar — U Beogradu i u više gradova Srbije, okupili su se građani koji protestuju protiv Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, blokirajući saobraćajnice. Tokom blokada zabeleženo je nekoliko incidenata.
  • Vulkanska erupcija na indonežanskom ostrvu Java poslala je u nebo ogroman oblak pepela, koji je zaklonio Sunce, zbog čega je nastala panika među meštanima. Najmanje jedna osoba je poginula, a 35 povređeno u erupciji vulkana Semeru.
• 5. decembar — Reprezentacija Ruskog teniskog saveza osvojila je Dejvis kup, pobedivši u finalu Hrvatsku.
  • U crnogorskim opštinama Cetinje, Petnjica i Mojkovac održani su lokalni izbori. Demokratska partija socijalista izgubila je vlast u Mojkovcu posle 16 godina.
    • Više objekata na području Čapljine u BiH, nedaleko od granice sa Hrvatskom, poplavljeno je zbog nabujalih reka.
• 6. decembar — Rimski papa Franja se tokom posete Grčkoj izvinio pravoslavcima za postupke katolika koji su postali razlog raskola između hrišćana.
• 7. decembar — Predsednik Rusije Vladimir Putin je svom američkom kolegi Džozefu Bajdenu tokom onlajn razgovora govorio o „crvenim linijama” i pretnjama koje zabrinjavaju Moskvu. Putin je Bajdenu označio „crvene linije” — dalje napredovanje NATO-a na istok i razmeštanje ofanzivnog naoružanja u Ukrajini i drugim zemljama koje se graniče sa Rusijom. Američki predsednik je, sa svoje strane, izrazio zabrinutost zbog zaoštravanja situacije oko Ukrajine.
  • Naftna mrlja pojavila se na akumulacionom jezeru Otilovići u Crnoj Gori, iz koje se Pljevlja snabdevaju vodom, pa je ovaj grad ostao bez vode za piće.
• 8. decembar — Vlada Republike Srbije je na večernjoj sednici donela odluku da iz skupštinske procedure povuče Zakon o eksproprijaciji.
  • Nemački Bundestag izabrao je Olafa Šolca iz Socijaldemokratske partije Nemačke za novog saveznog kancelara.
• 9. decembar — Fudbaleri Crvene zvezde remizirali su na gostovanju Bragi rezultatom 1:1, u šestom kolu Lige Evrope. Crveno-beli su time osvojili Grupu F i plasirali se direktno u osminu finala takmičenja.
  • Fudbaleri Partizana su remizirali (1:1) na domaćem terenu u poslednjem kolu grupne faze Lige konferencija protiv kiparskog Anortozisa i obezbedili plasman u šesnaestinu finala takmičenja, kao drugi u grupi pa ga u nastavku čekaju trećeplasirani timovi iz Lige Evrope.
    • Najmanje 49 osoba, većinom migranata iz Srednje Amerike, poginulo je u sudaru kamiona u južnoj meksičkoj državi Čijapas.
      • Ruski lovci su ispratili iznad Crnog mora vojne avione SAD i Francuske koji su pokušali da se približe granici Rusije, saopštili su u Nacionalnom centru za upravljanje odbranom Ministarstva odbrane Rusije.
• 10. decembar — Narodna skupština Republike Srpske usvojila je Deklaraciju o ustavnim principima kojom je predviđeno da Vlada, u saradnji sa predsednicom Republike, pripremi tekst Ustava Republike Srpske kojim će se potvrditi sve nadležnosti Srpske, osim onih koje po Ustavu Bosne i Hercegovine pripadaju BiH.
  • Ruski lovac Su-30 ispratio je američki izviđački avion „Posejdon P-8A” iznad Crnog mora, saopštio je Centar za upravljanje odbranom Rusije (deo Ministarstva odbrane Rusije).
    • Norveški šahista Magnus Karlsen po peti put je prvak sveta, pošto je u desetoj partiji okršaja za planetarnog šampiona bio bolji od Rusa Jana Nepomnjaščeg i ukupnim skorom 7,5:3,5 došao do pobede.
• 11. decembar — Učesnici uličnih protesta, koji su se okupili na poziv Ekološkog ustanka blokirali su ponovo autoput kod mosta Gazela u Beogradu u oba pravca, kao i više putnih pravaca u drugim gradovima Srbije, a zahtev novog protesta je da se međunarodnoj rudarskoj kompaniji „Rio Tinto” ne dozvoli eksploatacija litijuma.
  • Oko 44.000 ljudi učestvovalo je na protestima u Beču protiv obavezne vakcinacije i korona mera, objavila je austrijska policija.
    • Najmanje 80 ljudi je poginulo nakon što je razorni tornado pogodio američku državu Kentaki.
• 12. decembar — Glasači pacifičkog arhipelaga Nova Kaledonija većinom su se izjasnili da ostanu deo Francuske, na trećem i ujedno završnom referendumu koji su bojkotovale snage koje se zalažu za nezavisnost.
  • Trijumfom na Velikoj nagradi Abu Dabija, vozač Red bula Maks Verstapen postao je pobednik šampionata Formule 1 za sezonu 2021.
• 12 — 13. decembar — Veliko snežno nevreme pogodilo je veći deo Srbije izazvavši „saobraćajni kolaps” i ostavivši 90. 000 građana bez električne energije.
• 13. decembar — Bugarski poslanici izabrali su danas za premijera Kirila Petkova, lidera stranke „Nastavljamo s promenom” (PP).
  • Turska lira je pala za čak sedam odsto, spustivši se u jednom trenutku na nov rekordno nizak nivo od blizu 15 lira za dolar.
    • Rusija je stavila veto na rezoluciju Ujedinjenih nacija koja je klimatske promene predstavila kao pretnju za međunarodni mir i stabilnost. Podnosilac predloga su bile Niger i Irska.
• 14. decembar — Skupština grada Loznice je, na sednici po hitnom postupku, stavila van snage odluku o donošenju Prostornog plana kojim je bila predviđena izgradnja rudnika litijuma u tom kraju.
  • Dve osobe su poginule u eksploziji koja se dogodila na međunarodnom aerodromu „Kamilo Daza” u kolumbijskom gradu Kukuta.
    • Okružni sud u Gomelju osudio je beloruskog blogera Sergeja Tihanovskog, supruga bivše kandidatkinje za predsednicu Belorusije Svetlane Tihanovske, na 18 godina zatvora zbog više krivičnih dela, uključujući organizaciju građanskih nereda u Belorusiji.
• 15. decembar — Održan je razgovor predsednika Rusije i Kine Vladimira Putina i Si Đinpinga, razgovor je bio dvojice prijatelja, izjavio je pomoćnik ruskog lidera Jurij Ušakov. On je dodao da je kineski lider podržao zahtev Moskve Zapadu za pismene garancije bezbednosti i daljeg ne širenja NATO saveza na istok.
  • Veliki požar je izbio u Svetskom trgovinskom centru u Hongkongu, oko 300 ljudi zarobljeno je na krovu zgrade.
• 16. decembar — Evropski parlament podržao je većinom glasova rezoluciju kojom se izražava zabrinutost zbog stanja ljudskih prava vijetnamskih radnika u kineskoj fabrici „Linglong” u Zrenjaninu, kao i povodom ekoloških protesta u Srbiji.
