2003

Iz projekta Википедија

Sadržaj 1 Događaji 1.1 Januar 1.2 Februar 1.3 Mart 1.4 April 1.5 Maj 1.6 Jun 1.7 Jul 1.8 Avgust 1.9 Septembar 1.10 Oktobar 1.11 Novembar 1.12 Decembar 1.13 Datum nepoznat 2 Rođenja 3 Smrti 4 Nobelove nagrade 5 Vidi još 6 Reference

[uredi] Događaji

[uredi] Januar

• 20. januar - Bivši predsednik Srbije,Milan Milutinović,dobrovoljno se predao Haškom tribunalu gde je optužen za ratne zločine na Kosovu i Metohiji tokom 1999.godine.
• 27. januar - Skupština Srbije usvojila predlog Ustavne povelje Državne zajednice Srbija i Crna Gora i Zakon o njenom sprovođenju.Na ovoj sednici,tadašnji srpski premijer,Zoran Đinđić,održao jedan od svojih čuvenih govora kada je poslanicima DSS-a rekao "Ako ste umorni,idite pa spavajte bre!".
• 30. januar - Skupština Savezne Republike Jugoslavije ratifikovala Sporazum o dvojnom državljanstvu SRJ i Bosne i Hercegovine.

[uredi] Februar

• 1. februar - Spejs šatl Kolumbija raspao se iznad Teksasa i u nesreći je poginulo svih 7 astronauta.
• 4. februar - Svečano proglašena Državna Zajednica Srbija i Crna Gora.
• 21. februar - Na autoputu Beograd - Zagreb,kod hale "Limes",pokušan atentat na premijera Srbije Zorana Đinđića.Kamion (kojim je upravljao Dejan Milenković-Bagzi) pokušao da preseče kolonu vozila premijera.
• 24. februar - Vojislav Šešelj se predao Haškom tribunalu.

[uredi] Mart

• 7. mart - Svetozar Marović izabran za predsednika novoformirane SCG.
• 12. mart - U Beogradu, oko 12.25 časova, u dvorištu Vlade Srbije, ubijen Zoran Đinđić, premijer Srbije i lider Demokratske stranke. U večernjim časovima uvedeno vanredno stanje i počela policijska akcija "Sablja".
• 15. mart - Uz prisustvo više stotina hiljada građana,Zoran Đinđić sahranjen u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.
• 17. mart - Izabran prvi Savet ministara SCG,čiji je predsednik (po Ustavnoj povelji) bio predsednik države - Svetozar Marović.Ministar spoljnih poslova postao Goran Svilanović,a odbrane Boris Tadić.
• 18. mart - Skupština Srbije za novog republičkog premijera izabrala Zorana Živkovića,tadašnjeg zamenika predsednika DS
• 19. mart - Otpočela dugo najavljivana invazija savezničkih snaga predvođenih SAD na Irak, sa zvaničnim ciljem da se svrgne sa vlasti Sadam Husein.
• 29. mart - Karlo Urbani, doktor koji je identifikovao SARS, umro od te bolesti.

[uredi] April

• 1. april - Britanski sud osudio dvojicu Alžiraca na 11 godina zatvora zbog prikupljanja novca za terorističku mrežu "Al-Kaida"
• 2. april - Predsedavajući Predsedništva BiH Mirko Šarović podneo ostavku zbog afere izvoza oružja Vazduhoplovnog zavoda "Orao" iz Bijeljine Iraku, koji je bio pod sankcijama UN.
• 3. april - U Strazburu državna zajednica Srbija i Crna Gora primljena u Saveta Evrope,kao 45. zemlja članica te najstarije panevropske organizacije.
• 4. april - Američke vojne snage zauzele bagdadski međunarodni aerodrom "Sadam" i preimenovale ga u "Bagdad Internacional".
• 8. april - Bivši predsednik Predsedništva Srbije, Ivan Stambolić (koji je kidnapovan avgusta 2000. godine i čiji je leš pronađen dve i po godine kasnije na Fruškoj Gori) sahranjen na Novom groblju u Beogradu.
• 9. april - Američke snage zauzimaju Bagdad.

[uredi] Maj

• 1. maj - Američki predsednik,Džordž Buš,proglasio kraj američke invazije u Iraku.

[uredi] Jun

• 13. jun - Na beogradskom naselju Cerak,uhapšen bivši oficir JNA i haški optuženik Veselin Šljivančanin.Prilikom operacije hapšenja,došlo do sukoba policije i više stotina građana koji su pokušali da spreče hapšenje.Povređeno više desetina osoba.

[uredi] Jul

• 25. jul - Tomica Milosavljević, ministar zdravlja u Vladi Srbije, podneo ostavku na svoju dužnost.

