1. avgust

Prema gregorijanskom kalendaru, 1. avgust (1. 8. ili 1. VIII) jest 213. dan u godini (214. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 152 dana.

Događaji

avgust
P	U	S	Č	P	S	N
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• 527 — Istočnorimski (vizantijski) car Justinijan I (527—565.) stupio na presto - početak jedne od najsjajnijih vladavina u rimsko-vizantijskoj istoriji.
• 1291 — Tri kantona, Uri, Untervalden i Švic su su sklopili savez za odbranu od Habzburgovaca. Taj savez je bio osnova za stvaranje Švajcarske. Ovaj dan se proslavlja kao nacionalni praznik Švajcarske
• 1560 — Škotski parlament je ukinuo papsku jurisdikciju i odobrio kalvinističku veroispovest. Time je osnovana Škotska crkva.
• 1774 — Džozef Pristli, britanski hemičar, otkrio je gas koji je nazvao „dephologisticated air“. Ovaj je gas danas poznat kao kiseonik.
• 1778 — Otvorena je prva štedionica u svetu u nemačkom gradu Hamburgu.
• 1793 — Kao prva zemlja u svetu, Francuska je uvela metrički sistem mera.
• 1798 — Britanska flota admirala Horacija Nelsona uništila je francusku flotu pod komandom admirala Fransoa Brijesa u bici kod Abukira, blizu Aleksandrije. Napoleonova je vojska u Egiptu posle tog poraza ostala odsečena od Evrope.
• 1800 — Parlament Irske je usvojio Zakon o uniji, kojim će se 1. januara 1801. Velika Britanija i Irska ujediniti u Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske.
• 1813 — Izašao je prvi broj prvog srpskog dnevnog lista, „Novina serbskih“, u Beču. List su pokrenuli Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić. List je ugašen 1822. godine zbog problema sa štamparijom.
• 1834 — Zabranjeno je ropstvo u celoj Britanskoj imperiji. Time je u britanskim kolonijama oslobođeno više od 770.000 robova.
• 1877 — U zaseoku Đurići na planini Tari, Josif Pančić pronašao novu vrstu omorike koja je po njemu dobila ime - Pančićeva omorika
• 1894 — Zbog spora oko Koreje, Japan je objavio rat Kini.
• 1914 — Četiri dana posle austrougarskog objavljivanja rata Srbiji, Francuska je proglasila opštu mobilizaciju, Nemačka je objavila rat Rusiji, dok je Italija proklamovala neutralnost.
• 1921 — Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca je donela Zakon o zaštiti države, na osnovu kojeg je zabranjen rad Komunističkoj partiji i njenim poslanicima u Skupštini (kojih je bilo 58) poništila mandate.
• 1936 — 11. olimpijske igre u Berlinu otvorio je Adolf Hitler.
• 1944 — U Vašavi je izbio ustanak protiv nemačke okupacije. Posle dvomesečnih borbi Nemci su savladali ustanike, a veliki broj njih poslali u koncentracione logore.
• 1958 — Jordanski kralj Husein poništio je federaciju svoje zemlje sa Irakom.
• 1960 — Benin je proglasio nezavisnost od Francuske.
• 1966 — Počeo je 11. plenum Komunističke partije Kine. Na plenumu je doneta odluka o početku „kulturne revolucije“, koja je trajala deset godina.
• 1975 — Državnici 35 zemalja potpisali su u Helsinkiju završni dokument Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS, danas Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS). Među potpisnicima je bio i jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito.
• 1994 — Roman Hercog, predsednik Nemačke, izrazio je žaljenje Poljacima zbog patnji koje su pretrpeli tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu.
• 1996 — Objavljen roman Igra prestola američkoga pisca Džordža R. R. Martina.
• 2000 — Ekstremisti u Kašmiru u Indiji izvršili su sedam napada u kojima je oko 90 ljudi ubijeno a više desetina ranjeno. Većina žrtava su bili hinduskih hodočasnici.
• 2001 — Toni Bler, premijer Velike Britanije, započeo je zvaničnu posetu Argentini. To je bila prva poseta nekog britanskog premijera Argentini od Foklandskog rata 1982. godine.
• 2007 — U padu mosta preko Misisipija u Mineapolisu 13 osoba je poginulo, a na desetine je povređeno.
• 2008 — Počeo rat u Gruziji koji se vodio između Gruzije sa jedne i Rusije i gruzijskih otcepljenih teritorija Južne Osetije i Abhazije sa druge strane. Nakon nekoliko dana žestokih okršaja u ovoj oblasti između gruzijske vojske i snaga Južne Osetije, gruzijski vojnici su 7. avgusta pokušali da zauzmu grad Chinvali, glavni grad Južne Osetije.
• 2010 — Zabranjene su kasetne bombe, jedno od najmonstruoznijih konvencionalnih naoružanja, gde prema zvaničnim podacima UN-a strada preko 95% civila. Ujedinjene nacije su izglasale ovu konvenciju o zabrani kasetnih bombi, kada je prvih 30. država ratifikovalo ovu konvenciju u svojim parlamentima.