  • Najmanje četvoro dece je poginulo, a petoro je povređeno posle pada sa zamka na naduvavanje u Australiji.
• 17. decembar — Najmanje 27 ljudi je stradalo nakon što je požar izbio na jednoj psihijatrijskoj klinici u japanskom gradu Osaki, a policija sumnja da je podmetnut.
  • Rusko Ministarstvo inostranih poslova objavilo je dokument koji je zvanična Moskva poslala NATO-u po pitanju garancija bezbednosti o kojima je nedavno govorio predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, a koji se pre svega tiču širenja vojnog prisustva Alijanse zapadnim granicama Rusije. Predstavnici SAD su izjavili da su se upoznale sa predlogom Rusije, ali neće učestvovati u konsultacijama na temu bezbednosti u Evropi bez učešća partnera iz EU.
• 17 — 18. decembar — Hiljade ljudi raseljeno je u Maleziji zbog bujičnih poplava, do kojih je došlo jer kiša neprekidno pada od petka ujutro, saopštili su zvaničnici. Vatrogasna služba Selangora, najbogatije savezne države, saopštila je da je do popodneva zabeležila 3.786 žrtava poplava.
• 18. decembar — Demonstranti koji se bune protiv kovid mera sukobili su se sa policijom tokom protesta u centru Londona, nakon što su zvaničnici istakli da su „izuzetno zabrinuti” zbog epidemiološke situacije u glavnom gradu Velike Britanije.
• 19. decembar — U snažnoj eksploziji za koju se pretpostavlja da je uzrokovana curenjem gasa u pakistanskom gradu Karačiju, poginulo je najmanje 16 osoba a 11 je povređeno.
  • Najmanje 49 osoba poginulo je u centralnoj filipinskoj provinciji Bohol, nakon što je snažan tajfun Rai pogodio tu ostrvsku državu, saopštio je guverner lokalne provincije Artur Jap, pa se procenjuje da je broj mrtvih blizu 100.
    • Gabrijel Borić izabran je za novog predsednika Čilea nakon pobede drugoplasiranog Hozea Antonija Kasta na predsedničkim izborima.
• 20. decembar — Cene gasnih fjučersa u Evropi na početku trgovanja ponovo premašuju 1.700 dolara, sa rastom od skoro 9 odsto, pokazuju podaci sa londonske berze ICE.
  • Ispred zgrade Vlade Albanije u Tirani je, u organizaciji albanske opozicione Demokratske stranke bivšeg premijera Saljija Beriše, održan protest protiv inicijative „Otvoreni Balkan” na kojem je zapaljena zastava Srbije.
    • Zemljotres jačine 6,2 stepeni Rihterove skale pogodio je severnu Kaliforniju.
• 21. decembar — Cena gasa u Evropi prvi put u istoriji dostigla je čak 2.150 dolara za hiljadu kubnih metara, pokazuju podaci sa londonske berze ICE.
  • Srbija je uspostavila diplomatske odnose sa Demokratskom Republikom Istočni Timor i Solomonovim Ostrvima, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije.
• 22. decembar — Senat Univerziteta u Beogradu je poništio doktorsku diplomu ministru finansija Siniši Malom.
  • Evropska komisija je odlučila da pokrene prekršajni postupak za povredu prava protiv Poljske zbog ozbiljne zabrinutosti u pogledu poljskog Ustavnog suda koji je ranije ove godine ocenio odredbe EU Ugovora kao nekompatibilne sa poljskim Ustavom i doveo u pitanje primat EU prava.
    • Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev podneo je ostavku na mesto predsednika vlade te države.
• 23. decembar — Predsednik Rusije Vladimir Putin održao je veliku godišnju konferenciju za novinare na kojoj je sumirao rezultate rada u protekloj godini. Konferencija je ove godine trajala 3 sata i 56 minuta, a šef države je odgovorio na 55 pitanja.
  • SAD neće pristati na predloge Rusije o bezbednosti koji se tiču NATO-a, ali bi se mogli složiti sa drugim inicijativama, izjavila je portparolka Bele kuće Džen Psaki.
    • Nova varijanta korona virusa, omikron, registrovana je u Srbiji, potvrdila je članica Kriznog štaba Tanja Jovanović za Tanjug.
      • Vlada Srbije usvojila je na sednici rešenje o prestanku mandata direktora policije Vladimira Rebića, saopšteno je iz Vlade.
• 24. decembar — Ratni brod NATO-a, francuska višenamenska fregata „Overnja” D654, uplovila je u luku u Odesi, objavio je lokalni list „Dumska”.
  • Bivša državna sekretarka Dijana Hrkalović uhapšena je ponovo, pošto je usvojena žalba Tužilaštva za organizovani kriminal na njeno puštanje iz pritvora.
• 25. decembar — Zamenik generalnog sekretara Narodne skupštine Branko Marinković (41) pronađen je mrtav.
  • Pet osoba je ubijeno, a šest ranjeno u pucnjavi tokom proslave Božića organizovane na fudbalskom terenu u gradu Fotraleza, na severoistoku Brazila.
• 26. decembar — Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio sastanak Saveta Rusija—NATO 12. januara 2022.
  • Zemljotres jačine 6 stepeni po Rihterovoj skali registrovan je u blizini Krita i to je treći jak zemljotres koji je taj dan pogodio Grčku.
• 27. decembar — Lider vladajućeg Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Dimitar Kovačevski dobio je na večernjoj sednici Centralnog komiteta stranke poverenje da bude mandatar buduće vlade Severne Makedonije.
  • Širom sveta je otkazano skoro 2.000 letova, a odloženo ili pomereno gotovo 3.000, povodom petog talasa pandemije kovida 19.
• 29. decembar — Skupština privremenih institucija u Prištini proglasila je vanredno stanje zbog energetske krize, čime je podržala odluku privremene vlade o vanrednim merama za ograničavanje snabdevanja energijom.
  • Nova razvojna banka (NDB), koju su pokrenule zemlje BRIKS-a, uključila je u finansijsku instituciju novog člana — Egipat, objavljeno je na sajtu banke.
    • U ulici Omladinskih brigada na Novom Beogradu oko 22 sata je došlo do eksplozije i požara u restoranu Košnica i ceo objekat je izgoreo. Dve osobe su povređene.
• 30. decembar — Slovenački premijer Janez Janša, čija zemlja sa krajem ove godine završava predsedavanjem EU rekao je da je mnogo je oportunizma u Evropskoj uniji kada je u pitanju Zapadni Balkan, jedan od evropskih lidera čak je u raspravi rekao: „zašto bismo ih uveli u EU, kad su nam ovako jeftiniji kao radna snaga”.
  • Američki predsednik Džozef Bajden i predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarali su drugi put ovog meseca, a na dnevnom redu razgovora bile su sve veće tenzije oko Ukrajine. Razgovor je završen posle 50 minuta, dodaje se u saopštenju američke administracije.

