Србија — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
RV, na snazi je i dalje poslednji ustav iz 1990, a ne iz ,,1995." (!?), i samo bez nervoze. Sačekajmo da bradonja proglasi ovaj. :
признајем само нови, легијин устав.
Ред 45: Ред 45:
домен = [[.rs]] ([[.yu]])³ |
домен = [[.rs]] ([[.yu]])³ |
позивни број = 381 |
позивни број = 381 |
коментар = <sup>1</sup>Према [[Устав Србије од <br>
коментар = <sup>1</sup>Према [[Устав Србије од 1990. године|Уставу Србије]] службени је [[српскохрватски језик]]; у [[Војводина|Војводини]] званични су и [[Румунски језик|румунски]], [[Русински језик|русински]], [[Мађарски језик|мађарски]], [[Словачки језик|словачки]] и [[Хрватски језик|хрватски]]; на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] и [[Албански језик|албански]];<br>
<sup>2</sup> <small>На [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] и [[евро]];</small><br><sup>3</sup> <small>[[.rs]] је званично прихваћен и додељен Републици Србији, али чека почетак примене, [[.yu]] остаје у употреби још пар година. </small> |
<sup>2</sup> <small>На [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] и [[евро]];</small><br><sup>3</sup> <small>[[.rs]] је званично прихваћен и додељен Републици Србији, али чека почетак примене, [[.yu]] остаје у употреби још пар година. </small> |
}}
}}

Верзија на датум 1. новембар 2006. у 17:31

{{Кутијица за државе | 

 име државе                  = Република Србија
Republika Srbija |
 име генитив                 = Србије |
 енг име                     = Serbia |
 застава                     = Flag of Serbia (state).svg |
 грб                         = Coat of arms of Serbia.svg |
 химна                       = Боже правде |
 службени језик              = српски ¹ |
 главни град                 = Београд |
 latd=44|latm=48|latNS=N|longd=20|longm=28|longEW=E|
 тип владавине               = Република |
 титула владара              = Председник |
 титула владара1             = Премијер |
 име владара                 = Борис Тадић |
 име владара1                = Војислав Коштуница |
 независност тип             = Стварање и Независност |
 приступница догађај1        = Оснивање Србије |
 приступница датум1          = око 850. |
 приступница догађај2        = Проглашење краљевине |
 приступница датум2          = 1217/1219. |
 приступница догађај3        = Међународно признање |
 приступница датум3          = 13. јул 1878. |
 приступница догађај4        = Оснивање Југославије |
 приступница датум4          = 1. децембар 1918. |
 приступница догађај5        = Одвајање Црне Горе од СЦГ |
 приступница датум5          = 5. јун 2006. |
 површина поредак            = 111 |
 површина                    = 88.480 |
 воде                        = 0,13 |
 становништво поредак        = 80. |
 становништво                = 9.778.991 |
 попис становништва          = 9.396.411 |
 година пописа               = 2005 |
 година пописа2              = 2002 |
 густина становништва        = 106.34 |
 густина поредак             = 70. |
 БДП година                  = 2005|
 БДП                         = $44,66 милијарди|
 БДП поредак                 = 80.|
 БДП по глави становника     = $5.713|
 БДП поредак по глави становника   = 97.|
 валута                      = Динар ² |
 код валуте                  = RSD |
 временска зона              = +1, +2 (CET, CEST) |
 домен                       = .rs (.yu)³ |
 позивни број                = 381 |
 коментар                    = 1Према [[Устав Србије од

2 На Косову и Метохији и евро;
3 .rs је званично прихваћен и додељен Републици Србији, али чека почетак примене, .yu остаје у употреби још пар година. | }} Србија (званично на ћирилици: Република Србија; на латиници: Republika Srbija) је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији).

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Република Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији, заснована на владавини права.

Србија се на северу граничи са Мађарском, на истоку са Румунијом и Бугарском, на југу са Републиком Македонијом и Албанијом, а на западу са Црном Гором, Хрватском и Босном и Херцеговином (Републиком Српском).

Србија је од завршетка Првог светског рата била саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Од 2006. године је Србија као наследница СЦГ поново постала суверена и независна држава.

Главни град је Београд. Са 1,6 милиона становника он је административно, економско и културно средиште Србије.