Rođenja

• 1744 — Žan Batist Lamark, francuski naučnik. (prem. 1829)
• 1790 — Gligorije Vozarović, prvi srpski knjigovezac, knjižar, samostalni izdavač i bibliotekar. (prem. 1848)
• 1819 — Herman Melvil, američki književnik. (prem. 1891)
• 1841 — Eduard Hercog, prvi starokatolički biskup Švajcarske. (prem. 1924)
• 1885 — Đerđ de Heveš, mađarski radiohemičar, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju (1943). (prem. 1966)
• 1894 — Otavio Botekja, italijanski biciklista. (prem. 1927)
• 1899 — Josip Kulundžić, dramski pisac, dramski režiser, teoretičar drame i pozorišta, romansijer. (prem. 1970)
• 1910 — Bojan Stupica, srpski reditelj, arhitekta, dramaturg, profesor, pedagog i graditelj pozorišta. (prem. 1970)
• 1929 — Lejla Abašidze, gruzijska glumica, rediteljka i scenaristkinja. (prem. 2018)
• 1930 — Pjer Burdje, francuski sociolog, antropolog i filozof. (prem. 2002)
• 1936 — Iv Sen Loran, francuski modni dizajner. (prem. 2008)
• 1942 — Džeri Garsija, američki muzičar, najpoznatiji kao gitarista i pevač grupe Grateful Dead. (prem. 1995)
• 1945 — Daglas Ošerof, američki fizičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku (1996).
• 1952 — Zoran Đinđić, srpski političar i filozof, gradonačelnik Beograda (1997), premijer Srbije (2001—2003) i dugogodišnji predsednik Demokratske stranke. (prem. 2003)
• 1953 — Bogdan Diklić, srpski glumac.
• 1954 — Trevor Berbik, kanadsko-jamajkanski bokser. (prem. 2006)
• 1960 — Slobodan Klipa, srpski košarkaš i košarkaški trener.
• 1961 — Žarko Đurović, srpski fudbaler i fudbalski trener.
• 1963 — Kulio, američki hip hop muzičar, glumac i muzički producent. (prem. 2022)
• 1965 — Sem Mendiz, engleski reditelj, scenarista i producent.
• 1967 — Žoze Padilja, brazilski reditelj, producent i scenarista.
• 1981 — Dragan Blatnjak, bosanskohercegovački fudbaler i fudbalski trener.
• 1984 — Mladen Božović, crnogorski fudbalski golman.
• 1984 — Bastijan Švajnštajger, nemački fudbaler.
• 1986 — Jelena Vesnina, ruska teniserka.
• 1987 — Jago Aspas, španski fudbaler.
• 1988 — Nemanja Matić, srpski fudbaler.
• 1989 — Malkom Armsted, američki košarkaš.
• 1990 — Džek O’Konel, engleski glumac.
• 1993 — Aleks Abrines, španski košarkaš.
• 1999 — Lazar Nikolić, srpski fudbaler.
• 2001 — Stevan Karapandžić, srpski košarkaš.

Smrti

• 527 — Justin I, vizantijski car. (rođ. 450)
• 1137 — Luj VI, kralj Francuske. (rođ. 1081)
• 1427 — Stefan Lazarević, srpski vladar i pesnik. (rođ. 1377)
• 1627 — Juraj Baraković, hrvatski pesnik. (rođ. 1548)
• 1714 — Ana od Velike Britanije, kraljica Engleske, Škotske i Irske. (rođ. 1665)
• 1860 — Danilo Petrović, crnogorski knez. (rođ. 1826)
• 1955 — Stanislav Vinaver, srpski pesnik i prevodilac. (rođ. 1891)
• 1973 — Valter Ulbriht, istočnonemački državnik i prvi sekretar Jedinstvene radničke partije Nemačke. (rođ. 1893)
• 1996 — Mohamed Farah Aidid, somalijski političar. (rođ. 1934)
• 1997 — Svjatoslav Rihter, sovjetski pijanista. (rođ. 1915)
• 2001 — Zuzana Halupova, srpska slikarka slovačkog porekla. (rođ. 1925)
• 2009 — Borka Vučić, istaknuti srpski političar i bankarski stručnjak. (rođ. 1926)
• 2011 — Milorad Markanović, istaknuti komunista, pisac dela „Desant na Drvar”.
• 1996 - Frida Boccara, francuska pevačica, pobednica Pesme Evrovizije 1969. godine. (rođ. 1940)

Praznici i dani sećanja

• Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja:
  • Sveti Stefan despot Srpski
  • Prepodobna Evgenija (Lazarević)

Vidi još

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma