Ибогаин

С Википедије, слободне енциклопедије
Ибогаин
Клинички подаци
Начин применеорално
Правни статус
Правни статус
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације2 сата
Идентификатори
CAS број83-74-9 ДаY
ATC кодnone
PubChemCID 197060
ChemSpider170667 ДаY
ChEMBLCHEMBL1215855 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC20H26N2O
Моларна маса310.433 g/mol
  • O(c1ccc2c(c1)c3c(n2)[C@@H]5C[C@H]4C[C@@H]([C@@H]5N(CC3)C4)CC)C
  • InChI=1S/C20H26N2O/c1-3-13-8-12-9-17-19-15(6-7-22(11-12)20(13)17)16-10-14(23-2)4-5-18(16)21-19/h4-5,10,12-13,17,20-21H,3,6-9,11H2,1-2H3/t12-,13+,17+,20+/m1/s1 ДаY
  • Key:HSIBGVUMFOSJPD-CFDPKNGZSA-N ДаY
Физички подаци
Тачка топљења152 to 153 °C (306 to 307 °F)

Ибогаин природна психоактивна супстанца нађена у више врта биљки, а поготову у члану фамилије Свиленице (Apocynaceae) познатом као ибога (Tabernanthe iboga).

Ибогаин је халуциноген који је забрањен у неким земљама, док се у другима користи за лечење зависности од опијата, метамфетамина и других лекова. У развоју су деривати ибогаина без халуциногених својстава.[1]

Психоактивни ефекти[уреди | уреди извор]

У дозама од око 1-2 mg/kg телесне тежине, ибогаин има благо стимулационе ефекте. Дозе од 4 mg/kg или више могу да узрокују “сну-сличне” визуелне фазе, након чега следи фаза интроспекције.[2] Терапеутске дозе су типично 10 mg/kg за психотерапијску употребу, и 15 mg/kg za prekid zavisnosti.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Keegan Hamilton (17. 11. 2010). „Ibogaine: Can it Cure Addiction Without the Hallucinogenic Trip?”. Village Voice. Архивирано из оригинала 19. 03. 2011. г. Приступљено 16. 05. 2011. 
  2. ^ „Ibogaine psychoactive effects”. Архивирано из оригинала 29. 6. 2011. г. Приступљено 16. 5. 2011. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).