[uredi] Avgust

• 20. avgust - Osnovana organizacija G20 zemalja u razvoju
• 27. avgust - Fudbalski klub Partizan nakon dramatične penal završnice savladao engleski Njukasl Junajted i po prvi put se u svojoj istoriji i plasirao u Ligu Šampiona.To je ujedno i prvi plasman nekog kluba iz Srbije u najelitnije evropsko takmičenje od raspada SFRJ.
  • Mars se, za gotovo 60 000 godina, najviše približio Zemlji
• 31. avgust - Nezapamćeno i stravično nevreme (praćeno kišom,olujnim vetrom,i velikim gradom)pogodilo Zrenjanin.Povređeno više osoba,a pričinjena velika materijalna šteta.

[uredi] Septembar

• 10. septembar - Švedska ministarka spoljnih poslova Ana Lind izbodena je nožem u trgovačkom centru u Štokholmu i umire dan kasnije.
• 27. septembar - Lansiran je satelit Smart 1.

[uredi] Oktobar

• 7. oktobar - Arnold Švarceneger je pobedio na izborima za guvernera Kalifornije.
• 15. oktobar - Kina je u svemir lansirala Šenzoj 5, svoju prvu svemirsku letelicu sa ljudskom posadom.

[uredi] Novembar

• 13. novembar - Vršilac dužnosti predsednika Srbije,Nataša Mićić,raspustila parlament i raspisala vanredne parlamentarne izbore u Srbiji za 28. decembar.
• 14. novembar - Otkriven Trans-neptunski objekt 90377 Sedna.
• 20. novembar - Detonirano nekoliko bombi u Istanbulu, Turska. Bombe su uništile britanski konzulat.
• 20. novembar - Majkl Džekson uhapšen zbog navodnog seksualnog iskorištavanja maloletnika.
• 25. novembar - Ujedinjene nacije zvanično su ukinule program "Nafta za hranu" u okviru koga je Irak sedam godina prodavao naftu pod kontrolom UN za nabavku hrane i lekova.
• 26. novembar - Konkordov poslednji let iznad Bristola, UK.

[uredi] Decembar

• 13. decembar - Američke snage locirale i uhapsile Sadama Huseina.
• 28. decembar - u Srbiji održani vanredni parlamentarni izbori. Najviše poslaničkih mesta osvojila Srpska radikalna stranka (82). Na drugom mestu Demokratska stranka Srbije (53). Zatim slede Demokratska stranka (37), G17+ (34), a koalicija Srpski pokret obnove-Nova Srbija i Socijalistička partija Srbije osvojile su isti broj poslanika (22).

[uredi] Datum nepoznat

• Osnovan bend Fair Nancy u Beogradu.

[uredi] Rođenja

• 29. april - Maud Angelika, norveška princeza

[uredi] Smrti

• 5. januar - Masimo Điroti, italijanski glumac. (*1918.)
• 4. februar - Stefan Boca, žički episkop SPC. (*1916.)
• 14. februar - Ovca Doli (*1996)
• 16. februar - Aleksandar Tišma, srpski pisac. (*1924.)
• 12. mart - Zoran Đinđić, srpski premijer, ubijen. (*1952.)
• 13. mart - Enriko Josif, srpski kompozitor. (*1924.)
• 4. april - Antonije Blum, mitropolit Ruske pravoslavne crkve i pripadnik francuskog pokreta otpora. (*1914.)
• 29. jun - Ketrin Hepborn, američka glumica. (*1907.)
• 4. jul - Beri Vajt, američki muzičar. (*1944.)
• 14. jul - Kompaj Segundo, kubanski muzičar. (*1907.)
• 19. avgust - Tatjana Lukjanova, srpska glumica. (*1923.)
• 30. avgust - Čarls Bronson, američki glumac. (*1921.)
• 30. avgust - Branko Vukojević, scenarista i muzički kritičar. (*1956.)
• 5. septembar - Miloš Minić, srpski političar i narodni heroj. (*1914.)
• 9. septembar - Edvard Teler, američki fizičar mađarskog porekla. (*1908.)
• 12. septembar - Džoni Keš, američki muzičar. (*1932.)
• 17. septembar - Ljubica Marić, srpski kompozitor. (*1909.)
• 19. oktobar - Alija Izetbegović, bosanski političar i muslimanski aktivista. (*1925.)
• 20. oktobar - Miodrag Petrović Čkalja, srpski glumac, komičar. (*1924.)
• 1. novembar - Henrik Mahalica, poljski glumac. (*1930.)
• 8. decembar - Ruben Konzales, kubanski muzičar. (*1919.)
• 10. decembar - Sava Penčić, srpski slavista. (*1925.)
• 26. decembar - Milan Vasić, srpski istoričar iz Republike Srpske. (*1928.)
• nepoznat datum - Relja Šišaković, zlatiborski domaćin. (*1908.)

[uredi] Nobelove nagrade

• Fizika - Aleksej A. Abrikosov, Vitali Ginsburg i Antoni J. Leget
• Hemija - Peter Agre i Roderik Mekinon
• Medicina - Paul C. Lauterbur i Piter Mansfild
• Književnost - Džon M. Koci
• Mir - Širin Ebadi
• Ekonomija - Robert F. Engel i Klajf V.J. Grandžer

[uredi] Vidi još

• Godišnji kalendar
• Dnevni kalendar

[uredi] Reference