Географија

Главни чланак: Географија Србије

Србија се налази на Балкану - региону југоисточне Европе (око 80% територије) и у Панонској низији - региону средње Европе (око 20% територије). Укупна дужина граница са околним земљама износи 2.114,2 km. Дужина граница по државама суседима износи: Албанија 115 km, Босна и Херцеговина 302 km, Бугарска 318 km, Хрватска 241 km, Мађарска 151 km, Република Македонија 221 km, Црна Гора 203 km, Румунија 476 km.[1]

Северни део Републике заузима равница (види још: Географија Војводине), а у јужним пределима су брежуљци и планине. Постоји преко 15 планинских врхова изнад 2.000 метара надморске висине, а највиши је врх Ђеравица (на Проклетијама) са висином од 2656 метара. У Србији преовлађује умерено континентална клима.

Планински рељеф Србије објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина, а додатну лепоту обезбеђује богатство изузетно очуваних шума у чијем саставу има много ендемских врста, као и богатство вода, потока, извора, пашњака итд.

Пловне реке су Дунав (588 km), Сава (206 km), Тиса (168 km) и делимично Велика Морава (цео ток 185 km). Остале велике реке су Западна Морава (308 km), Јужна Морава (295 km), Ибар (272 km), Дрина (220 km) и Тимок (202 km). Највеће језеро у Србији је Ђердапско језеро са 163 km² (са румунским делом: 253 km²).

У природној баштини сваке земље национални паркови заузимају посебно место. Својим укупним вредностима национални паркови надилазе границе Србије. Србија има 5 националних паркова: Ђердап, Копаоник, Тара, Шар-планина и Фрушка гора. Сви национални паркови поседују високе климатске и здравствено-рекреативне вредности.

Историја

Главни чланак: Историја Србије
Датотека:Europa Srbija 814 g.JPG

Србија на мапи Европе 814. године

Историја Србије

Прве информације о српској држави потичу из VII века и династије Властимировића. Родоначелник најзначајније средњевековне српске државе, познате као Рашка, и династије Немањић је Велики жупан Стефан Немања, српски владар из XII века. Српска средњевековна држава била је под јаким политичким и културним утицајем Византије. Године 1217, током владавине Стефана Првовенчаног, Србија постаје независна краљевина, а 1346. достиже врхунац моћи као царство Стефана Душана, који се прогласио за "Цара Срба и Грка". Турци Oсманлије су поразили српско племство 1389. у Бици на Косову пољу, док су коначно загосподарили Србијом после пада Смедерева 1459. године. У периоду од 1459. до 1804, Србија је била под директном влашћу Османлијског царства.

Национални устанци у Србији, 1804. под вођством Ђорђа Петровића званог Карађорђе, и поново 1815., довели су до стварања аутономне српске кнежевине. Од 1813. до 1882. српску државу предводе кнежеви, а од 1882. краљеви династије Обреновић. Први устав Србија добија 15. фебруара 1835. године (Сретењски устав). На Берлинском конгресу 1878. Србија је добила међународно признање.

Срби у јужној Угарској су средином 19. века имали аутономију под именом Српска Војводина.

Превратом 1903. и извршењем атентата на Краља Александра Обреновића и Краљицу Драгу Машин, на власт поново долази династија Карађорђевић, потомци Ђорђа Петровића-Карађорђа, а за новог Краља бива изабран Петар Карађорђевић. Србија је знатно проширила своју територију на југ после победе у Балканским ратовима. Уз велике људске и материјалне жртве, Србија је допринела победи сила Антанте у Првом свтском рату.

После 1918. Србија је, уз Црну Гору једина уносећи своју државност и сувереност, била део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, преименоване 1929. у Краљевина Југославија.

У Другом светском рату, делови Србије су били под окупацијом Сила Осовине, односно нацистичке Немачке и њених савезника Италије, Бугарске, Мађарске и Албаније.

Непосредно после рата, 1945., као наследница Краљевине Југославије, формирана је држава под именом Демократска Федеративна Република Југославија. Ову државу је сачињавало пет конститутивних република: Србија, Хрватска, Словенија, Црна Гора и Македонија. Исте године (1945) држава мења име у Федеративна Народна Република Југославија, док је 1963. коначно променила име у Социјалистичка Федеративна Република Југославија и добила и своју шесту федералну јединицу Босну и Херцеговину.