Smrti

Glavna kategorija: Umrli 2021.

Januar

• 4. januar:
  • Tanja Roberts, američka filmska glumica (*1955)
  • Martinus Veltman, holandski teorijski fizičar i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1999. godine (*1931)
• 5. januar
  • Nikola Stojanović, jugoslovenski i srpski filmski reditelj i scenarista (*1942)
• 7. januar:
  • Biserka Cvejić, srpska operska pevačica (*1923)
  • Radivoje Kršić, pukovnik Vojske Republike Srpske (*1939)
• 8. januar:
  • Nikola Jovanović, srpski veslač (*1988)
  • Rajko Vračar, profesor i rektor Univerziteta u Beogradu (*1934)
  • Jovan Popović, srpski slikar, kompozitor i graditelj violina (*1950)
• 11. januar — Kristofer Mabulu, francuski fudbaler (*1990)
• 12. januar:
  • Darija Pantić, srpska igumanija Manastira Davidovice (*1950)
  • Olga Carević, biohemičarka, naučna radnica i humanitarka (*1925)
  • Bogdan Stanojević, rumunski glumac i političar srpskog porekla (*1958)
  • Sava Živanov, srpski politikolog i univerzitetski profesor (*1929)
• 13. januar:
  • Zigfrid Fišbaher, nemačko-američki zabavljač i mađioničar (*1939)
  • Mile Beronja, pukovnik Vojske Republike Srpske (*1948)
• 14. januar:
  • Leonidas Pelekanakis, grčki reprezentativac u jedrenju (*1962)
  • Radmila Žugić, srpski lingvista (*1952)
• 15. januar — Mihajlo Vuković, jugoslovenski i srpski košarkaški trener (*1944)
• 16. januar — Fil Spektor, američki muzički producent (*1939)
• 18. januar — Dundar Abdulkerim Osmanoglu, prestolonaslednik Osmanskog carstva (*1930)
• 19. januar — Danial Jahić, srpski atletičar, specijalista za disciplinu skok udalj (*1979)
• 20. januar — Mira Furlan, jugoslovenska i hrvatska glumica i pevačica (*1955)
• 21. januar:
  • Natali Delon, francuska glumica (*1941)
  • Darko V. Ribnikar, srpski novinar (*1939)
  • Dragan Vuksanović, srpski košarkaš i istaknuti sportski radnik (*1956)
• 22. januar — Henk Aron, američki bejzbol igrač (*1934)
• 23. januar:
  • Lari King, američki televizijski i radijski voditelj, glumac i komičar (*1933)
  • Hal Holbruk, američki glumac (*1925)
• 24. januar — Jevrem Brković, crnogorski pisac, novinar i kulturni radnik (*1933)
• 25. januar — Rialda Kadrić, jugoslovenska i srpska glumica (*1963)
• 26. januar:
  • Song Ju-Džung, južnokorejska glumica (*1994)
  • Osamu Jamadži, japanski fudbaler (*1929)
• 27. januar:
  • Jert Blome, švedski hokejaš na ledu (*1934)
  • Kloris Ličman, američka glumica i komičarka (*1926)
• 28. januar:
  • Siseli Tajson, američka glumica (*1924)
  • Paul Krucen, holandski hemičar i dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1995. godine (*1933)
  • Ivon Dui, francuski fudbaler (*1935)
• 30. januar — Sofi, škotska muzičarka, muzički producent, pevačica, kantautorka i disk džokej (*1986)
• 31. januar — Miroslav Tuđman, hrvatski naučnik i političar, najstariji sin Franje Tuđmana (*1946)

Februar

• 1. februar — Đuro Savinović, jugoslovenski vaterpolista (*1950)
• 3. februar — Heja Hararit, izraelska glumica (*1931)
• 5. februar — Kristofer Plamer, kanadski filmski, televizijski i pozorišni glumac (*1929)
• 9. februar — Čik Korija, američki džez pijanista i kompozitor (*1941)
• 10. februar:
  • Lari Flint, američki preduzetnik i tvorac pornografskog časopisa — Haslera (*1942)
  • Goran Daničić, srpski glumac (*1962)
• 11. februar — Nikola Simić, srpski policijski oficir iz Republike Srpske Krajine (*1957)
• 14. februar — Dag Mauntdžoj, velški igrač snukera (*1942)
• 15. februar — Leopoldo Luke, argentinski fudbaler (*1949)
• 16. februar:
  • Vladimir Andrić, srpski pisac, dramaturg i reditelj (*1944)
  • Drago Samardžija, pukovnik Vojske Republike Srpske (*1946)
• 17. februar — Raš Limbo, američki radijski voditelj i konzervativni politički komentator (*1951)
• 19. februar:
  • Đorđe Balašević, jugoslovenski i srpski kantautor i pesnik (*1953)
  • Danilo Benedičič, jugoslovenski i slovenački filmski i pozorišni glumac (*1933)
• 21. februar:
  • Zlatko Saračević, jugoslovenski i hrvatski rukometaš i rukometni trener (*1961)
  • Mirko Žarić, srpski pesnik, novinar i dramaturg (*1949)
• 23. februar — Vojkan Borisavljević, srpski kompozitor i dirigent (*1947)
• 24. februar — Aleksa Krsmanović, pukovnik Vojske Republike Srpske (*1943)
• 25. februar — Arkadij Davidovič, ruski pisac i aforističar (*1930)
• 26. februar — Majkl Somare, premijer Papue Nove Gvineje (1975—1980; 1982—1985; 2002—2010; 2011) (*1936)
• 28. februar — Milan Bandić, hrvatski političar i gradonačelnik Zagreba (*1955)

Mart

• 1. mart:
  • Zlatko Kranjčar, jugoslovenski i hrvatski fudbaler i fudbalski trener (*1956)
  • Milenko Savović, jugoslovenski i srpski košarkaš (*1960)
• 4. mart — Atanasije Jevtić, episkop zahumsko-hercegovački i primorski i bivši episkop banatski (*1938)
• 6. mart:
  • Boris Komnenić, jugoslovenski i srpski glumac (*1957)
  • Dušan Ninkov, jugoslovenski i srpski direktor fotografije (*1945)
• 7. mart:
  • Aleksandar Sanja Ilić, srpski kompozitor i arhitekta (*1951)
  • Andreana Družina Olga, učesnica Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politička radnica SR Slovenije i narodni heroj Jugoslavije (*1920)
  • Milan Nenadić, srpski književnik (*1947)
  • Ileana Ursu Nenadić, srpska i rumunska književnica, pesnikinja i prevodilac (*1954)
  • Marko Stupar, srpski slikar (*1936)
• 8. mart — Josip Alebić, jugoslovenski i hrvatski atletičar (*1947)
• 9. mart:
  • Andrija Zafranović, jugoslovenski, hrvatski i srpski montažer (*1949)
  • Rafet Husović, crnogorski i bošnjački političar (*1964)
• 11. mart:
  • Petar Fajfrić, jugoslovenski i srpski rukometaš (*1942)
  • Milutin Dedić, srpski akademski slikar, istoričar umetnosti i putopisac (*1935)
• 12. mart:
  • Dara Čalenić, jugoslovenska i srpska glumica (*1934)
  • Ivo Trumbić, jugoslovenski i hrvatski vaterpolista i vaterpolo trener (*1935)
• 13. mart:
  • Mari Voker, engleski novinar i televizijski komentator (*1923)
  • Obren Joksimović, srpski hirurg, političar i ministar zdravlja u Vladi Zorana Đinđića (*1952)
• 14. mart — Albert Andijev, ruski dobrovoljac i snajperista u 549. motorizovanoj brigadi Vojske Jugoslavije (*1970)
• 15. mart:
  • Dragoljub Đuričić, jugoslovenski, crnogorski i srpski muzičar (*1953)
  • Jafet Koto, američki glumac (*1939)
• 17. mart:
  • Era Milivojević, srpski konceptualni umetnik (*1944)
  • Džon Magufuli, tanzanijski političar i predsednik od 2015. do 2021. godine (*1959)
  • Dik Hojt, maratonac u Timu Hojt (*1940)
• 19. mart — Milovan Milutinović, pukovnik Vojske Republike Srpske i doktor političkih nauka (*1949)
• 21. mart:
  • Naval el Sadavi, egipatska spisateljica, feministkinja, aktivistkinja, lekar i psihijatar (*1931)
  • Mihal Hasik, srpski i slovački slikar i grafičar (*1946)
  • Robert Maknajt, kanadski hokejaš na ledu (*1938)
• 22. mart — Adam Zagajevski, veliki poljski i svetski pesnik i esejista (*1945)
• 23. mart:
  • Hana Hegerova, slovačka i češka pevačica-šansonjerka i glumica (*1931)
  • Džordž Segal, američki glumac i muzičar (*1934)
  • Irena Vrkljan, hrvatska pesnikinja, radio dramaturg, esejista, prevodilac (*1930)
• 24. mart:
  • Vlasta Velisavljević, jugoslovenski i srpski pozorišni, televizijski i filmski glumac (*1926)
  • Aleksandar Anđelić, jugoslovenski i srpski hokejaš na ledu i hokejaški trener (*1940)
• 25. mart:
  • Zoran Nenezić, srpski književnik, publicista i novinar (*1952)
  • Erika Marjaš, jugoslovenska i srpska pozorišna umetnica (*1941)
• 26. mart:
  • Milutin Vučkovac, srpski i bosanskohercegovački ginekolog i humanista (*1934)
  • Želimir Altarac Čičak, jugoslavenski i bosanskohercegovački novinar, urednik, disk-džokej i muzički promoter (*1947)
• 27. mart — Zafir Hadžimanov, jugoslovenski, srpski i makedonski filmski glumac, pevač i kompozitor (*1943)
• 28. mart — Didje Ratsiraka, admiral i predsednik Madagaskara u dva navrata (1975—1993; 1997—2002) (*1936)
• 29. mart:
  • Aleksandar Joksimović, srpski modni kreator (*1933)
  • Dobrašin Jelić, srpski književnik (*1946)
  • Gavrila Bedov, pravoslavna monahinja i igumanija Manastira Rakovca (*1930)
• 31. mart:
  • Ivan Klajn, jugoslovenski, srpski i jevrejski filolog i istoričar jezika (*1937)
  • Radojica Rajo Bulatović, srpski pesnik i slikar (*1949)

April

• 1. april — Isamu Akasaki, japanski fizičar i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 2014. godine (*1929)
• 3. april — Žika Bogdanović, srpski teoretičar umetnosti i kulture, filolog, filmolog, stripolog, novinar, prevodilac, izdavač i književnik (*1932)
• 4. april — Robert Mandel, kanadski ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1999. godine (*1932)
• 5. april:
  • Vesna Ljubić, jugoslovenska i bosanskohercegovačka rediteljka i scenaristkinja (*1938)
  • Pol Riter, engleski filmski, televizijski i pozorišni glumac (*1966)
  • Maršal Salins, američki antropolog i univerzitetski profesor (*1930)
• 6. april — Predrag Živković Tozovac, srpski pevač i kompozitor narodne i folk muzike (*1936)
• 7. april:
  • Milorad Mitković, srpski ortopedski hirurg, univerzitetski profesor i član SANU (*1950)
  • Vinko Dimitrijević, srpski slikar, ikonopisac i društveni radnik (*1960)
• 8. april:
  • Jovan Radosavljević, arhimandrit Srpske pravoslavne crkve (*1927)
  • Antal Kiš, mađarski atletičar (*1935)
  • Jovan Divjak, oficir JNA i brigadni general ARBiH (*1937)
  • Milorad Telebak, srpski lingvista i univerzitetski profesor (*1942)
  • Mikele Pazinato, italijanski odbojkaš (*1969)
  • Džon Nezbit, američki publicista, futurolog i govornik (*1929)
• 9. april:
  • Princ Filip, vojvoda od Edinburga, britanski princ i suprug kraljice Elizabete II (*1921)
  • Di-Em-Eks, američki reper i glumac (*1970)
  • Remzi Klark, američki advokat, političar i vrhovni državni pravobranilac (1967—1969) (*1927)
• 11. april:
  • Zoran Simjanović, srpski kompozitor muzike za film i pozorište i univerzitetski profesor (*1946)
  • Džozef Siravo, američki glumac, producent i pedagog (*1957)
• 12. april:
  • Dara Sekulić, srpska pesnikinja (*1930)
  • Vuk Roganović, srpski rukometaš (*1945)
  • Danilo Jokić, srpski arhimandrit i iguman (*1952)
• 14. april:
  • Jildirim Akbulut, turski političar i premijer od 1989. do 1991. godine (*1935)
  • Miroslav Anđelković, srpski slikar, grafičar, konzervator i univerzitetski profesor (*1945)
• 16. april:
  • Helen Makrori, britanska glumica (*1968)
  • Nadežda Pavlović, najstarija živa osoba u Srbiji u periodu od 2018. do 2021. godine (*1912)
• 19. april:
  • Viktor Šuvalov, sovjetski hokejaš na ledu i fudbaler (*1923)
  • Volter Mondejl, američki političar i 42. potpredsjednik Sjedinjenih Američkih Država (*1928)
• 20. april:
  • Idris Debi, predsednik Republike Čad od 1990. do 2021. godine (*1952)
  • Veronika Žilinski, mađarska superstogodišnjakinja rođena na području današnje Srbije (*1908)
• 22. april — Terens Klark, američki koledž košarkaš (*2001)
• 23. april — Milorad Pelemiš, kapetan Vojske Republike Srpske i komandant 10. diverzantskog odreda (*1964)
• 24. april:
  • Miloš Šobajić, srpski i francuski slikar i vajar (*1945)
  • Zlatko Rendulić, pilot, vazduhoplovni inženjer, doktor tehničkih nauka i vazduhoplovnotehnički general-pukovnik JNA (*1920)
• 25. april — Ratko Marković, srpski pravnik, univerzitetski profesor i potpredsednik Vlade Republike Srbije (1994—2000) (*1944)
• 26. april — Tamara Pres, sovjetska atletičarka (*1937)
• 27. april — Slavica Jandrić, doktorka, univerzitetska profesorka i akademik ANURS (*1952)
• 28. april — Majkl Kolins, američki vojni pilot i astronaut (*1930)

Maj

• 1. maj — Olimpija Dukakis, američka glumica, rediteljka, producentkinja, profesorka i aktivistkinja (*1931)
• 2. maj — Agnija Stanić, srpska igumanija Manastira Bogovađe (*1940)
• 5. maj:
  • Saša Anočić, hrvatski pozorišni, televizijski i filmski glumac (*1968)
  • Feđa Stojanović, srpski i jugoslovenski pozorišni i filmski glumac (*1948)
• 6. maj — Vladimir Mijanović, srpski borac za ljudska prava i vođa studentskih protesta 1968. godine u Jugoslaviji (*1946)
• 8. maj:
  • Miodrag Gvozdenović, jugoslovenski i srpski odbojkaš (*1944)
  • Helmut Jan, nemački arhitekta (*1940)
• 9. maj — Bratislav Petković, srpski reditelj, dramski pisac, političar i ministar kulture i informisanja (2012—2013) (*1948)
• 11. maj — Goran Đukić, srpski stripar i ilustrator (*1956)
• 13. maj:
  • Božidar Nikolić, srpski i jugoslovenski snimatelj i direktor fotografije (*1942)
  • Milena Jovović, srpska pesnikinja i književnica (*1931)
• 15. maj:
  • Zef Dedivanović, crnogorski filmski i pozorišni glumac i pesnik, albanskog porekla (*1939)
  • Đorđe Marjanović, jugoslovenski i srpski pevač (*1931)
• 16. maj — Jakov Lazaroski, psiholog, univerzitetski profesor i društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Makedonije (*1936)
• 18. maj — Čarls Grodin, američki filmski, televizijski i pozorišni glumac (*1935)
• 24. maj — Maks Mozli, britanski automobilista i predsednik Međunarodne Automobilske Organizacije (FIA) (*1940)
• 26. maj — Tarčizio Burnjič, italijanski fudbaler (*1939)
• 28. maj:
  • Benoa Sokal, belgijski strip autor i dizajner računarskih i video-igara (*1954)
  • Mark Iton, američki košarkaš (*1957)
• 29. maj:
  • Ljubica Ostojić, srpska pesnikinja, književnica i dramaturg (*1945)
  • Paolo Maurensig, italijanski pisac (*1943)
• 30. maj — Kosta Dimitrijević, srpski i jugoslovenski književnik, publicista i novinar (*1933)

Jun

• 3. jun:
  • Anerud Džugnaut, mauricijuski premijer (1982—1995; 2000—2003; 2014—2017) i predsednik (2003—2012) (*1930)
  • Alan Miler, engleski fudbalski golman (*1970)
• 4. jun:
  • David Dušman, sportski mačevalac i trener sovjetske ženske reprezentacije u mačevanju (*1923)
  • Rihard Ernst, švajcarski fiziko-hemičar i dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1991. godine (*1933)
• 6. jun — Jovan I. Deretić, srpski publicista i istaknuti predstavnik srpske autohtonističke škole (*1939)
• 7. jun — Branko Gavrić, srpski grafički dizajner (*1955)
• 8. jun — Desanka Pešut, srpska strelkinja (*1941)
• 9. jun:
  • Edvard de Bono, britanski psiholog i doktor medicine (*1933)
  • Gotfrid Bem, nemački arhitekta (*1920)
• 11. jun:
  • Lusinda Rajli, irska spisateljica i nekadašnja glumica (*1966)
  • Zoran Stanojević, jugoslovenski i srpski pisac, prevodilac, aforističar, satiričar, radijski voditelj i omniolog (*1942)
• 13. jun — Ned Bejti, američki filmski, pozorišni i televizijski glumac (*1937)
• 16. jun — Novica Zdravković, srpski pevač pop-folk muzike (*1947)
• 17. jun — Kenet Kaunda, prvi predsednik Zambije, od 1964. godine do 1991. godine (*1924)
• 18. jun:
  • Đampjero Boniperti, italijanski fudbaler (*1928)
  • Radoja Sergej, srpski političar i pisac (*1950)
• 20. jun — Luis del Sol, španski fudbaler i fudbalski trener (*1935)
• 22. jun — Gordana Suša, jugoslovenska i srpska novinarka (*1946)
• 23. jun — Džon Mekafi, britansko-američki preduzetnik, osnivač kompanije Mekafi i tvorac Mekafi kompjuterskog antivirusnog programa (*1945)
• 24. jun — Benigno Akino III, filipinski političar i 15. predsednik Filipina od 30. juna 2010. do 30. juna 2016. godine (*1960)
• 25. jun — Dragoslav Todorović, srpski pozorišni reditelj, glumac, pantomimičar i univerzitetski profesor (*1948)
• 28. jun — Vera Nikolić, jugoslovenska i srpska atletičarka i atletski trener (*1948)
• 29. jun:
  • Bazil Zukolo, poslednji preživeli učesnik proboja logoraša iz logora Jasenovac (*1922)
  • Donald Ramsfeld, američki republikanski političar (*1932)
• 30. jun — Andreja Maričić, srpski glumac (*1959)

Jul

• 2. jul:
  • Nikolaj Sličenko, rusko-romski pevači, glumac i reditelj (*1934)
  • Bratislav Slavković, srpski pozorišni, filmski i TV glumac (*1945)
• 4. jul — Igor Garnier, srpski disk džokej, kompozitor, tekstopisac i muzički producent (*1990)
• 5. jul — Rafaela Kara, italijanska pevačica, plesačica, televizijska voditeljka i glumica (*1943)
• 7. jul — Žovenel Mojs, haićanski političar, preduzetnik i 42. predsednik Haitija od 2017. do 2021. godine (*1968)
• 8. jul — Miladin Prstojević, general-major Vojske Republike Srpske (*1942)
• 9. jul — Pol Mariner, engleski fudbaler i fudbalski trener (*1953)
• 16. jul — Sureka Sikri, indijska glumica (*1945)
• 17. jul — Milan Živadinović, srpski i jugoslovenski fudbaler i fudbalski trener (*1944)
• 18. jul — Nenad Stekić, jugoslovenski i srpski atletičar (*1951)
• 22. jul — Voja Soldatović, srpski pozorišni reditelj i profesor glume (*1945)
• 23. jul:
  • Miroslav Toholj, srpski književnik, političar i ministar informisanja Republike Srpske od 1993. do 1995. godine (*1957)
  • Migel Anhel Virasoro, argentinski fizičar (*1940)
  • Stiven Vajnberg, američki teorijski fizičar i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1979. godine (*1933)
  • Tošihide Masukava, japanski teorijski fizičar i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 2008. godine (*1940)
• 25. jul — Mirjana Marić, jugoslovenska i srpska modna kreatorka (*1938)
• 26. jul:
  • Ivan Toplak, jugoslovenski, slovenački i srpski fudbaler i fudbalski trener (*1931)
  • Džoi Džordison, američki muzičar, tekstopisac, producent i multiinstrumentalista (*1975)
  • Albert Bandura, američki psiholog (*1925)
• 27. jul — Nada Milošević-Đorđević, srpska istoričarka književnosti, univerzitetski profesor i član SANU (*1934)
• 28. jul — Dasti Hil, američki muzičar (*1949)

Avgust

• 1. avgust — Miše Martinović, jugoslovenski i hrvatski filmski i pozorišni glumac (*1926)
• 3. avgust:
  • Miroslav Lazanski, srpski pisac, novinar, vojnopolitički komentator, političar i ambasador Srbije u Rusiji (*1950)
  • Đorđe Paunović, redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu (*1938)
• 4. avgust — Marija Benko, jugoslovenska i slovenačka filmska i pozorišna glumica (*1938)
• 8. avgust — Danijel Vincek, botaničar i planinar (*1926)
• 9. avgust — Novica Negovanović, srpski kompozitor, svirač i pevač narodnih pesama (*1945)
• 10. avgust:
  • Mirjana Stefanović, srpska književnica (*1939)
  • Sabina Ajrula, jugoslovenska, makedonska i turska filmska i pozorišna glumica (*1946)
• 11. avgust — Sima S. Mraović, srpski pesnik, dramski pisac i predsednik udruženja Srba u Francuskoj (*1937)
• 12. avgust — Emilio Flores Markez, portorikanski superstogodišnjak (*1908)
• 15. avgust — Gerd Miler, nemački fudbaler (*1945)
• 16. avgust — Jaroslav Pap, srpski fotograf (*1957)
• 19. avgust — Lazar Stojković, srpski pravoslavni arhimandrit i starešina Manastira Zagrađe (*1958)
• 21. avgust — Marija od Všinica i Tetaua, kneginja Lihtenštajna (*1940)
• 22. avgust — Džek Hiršman, američki pesnik i društveni aktivista (*1933)
• 23. avgust — Majkl Nejder, američki glumac (*1945)
• 24. avgust:
  • Čarli Vots, engleski bubnjar i član Rolingstonsa (*1941)
  • Slobodanka Markov, redovni profesor na prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu (*1945)
• 25. avgust — Milan Gutović, srpski filmski, televizijski i pozorišni glumac (*1946)
• 26. avgust — Jovan Vukobrad, pukovnik Vojske Republike Srpske (*1942)
• 29. avgust:
  • Li Peri, jamajkanski pevač rege muzike (*1936)
  • Žak Rog, osmi po redu predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) u periodu 2001—2013 (*1942)
  • Ed Asner, američki pozorišni, filmski, i TV glumac (*1929)
• 31. avgust — Goran Obradović, srpski fudbaler (*1986)