Од 1992, после распада СФРЈ, све до 2003. Србија је чинила, заједно са Црном Гором - Савезну Републику Југославију. Од 2003. Србија је саставни део Државне заједнице Србија и Црна Гора. 21. маја 2006. године, одржан је референдум на коме су се грађани Црне Горе изјаснили за независност. Од 5. јуна 2006. године Република Србија самостално као независна и суверена држава наставља свој пут ка интеграцији у Европску унију.

Територијална организација

Главни чланци: Региони Србије и Окрузи Србије
Србија Република Србија
  Аутономне Покрајине:
    - Војводина
    - Косово и Метохија

У саставу Републике Србије налазе се 2 аутономне покрајине:

Напомена: део територије Републике Србије који се налази изван територије аутономних покрајина назива се Централна Србија. Међутим, централна Србија не представља посебну административно-управну јединицу и директно је подређена републичким властима.

Поред тога, целокупна територија Србије је подељена на 29 округа и територију града Београда. На подручју аутономне покрајине Војводине налази се 7 округа, на подручју аутономне покрајине Косово и Метохија 5, док се на подручју централне Србије налази 17 округа и територија града Београда. Сваки округ се састоји од неколико општина, а општине се састоје од месних заједница.

Градови

Главни чланак: Списак градова у Србији

Иако се у Србији и њеним покрајинама налази многобројна насеља која имају више од 20.000 станивника, на територији Србије службено налази само четири града и град Београд (који има посебан статус). То су градови:

Демографија

Главни чланак: Демографија Србије

Према попису из 2002. године, који не укључује Косово и Метохију, Србија има 7.498.001 становника. 52% становништва живи у градовима.

Проценат писменог становништва је 96,4% (мушкарци 98,9%, жене 94,1%).

Стопа рађања је 1,78 деце у просеку по свакој жени. Очекивана дужина живота становника Србије је 74 године (мушкарци 71, жене 76).

Националност

Срби чине већину од 82,86% становништва, следе Мађари 3,91%, Бошњаци 1,82%, Роми 1,44%, Југословени 1,08%, Хрвати 0,94%, Црногорци 0,92 %, Албанци 0,82% те Словаци, Власи, Румуни, Македонци, Муслимани, Бугари, Буњевци, Русини, Украјинци, Словенци, Горанци, Немци, Руси, Чеси и други.

Језик

Званични језик је српски. У Војводини поред српског званични језици су мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински. На Косову и Метохији званични језици су албански, српски и енглески.

Вероисповест

Највећи број верника у Србији има православна вера, a следе муслимани (сунити), римокатолици и протестанти, док су друге религије слабије заступљене. У Србији живи и известан број атеиста.

Устав и закони Србије дозвољавају слободу вероисповести, и то право се и у пракси поштује. Влада на свим нивоима настоји да заштити ово право у потпуности и не толерише његову злоупотребу, било од стране државних органа, било од стране појединаца. Србија нема државну религију, па се тако ни верски празници не третирају као државни, али је грађанима дозвољено да прослављају верске празнике као и одређен број нерадних дана за најзначајније празнике за сваку вероисповест.

Државни симболи

Датотека:1916 Srbija.JPG
Девојка са шајкачом поред српске заставе - разгледница из Првог светског рата
Главни чланци: Застава Републике Србије, Грб Републике Србије и Боже правде

Химна Републике Србије је уједно и стара химна некадашње Краљевине Србије "Боже правде", уз незнатно измењен текст.

Грб Републике Србије је стари грб Краљевине Србије из доба династије Обреновић из 1882. године и садржи двоглавог белог орла са штитом на грудима на коме су крст и четири оцила, а изнад глава орла се налази круна лозе Немањића.

Република Србија има народну заставу која је тробојка са водоравно положеним бојама: црвеном, плавом и белом. Поред народне, постоји и Државна застава која је у основи иста као и народна с тим што на плавом пољу стоји и мали грб Републике Србије.

Политика

Главни чланак: Политика Србије

Садашњи председник Србије је Борис Тадић који је победио на председничким изборима 2004, са 53% освојених гласова.

Од марта 2004. премијер је Војислав Коштуница, који се налази на челу мањинске Владе коју чини коалиција између странака: ДСС, Г17+, СПО-НС, а уз парламентарну подршку СПС.

Веће парламентарне странке су Српска радикална странка, Демократска странка Србије, Демократска странка, Социјалистичка партија Србијe, Г17 плус и др. Странка са највећим бројем посланика у Народној скупштини Републике Србије је Српска радикална странка која је и највећа опозициона партија у Србији.

Република Србија је и чланица више међународних организација као што су: Организација Уједињених Нација (ОУН), Организација за Европску Безбедност и Сарадњу (ОЕБС), Пакт за Стабилност Југоисточне Европе, Савет Европе (СЕ).

Правосуђе

Главни чланак: Министарство правде Републике Србије
Датотека:Spec-sudnica.jpg
Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије

Устав Србије одређује да судови штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост.

Судска власт је независна од законодавне и извршне власти.

Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом предвиђеном поступку.

Свако је дужан, извршна власт нарочито, да поштује извршну судску одлуку и да јој се повинује.

Судска власт у Републици Србији припада судовима опште надлежности и посебним судовима.

Судови опште надлежности јесу општински судови, окружни судови, апелациони судови и Врховни суд Србије.

Посебни судови су трговински судови, Виши трговински суд, прекршајни судови, Виши прекршајни суд и Управни суд.

Врховни суд Србије највиши је суд у Републици Србији, и он је непосредно виши суд за апелационе судове, Виши трговински суд, Виши прекршајни суд и Управни суд.

Виши трговински суд је непосредно виши суд за трговински суд, Виши прекршајни суд је непосредно виши суд за прекршајне судове, а апелациони суд је непосредно виши суд за окружни и за општински суд.

Напомена: систем уређења судова примењује се од 1. јануара 2007.

Уставни суд Србије је посебан орган, и не припада судској власти.

Права грађана

Грађани у Србији су једнаки у правима и дужностима и имају једнаку заштиту пред државним и другим органима без обзира на расу, пол, рођење, језик, националну припадност, вероисповест, политичко или друго уверење, образовање, социјално порекло, имовно стање или које лично својство.

Нико не може бити лишен слободе, осим у случајевима и у поступку који су утврђени законом. Смртна казна може се изузетно прописати и изрећи само за најтеже облике тешких кривичних дела.

Грађанима је зајемчена слобода кретања и настањивања и право да напусте Републику Србију и у њу се врате. Деца, труднице и стара лица имају право на здравствену заштиту из јавних прихода, кад то право не остварују по неком другом основу, а друга лица под условима утврђеним законом. [2]

Економија

Главни чланак: Економија Србије
Датотека:100Dinara.jpg
100 динара с ликом српског научника Николе Тесле

Српска економија је била у колапсу почетком 1990их. Србији су уведене опште санкције Савета безбедности УН 1992. Већи део санкција је укинут 1996, 2000, 2001. и 2005. када је у потпуности нормализована трговина са САД.

Пољопривреда чини 16,6% националног БДП-а, индустрија 25,5% и услужне делатности 57,9%. БДП-ППП за 2005 је био око 41,15 милијарди долара. Док је БДП-ППП износио око 4.400 долара.[3]

Србија се налази на површини од укупно 8.840.000 хектара (види још: Пољопривреда Србије). Површина пољопривредног земљишта обухвата 5.734.000 хектара (0,56 ha по становнику), а на око 4.867.000 хектара те површине простире се обрадиво земљиште (0,46 ha по становнику). Око 70% укупне територије Србије чини пољопривредно земљиште, док је 30% под шумама.[4] Највећи ратарски крај је Војводина. Гаји се жито, кукуруз, сунцокрет и соја, те у мањој мери повртарске културе. Најпознатији кромпир је из Ивањице, паприка из Лесковца, а купус из Футога. Шумадија је позната по воћарству; Вршац, обронци Фрушке горе и Жупа по виноградима. Сточарство је развијено у Рашкој и у источној Србији. Метохија је плодна житница. Косово је највеће налазиште лигнита у Европи. Хомољске планине су налазиште бакра. Северни део Баната је богат нафтом и земним гасом.

Србија располаже са око 2.961.000 радно-способног становништва, са стопом незапослености у око 30% (Косово и Метохија око 50%). У пољопривреди ради око 30%, индустрији 46% и услужним делатностима 24% (2002, без Косова и Метохије)[5]. Стопа инфлационог раста преко 18%.

Главни увозни партнери Србије су земље Европске уније (Немачка, Аустрија, Италија), САД, Народна Република Кина. Док Србија извози своје производе у земље бившег СССРа и Русије, БиХ-Република Српска и Република Македонија. Дефицит од увоза је око 6 милијади долара (2005, без Косова и Метохије).

Експерти процењују да ће буџет Србије бити растерећен, тј. уштедеће око две милијарде динара отцепљењем Црне Горе. За трошкове Скупштине СЦГ издвајано је 529 милиона, за кабинет председника Маровића 64 милиона, а за Генерални секретаријат СЦГ чак 625 милиона динара.

Туризам

Главни чланак: Туризам у Србији
Датотека:Pogled sa Save-big.jpg
Београд (поглед са реке Саве), најпосећенија дестинација у Србији за стране туристе

Захваљујући бројним позитивним развојним трендовима туристичка делатност се сврстала међу најдинамичније и најпропулзивније привредне гране, са вишеструким мултипликативним ефектима (у периоду 1990 - 2000. год. међународни туристички промет повећан је за преко 50%, док су укупни приходи увећани за скоро 80%) То туризму даје снажну генераторску функцију у широком спектру делатности, који се све више укључује у приоритете привредног развоја бројних рецептивних земаља и њихових појединих делова.

Стратегијом развоја туризма у Србији утврђен је селективни приступ, при чему се сеоски туризам третира као приоритетан у оквиру оних видова туризма који су везани за посебна интересовања (нарочито се потенцира развој еко-туристичких села на брдско-планинским подручјима, која нуде здраву средину, еколошку храну, угодан амбијент, активан одмор у природи, етнографске и друге културно-историјске вредности).

У досадашњем развоју брдско-планинских села доминантну, а често и једину функцију привређивања имала је пољопривреда (углавном сточарство и ратарство). Бројне друге делатности и активности домицилног становништва, засноване на разноврсним и вредним природним и антропогеним локалним ресурсима, углавном су остајале на маргинама развојних догађања. Међу њима је и туристичка делатност који је важан фактор просперитетнијег развоја ових села у Србији.

Саобраћај

Србија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај.

Укупна дужина железничке мреже у Србији је 3.619 km а укупна дужина путева је 42.692 km (асфалтни) и 24.860 km (бетонски). [6]

Најзначајнија саобраћајница је друмско-железнички eвропски коридор 10 (аутопут Е-75, Суботица - Београд - Ниш - Димитровград; као и аутопут Е-70 Шид-Београд), који је кроз историју био пут који је повезивао исток и запад, који је спајао Блиски исток и средњу Европу.

Кроз Србију тече река Дунав, важан пловни пут (коридор 7) који повезује средњу Европу са Црним морем. Поред Дунава, пловне реке су: Сава, Морава и Тиса, као и канал Дунав-Тиса-Дунав.

Аеродроми за међународни путнички саобраћај у Србији су аеродром „Никола Тесла“ у Београду, аеродром „Кοнстантин Βелики“ у Нишу и аеродром „Слатина“ у Приштини.

Култура

Ликовне уметности

На територији Србије постоје остаци културне заоставштине још из праисторије. Најпознатија неолитска култура на тлу Србије је култура Лепенског вира. У Србији су се налазили раскошни царски градови и палате у доба позног Римског царства и ране Византије, чији се остаци могу видети у Сирмијуму, Гамзиграду и Царичином граду (Justiniana Prima).

Средњи век

Српски средњевековни споменици који су се очували до данас углавном су цркве и манастири. Већина ових споменика има фрескама украшене зидове. Најоригиналнији споменик српске средњевековне уметности је манастир Студеница (око 1190). Овај манастир је био модел за касније манастире Милешева, Сопоћани и Високи Дечани. Вероватно најпознатија српска срењевековна фреска је приказ „Мироноснице на гробу“ (или Бели анђео) из манастира Милешева.

Иконосликарство је такође део српског средњевековног културног наслеђа.

Утицај византијске уметности се појачао након пада Цариграда у руке крсташа 1204, када су многи уметници утекли у Србију. Њихов утицај је видљив у изградњи цркве Богородица Љевишка, манастиру Старо Нагоричино и манастиру Грачаница.

Манастир Високи Дечани је саграђен између 1330. и 1350. За разлику од других српских манастира, овај је саграђен у романичком стилу под надзором мајстора Вите из Котора. На фрескама овог манстира налазе се 1000 портрета који описују све најважније епизоде из Новог завета. У катедрали се налазе иконостас, игуманов престо и декорисани саркофаг краља Стефана III Дечанског.

Још један стил црквеног грађевинарства се развио у Србији крајем 14-ог века, и то у долини реке Морава. Одлика овог стила је била богата декорација спољних црквених зидова. Фреске у манастиру Манасија приказују религијске сцене у којима учествују људи у српским средњевековним одорама.

За време турске владавине, углавном је замрла уметничка активност у Србији. Неке барокне тенденције видљиве су код српских уметника са краја 18. века у јужној Угарској (Теодор Крачун, Јаков Орфелин).

Модерно доба

Многи млади уметници из новоустановљене српске државе 19-ог века су се школовали у иностранству, посебно у Француској и Немачкој, и донели су са собом авангардне стилове. Поред Париза и Минхена, Београд је био у првој половини 20. века један од центара импресионизма. Надежда Петровић је сликала у стилу фовизма, док је Сава Шумановић био под утицајем кубизма.

Значајни српски сликари 20. века били су: Милан Коњовић, Марко Челебоновић, Петар Лубарда, Владимир Величковић и Мића Поповић.

Књижевност

Вук Стефановић Караџић

Почетак српске писмености везује се за активност браће Ћирила и Методија на Балкану. Постоје споменици ране српске писмености из 11. века, писани глагољицом. Већ у 12. веку, појављују се текстови писани ћирилицом. Из ове епохе је најстарија ћирилична књига српске редакције, јеванђеље захумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање. Мирослављево јеванђеље је и најстарија и најлепше илустрована српска књига средњег века.

За време турске владавине, у Србији се развијала усмена лирска и епска књижевност.

У доба националног препорода, током прве половине 19. века, Вук Стефановић Караџић је превео Нови завет на српски народни језик и реформисао српски језик и правопис. Тиме је ударен темељ српској књижевности новијег времена. Најзначајнији српски песници 19. века били су Бранко Радичевић, Петар Петровић Његош, Ђура Јакшић и Јован Јовановић Змај. У 20. веку примат имају прозни писци: Иво Андрић, Милош Црњански, Меша Селимовић, Добрица Ћосић, Данило Киш и Милорад Павић, мада има и вредних песничких достигнућа: Милан Ракић, Јован Дучић, Десанка Максимовић и Миодраг Павловић.

Музика

Србија има дугу традицију фолклора и народне музике. Игра групе плесача, под именом коло, је најомиљенији вид фолклора у Србији и разликује се од региона до региона. Најпопуларнија кола су Ужичко коло и Моравац.

Гусле

У 19. веку и раније, карактеристични народни инструменти су биле гусле и фрула, док су у Војводини коришћене тамбуре и гајде. Знатно касније, а и данас, главни инструмент у новокомпонованој народној музици је хармоника. Трубачки оркестри су такође веома популарни. Фестивал трубача у Гучи је централна манифестација ове врсте музике. Најпознатији трубачи Србије су: Фејат Сејдић, Бакија Бакић и Бобан Марковић.

Период турске власти оставио је трага у музици целог Балкана, па и Србије. У последњих 15-ак година, развијен је тренд комбиновања народне музике. оријенталних утицаја и денс музике под именом турбо-фолк. Многи данашњи српски певачи су популарни у целој југоисточној Европи, као на пример: Лепа Брена, Жељко Јоксимовић, Драгана Мирковић и Светлана Ражнатовић-Цеца.

У забавној и поп музици, велике звезде српске естраде били су: Ђорђе Маријановић, Лола Новаковић и Седморица младих. Још увек су активни и омиљени Ђорђе Балашевић и Здравко Чолић.

Рок групе су се појавиле у Србији крајем 1960-их. Велику популарност су постигле 1980-их, са групама новог таласа: Идоли, Електрични оргазам и Екатерина Велика. У то време, а и данас, активне су групе Рибља Чорба, Бајага и Инструктори и Ван Гог.

Класична музика

Најзначајнији српски композитор уметничке музике био је Стеван Стојановић Мокрањац (1856-1914). Он је био и музиколог, сакупљач народне музике и директор прве музичке школе у Србији. Његово најпознатије музичко дело су хорске песме Руковети.

Остали значајни српски композитори су: Корнелије Станковић, Стеван Христић и Станислав Бинички.

Позориште и филм

Јоаким Вујић (1772-1847) је оснивач савременог српског позоришта. Он је основао Књажеско-србски театар у Крагујевцу 1835. Значајни српски писци позоришних комада били су Јован Стерија Поповић у 19, и Бранислав Нушић у 20. веку. У Београду се од 1967. одржава међународни фестивал савременог театра БИТЕФ. Традиционално најквалитетније позоришне сцене у Србији су Народно позориште у Београду, Атеље 212, Југословенско драмско позориште и Српско народно позориште у Новом Саду.

Српска филмска уметност је једна од водећих кинематографија источне Европе. Пре Другог светског рата у Србији је произведено 12 филмова. У послератном периоду, на међународној сцени су се истакли режисери: Александар Петровић, Душан Макавејев, Слободан Шијан и Горан Паскаљевић. Најпознатији и најнаграђиванији српски режисер је Емир Кустурица (добитник две Златне палме у Кану).

Међу глумцима, у прошлости су се истакли Чича Илија Станојевић, Жанка Стокић и Добрица Милутиновић. Данас су најпознатији Милена Дравић, Велимир Бата Живојиновић, Љубиша Самарџић и Раде Шербеџија.

Светска културна баштина УНЕСКО-а у Србији


Фестивали

У Србији има много фестивала и концерата. Најпознатији фестивал је Егзит (Exit) који се одржава сваког лета на Петроварадинској тврђави поред Новог Сада. На Егзиту наступа доста страних као и домаћих извођача, такође га сматрају популарним светским фестивалом.

Најпознатији фестивал етно звука је Сабор у Гучи. Одржава се као и остали сабори у Драгачеву и околини о неком значајном верском празнику. У Гучи је то Велика Госпојина, и некада је то био велики пазарни дан и место за окупљање из околних села, временом се претворило у празник трубе и постао место где се одржава смотра трубача и додељује престижна награда Прва труба Драгачева.

Развој науке и високог школства у Србији

Услови за развој науке и школства у Србији, нажалост, нису постојали за време турске владавине. Први покушај оснивања националног школства била је Велика школа из 1808, потпомогнута Србима из Аустрије. Тек у периоду 1835-1878. долази до институционализације просвете. Велика школа у Београду је отворена 1863, а трансформисана је у Универзитет 1905. Оснивањем институција Народног музеја (1844) и Друштва српске словесности (1841), које је прерасло у Српску академију наука и уметности, остварени су услови за организовано бављење науком. Многи млади и талентовани Срби су у том периоду школовани у иностранству о трошку државе, да би се добили стручњаци за даљи развој.

У Аустрији, Срби су организовали Матицу српску (1826) као своју културну институцију. Касније је њено седиште пресељено из Пеште у Нови Сад. Прилике у Аустрији су биле знатно повољније за развој српског школства и науке.

Светски вредни научници из Србије су, између осталих: природњак Јосиф Панчић, географ Јован Цвијић, математичари Милева Марић и Михајло Петровић, астроном Милутин Миланковић, физикохемичар Павле Савић. Поред њих, многи српски научници су радили и стварали у иностранству. Такви су на пример Михајло Пупин и Никола Тесла.

Током друге половине 20. века, у Србији су отворени научни институти за нуклеарне науке у Винчи и институт за инжињерство „Михајло Пупин“.

Данас у Србији делује 6 Универзитета.

Погледати:

Образовање

Школовање је сваком доступно, под једнаким условима. Основно школовање је обавезно и траје осам година.

За редовно школовање које се финансира из јавних прихода буџета Републике Србије, грађани не плаћују школарину. Припадници националних мањина имају право на образовање на свом језику, у складу са законом. [2]

Празници

Датотека:Srbcultre.jpg
Датум Назив Напомене
1. и 2. јануар Нова година
7. јануар Православни Божић
14. јануар Православна Нова година није нерадни дан
27. јануар Дан Светог Саве нерадан дан само за школе
15. фебруар Дан државности
Велики петак
Ускрс
Велики понедељак
1. и 2. мај Празник рада
9. мај Дан победе
28. јун Видовдан

Види још

Шаблон:Wikitravel

Србија на Викимедијиној остави.

Галерија слика

Референце

  1. ^ Србија CIA The World Factbook
  2. ^ а б Београд, 28. септембар 1990. Устав Републике Србије. 9 одредби и 136 чланова
  3. ^ Србија CIA The World Factbook
  4. ^ srbija.sr.gov.yu srbija.sr.gov.yu
  5. ^ Србија CIA The World Factbook
  6. ^ www.srbija.sr.gov.yu Статистике о Србији

Спољашње везе

Влада

Остало



Србија
Основни подаци
Становништво
Географске карактеристике
Остали подаци
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Србија&oldid=642213”