Septembar

• 2. septembar — Mikis Teodorakis, grčki kompozitor i političar (*1925)
• 3. septembar — Ljubo Bešlić, hrvatski političar iz BiH i gradonačelnik Grada Mostara od 2004. do 2021 (*1958)
• 3. septembar — Petar Lazović, Srpski novinar (*1944)
• 5. septembar:
  • Živko Radišić, srpski političar iz BiH, načelnik Banjaluke (1977—1982) i srpski član Predsjedništva BiH (1998—2002) (*1937)
  • Šandor Egereši, srpsko-mađarski političar, poslanik u Skupštini AP Vojvodine i predsednik Skupštine AP Vojvodine (2008—2012) (*1964)
  • Dimitrije Đurković, jugoslovenski i srpski pozorišni reditelj i univerzitetski profesor (*1925)
• 6. septembar:
  • Žan-Pol Belmondo, francuski glumac (*1933)
  • Anželika Nikolina Kučinar, srpska pjesnikinja (*1979)
• 8. septembar — Kosta Bunuševac, srpski akademski slikar (*1948)
• 9. septembar:
  • Danilo Popivoda, jugoslovenski, slovenački i srpski fudbaler (*1947)
  • Predrag Piper, srpski slavista, lingvista i redovni profesor Univerziteta u Beogradu (*1950)
• 11. septembar — Radmilo Pavlović, srpski fudbaler (*1981)
• 13. septembar:
  • Borisav Jović, srpski i jugoslovenski političar, pisac i predsednik Predsedništva SFRJ (1990—1991) (*1928)
  • Entoni Hjuiš, britanski radio-astronom i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1974. godine (*1924)
• 14. septembar — Jurij Sedih, sovjetski atletičar (*1955)
• 15. septembar:
  • Žana Lelas, jugoslovenska i hrvatska košarkašica i košarkaški trener (*1970)
  • Justin Javorek, slovački i čehoslovački fudbalski golman i trener (*1936)
• 16. septembar:
  • Dušan Ivković, jugoslovenski i srpski košarkaš i košarkaški trener (*1943)
  • Klajv Sinkler, britanski preduzetnik i pronalazač (*1940)
• 17. septembar:
  • Minja Subota, srpski kompozitor, muzičar, zabavljač i fotograf (*1938)
  • Kemal Kurspahić, bosanski advokat i novinar (*1946)
  • Abdelaziz Buteflika, peti predsednik Alžira od 27. aprila 1999. do 2. aprila 2019. godine (*1937)
• 18. septembar — Zorka Grandov, srpska doktorka ekonomskih nauka, profesor emeritus i spisateljica (*1947)
• 19. septembar:
  • Džon Čalis, engleski glumac (*1942)
  • Marina Tucaković, jugoslovenski i srpski tekstopisac (*1953)
  • Romilo Jelić, srpski pravoslavni arhimandrit i iguman Manastira Duboki Potok (*1973)
  • Džimi Grivs, engleski fudbaler (*1940)
• 22. septembar:
  • Abdelkader Bensalah, alžirski političar i vršilac dužnosti predsednika Alžira od 9. aprila do 19. decembra 2019. godine (*1941)
  • Nenad Nenadović, srpski glumac (*1964)
• 25. septembar — Miodrag Colić, srpski specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije (*1957)
• 26. septembar:
  • Srđan Hofman, jugoslovenski i srpski kompozitor (*1944)
  • Angel, bugarski pop-folk pevač (*1985)
• 27. septembar — Boban Petrović, jugoslovenski i srpski košarkaš (*1957)
• 29. septembar — Ivan Tasovac, srpski pijanista, ministar kulture i direktor Beogradske filharmonije (*1966)

Oktobar

• 2. oktobar — Mirjana Jonić Igić, srpska književnica (*1948)
• 4. oktobar — Dejan Popović, univerzitetski profesor i akademik SANU (*1950)
• 5. oktobar:
  • Zoran Stanković, srpski patolog, političar, sanitetski general-major i ministar odbrane (2005—2006) i zdravlja Srbije (2011—2012) (*1954)
  • Franciska Celsa dos Santos, brazilska superstogodišnjakinja (*1904)
• 6. oktobar — Aca Stepić, srpski kompozitor narodne muzike, aranžer i harmonikaš (*1932)
• 7. oktobar — Milorad Bata Nonin, jugoslovenski i srpski kantautor, kompozitor, aranžer, gitarista i pevač (*1952)
• 9. oktobar — Abulhasan Banisadr, iranski političar i prvi predsednik Irana (1980—1981) (*1933)
• 12. oktobar:
  • Dragutin Čermak, jugoslovenski i srpski košarkaš (*1944)
  • Boško Milin, srpski univerzitetski profesor, dramaturg, pozorišni kritičar, scenarista i prevodilac (*1966)
• 14. oktobar:
  • Marko Živić, srpski glumac (*1972)
  • Zvonimir Trajković, srpski politički analitičar (*1948)
• 15. oktobar — Ivo Štivičić, jugoslovenski i hrvatski scenarista (*1936)
• 18. oktobar:
  • Kolin Pauel, američki general i 65. državni sekretar od 20. januara 2001. do 23. januara 2005 (*1937)
  • Pavle Stanišić, srpski je književnik i novinar (*1936)
• 19. oktobar:
  • Branko Mamula, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, admiral flote JNA i junak socijalističkog rada (*1921)
  • Zoran Kulina, srpski pevač (*1960)
  • Vladimir Ajdačić, srpski fizičar, ekolog, književnik i enciklopedista (*1933)
• 20. oktobar — Dragan Pantelić, jugoslovenski i srpski fudbaler i fudbalski trener (*1951)
• 21. oktobar — Galina Hačins, ukrajinsko-američki snimatelj i novinar (*1979)
• 22. oktobar — Aleks Kinjonez, ekvadorski sprinter (*1989)
• 24. oktobar:
  • Denis Teofikov, bugarski pop-folk pevač (*2000)
  • Džejms Majkl Tajler, američki glumac (*1962)
• 25. oktobar — Radovan Miljanić, srpski pozorišni i filmski glumac (*1952)
• 26. oktobar — No Tevu, južnokorejski političar i predsednik Južne Koreje od 1988. do 1993. godine (*1932)
• 28. oktobar — Ratislav Đelmaš, srpski bubnjar (*1950)
• 29. oktobar — Punit Radžkumar, indijski filmski glumac i pevač (*1975)

Novembar

• 1. novembar:
  • Pat Martino, američki džez gitarista i kompozitor (*1944)
  • Slaviša Sabljić, novinar i urednik Radio-televizije Republike Srpske (*1946)
• 2. novembar — Milan M. Milovanović, srpski arhitekta, audio-inženjer i muzičar (*1971)
• 3. novembar — Joana Bruzdovič, poljska kompozitorka (*1943)
• 5. novembar — Nikola Potkonjak, srpski pedagog i univerzitetski profesor (*1924)
• 6. novembar:
  • Marinko Rokvić, srpski pevač folk muzike (*1954)
  • Muamer Zukorlić, političar, predsednik i glavni muftija Mešihata Islamske zajednice u Srbiji (*1970)
  • Pavol Molnar, slovački fudbaler (*1936)
• 7. novembar:
  • Oskar Kovač, srpski ekonomista i profesor Megatrend univerziteta i političar (*1937)
  • Din Stokvel, američki filmski i televizijski glumac (*1936)
  • Jelena Nikitović, srpska igumanija Manastira Vujan (*1944)
• 10. novembar — Jelena Minardi, srpska planinarka (*1919)
• 11. novembar:
  • Frederik Vilem de Klerk, južnoafrički političar, predsednik (1989—1994) i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1993. godine (*1936)
  • Ljiljana Đurđić, srpska književnica, kritičar i prevodilac (*1946)
• 13. novembar — Vilbur Smit, zambijski romanopisac (*1933)
• 14. novembar — Rašid Šemsedinović, jugoslovenski i srpski hokejaš na ledu (*1941)
• 17. novembar — Young Dolph, američki reper i autor pesama (*1985)
• 19. novembar — Petar Milošević, srpski književnik, istoričar književnosti, antologičar i univerzitetski profesor u Budimpešti (*1952)
• 20. novembar:
  • Merima Njegomir, srpska pevačica narodne muzike (*1953)
  • Pribislav Simić, protođakon Srpske pravoslavne crkve (*1935)
• 21. novembar — Zoran Jovanović, vlasnik i direktor Radio-televizije „Melos” iz Kraljeva (*1961)
• 23. novembar — Čon Duhvan, južnokorejski političar i predsednik Južne Koreje od 1980. do 1988. godine (*1931)
• 26. novembar:
  • Stiven Sondhajm, američki kompozitor i tekstopisac (*1930)
  • Pavlos Tutuzas, grčki kardiolog (*1935)
• 27. novembar:
  • Almudena Grandes, španska savremena spisateljica (*1960)
  • Milutin Mrkonjić, srpski političar, počasni predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS), narodni poslanik, bivši ministar infrastrukture i bivši ministar saobraćaja Republike Srbije (*1942)
• 28. novembar:
  • Husto Galego Martinez, španski rimokatolički monah reda traptista (*1925)
  • Frenk Vilijams, osnivač i glavni menadžer Formula 1 tima Vilijams (*1942)
  • Nikola Nikolić Nikolica, srpski slikar i pedagog (*1937)
• 30. novembar — Milisav Sekulić, pukovnik JNA, general Srpske vojske Krajine i publicista (*1935)

Decembar

• 1. decembar — Đoko Stojičić, srpski književnik, publicista, ministar i ambasador (*1936)
• 3. decembar — Momčilo Vukotić, jugoslovenski i srpski fudbaler i fudbalski trener (*1950)
• 4. decembar — Petar Volk, srpsko-slovenački pozorišni i filmski kritičar, istoričar i teoretičar (*1931)
• 5. decembar — Stevan Jelovac, srpski košarkaš (*1989)
• 7. decembar — Andrija Rašeta, general-pukovnik Jugoslovenske narodne armije (*1934)
• 8. decembar:
  • Kika Đukić, srpska jutjuberka (*2000)
  • Marko Kovač, pukovnik Vojske Republike Srpske (*1935)
• 11. decembar:
  • Manuel Santana, španski teniser (*1938)
  • En Rajs, američka književnica gotičkih i novijih religijskih romana (*1941)
• 12. decembar:
  • Paulijas Matane, generalni guverner Papue Nove Gvineje od 2004. do 2010. godine (*1931)
  • Božo Đuranović, srpski književnik i pjesnik iz Crne Gore (*1940)
• 15. decembar — Bel huks, američka autorka, feministkinja i društvena aktivistkinja (*1952)
• 16. decembar — Slobodan Pavlović, srpski privrednik (*1938)
• 17. decembar:
  • Luka Kovačević, episkop Srpske pravoslavne crkve (*1950)
  • Mladen Naletilić, hrvatski politički emigrant, zapovednik HVO i osuđenik u Hagu za ratne zločine (*1946)
  • Milenko Lalović, pukovnik Vojske Republike Srpske (*1958)
• 19. decembar — Robert Grabs, američki hemičar i dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 2005. godine (*1942)
• 20. decembar — Goran Sobin, jugoslovenski i hrvatski košarkaš (*1963)
• 22. decembar — Stanko Jovanović, srpski dirigent (*1968)
• 26. decembar:
  • Dezmond Tutu, južnoafrički aktivista, anglikanski nadbiskup i dobitnik Nobelove nagradu za mir 1984. godine (*1931)
  • Karolos Papuljas, grčki političar i predsednik Grčke od 2005. do 2015. godine (*1929)
• 31. decembar:
  • Vadim Hamutckih, ruski odbojkaš (*1969)
  • Beti Vajt, američka glumica, pevačica, voditeljka i pisac (*1922)

Nobelove nagrade

• Fizika — Đorđo Parizi, Klaus Haselman i Sjukuro Manabe
• Hemija — Benjamin List i Dejvid Makmilan
• Medicina — Dejvid Džulijus i Ardem Pataputijan
• Književnost — Abdulrazak Gurna
• Mir — Marija Resa i Dmitrij Muratov
• Ekonomija — Dejvid Kard, Džošua Angrist i Gvido Imbens

Vidi još

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma