2014
| Milenijum: | 3. milenijum |
|---|---|
| Vekovi: | |
| Decenije: | |
| Godine: | |
 2014 na Vikimedijinoj ostavi.
| |
| |
2014. je bila prosta godina.
Događaji[uredi | uredi izvor]
Januar[uredi | uredi izvor]
- 1. januar — Letonija uvela evro kao svoju valutu.
- 14. januar — preminuo matematičar Milutin Dostanić.
- 22. januar — Počela mirovna konferencija „Ženeva 2“, nakon trogodišnjeg Građanskog rata u Siriji.
- 25. januar — Aleksandar Vučić ponovo izabran za predsednika Srpske napredne stranke, na vanrednoj stranačkoj skupštini.
- 27. januar — Haški tribunal osudio pravosnažnom presudom Vlastimira Đorđevića bivšeg načelnika resora javne bezbednosti na 18 godina zatvora.
- 29. januar — Predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić, raspustio parlament i raspisao vanredne parlamentarne izbore za 16. mart, nakon obrazloženog predloga Vlade Srbije.
- 30. januar — Bivši predsednik Demokratske stranke i Republike Srbije, Boris Tadić, napustio Demokratsku stranku.
Februar[uredi | uredi izvor]
- 2. februar — Sijetl sihoksi su osvojili ovogodišnji Superboul pobedom nad Denver bronkosima 43:8.
- 4. februar — U Tuzli protesti radnika koji su ostali bez posla poslije privatizacije eskalirali u nerede u kojima je povređeno više stotina ljudi, demolirane državne institucije, te koji se šire po drugim gradovima Bosne i Hercegovine.
- 7. februar — Otvorene zimske olimpijske igre u Sočiju.
- Veliki protesti širom gradova Federacije Bosne i Hercegovine u kojima je zapaljena vlada BiH i arhive.
- 11. februar — Pri padu alžirskog vojnog aviona Lokid C-130 Herkul poginulo je 77 osoba.
- 18. februar — U Kijevu došlo do velikih sukoba između policije i demonstranata u kojima je upetrebljeno i vatreno oružje, što je dovelo do smrti 25 osoba.
- 20. februar — U sukobima između policije i demonstranata u Kijevu, koji traju od 18. februara, poginulo je više od 80 osoba.
- 21. februar — Nakon potpisivanja sporazuma između vlasti i opozicije, ukrajinski parlament jednoglasno je izglasao povratak na ustav iz 2004. i usvojio zakon kojim se stvaraju preduslovi za puštanje na slobodu Julije Timošenko.
- 22. februar — U Kijevu izvršen državni udar i prekršen sporazum potpisan dan ranije između vlasti i opozicije nakon upada nekoliko desetina ekstremnih desničara u Vrhovnu Radu prilikom povlačenja policije, što je dovelo do svrgavanja sa vlasti regularno izabranog predsednika Viktora Janukoviča i postavljanje na to mesto novoizabranog predsednika skupštine Aleksandra Turčinova koji je raspisao vanredne predsedničke izbore za 25. maj
- Iz zatvora oslobođena Julija Timošenko.
- 23. februar — Započeli protesti na Krimu i pro-Ruskom Jugoistoku Ukrajine protiv nasilnog rušenja regularnih vlasti i predsednika u Kijevu i zabrane upotrebe Ruskog jezika.
- Zatvorene zimske olimpijske igre u Sočiju.
- 26. februar — Na naredbu ruskog predsednika Vladimira Putina Oružane snage Rusije započele su vojne vežbe na granici sa Ukrajinom.
- Na Krimu došlo do masovnih nereda i zauzimanja državnih institucija.
- 27. februar — Izabrana nova ukrajinska vlada na čelu sa Arsenijem Jacenjukom.
Mart[uredi | uredi izvor]
- 1. mart — Na zahtev Vladimira Putina, ruski parlament odobrio je upotrebu vojnih snaga na teritoriji Ukrajine.
- Vojnici u uniformama bez oznaka preuzeli su kontrolu nad mnogim mestima na Krimu, što su pojedini svetski politički analitičari protumačili kao početak novog Hladnog rata između Rusije i Zapada.
- 5. mart — Fudbalska reprezentacija Srbije savladala u prijateljskoj utakmici u Dablinu reprezentaciju Republike Irske rezultatom 2:1.
- 11. mart — Krimski parlament je usvojio deklaraciju o nezavisnosti Autonomne Republike Krim i grada Sevastopolja.
- 16. mart — Održani vanredni izbori za Skupštinu Srbije i Skupštinu grada Beograda. Lista Srpske napredne stranke osvojila 158 poslaničkih mesta na republičkim izborima. Slede koalicija Socijalistička partija Srbije-Partija ujedinjenih penzionera Srbije-Jedinstvena Srbija sa 44, Demokratska stranka 19, Nova demokratska stranka 18, i tri liste nacionalnih manjina koje su osvojile ukupno 11 poslaničkih mesta (Savez vojvođanskih Mađara-Ištvan Pastor, SDA-Sulejman Ugljanin, i Partija za demokratsko delovanje-Riza Halimi). Na izborima za Skupštinu Beograda, lista SNS osvojila 62 odbornička mesta, lista DS 23, SPS 16, i Demokratska stranka Srbije 9 odbornika.
- 16. mart – Referendum o statusu Krima 2014.
- 17. mart — Na osnovu rezultata referenduma održanog dan ranije, Krim proglasio pripajanje Ruskoj federaciji, na šta su SAD i EU odgovorile uvođenjem prvog paketa sankcija Rusiji zabranom pojedinim istaknutim političkim i poslovnim ličnostima putovanje i boravak na njihovoj teritoriji.
- 17. mart — NASA je objavila otkriće planete Kepler-186f, prve ekstrasolarne planete Zemljine veličine koja kruži oko svoje zvezde u zoni pogodnoj za život.
- 18. mart — Uhapšen odbegli narko-bos Darko Šarić, protiv koga je u Srbiji podignuta optužnica.
- Rusija je zvanično pripojila Krim
- 19. mart — Okončana Krimska kriza.
- Vojislav Koštunica podneo neopozivu ostavku na funkciju predsednika Demokratske stranke Srbije.
- 21. mart — Evropska unija i Ukrajina potpisale su sporazum o pridruživanju.
- 25. mart — U 21.17.23 UTC raketom Sojuz sa kosmodroma Bajkonur lansirana tročlana posada ka Međunarodnoj svemirskoj stanici. Posadu su činili Aleksandar Skvorcov i Oleg Artemjev iz agencije Roskosmos i Stiven Svonson iz Nase.
- 28. mart — Severnoatlantski savet je izabrao Jensa Stoltenberga za novog generalnog sekretara NATO pakta.
April[uredi | uredi izvor]
- 1. april — Zemljotres u Ikikeu 2014.
- 6. april — U Donjecku, Lugansku i Harkovu proruski demonstranti zauzeli zgrade vlade Ukrajine, a dan kasnije proglasili nezavisne republike u tim oblastima što je u narednom periodu dovelo do eskalacije sukoba i Građanskog rata na Istoku Ukrajine.
- 7. april — Narodna republika Donjeck i Narodna republika Harkov proglasili nezavisnost od Ukrajine.
- 10. april — Grčka prodala obaveznice za tri milijarde evra, prvi put posle 4 godine.
- 12. april — Nakon Donjecka i Luganska, proruski aktivisti su zauzeli vladine zgrade u Slavjansku i Kramatorsku.
- 13. april — Privremeni predsedik Ukrajine Aleksandar Turčinov naredio je da se na istoku Ukrajine pokrene "antiteroristička operacija". Na konferenciji za štampu svrguti ukrajinski predsednik Viktor Janukovič pozvao je vojsku Ukrajine da ne deluje u Slovjansku i rekao da je zemlja na ivici građanskog rata.
- Kramatorsk je sedmi grad koji je pod kontrolom proruskih demonstarnata. Tokom jutra oni su zauzeli dva administartivna centra u tom gradu i boliraju obližnji vojni aerodrom ukrajinske vojske.
- 14. april — Proruske snage imaju pod kontrolom vladine zgrade u devet gradova na istoku Ukrajine. Privremeni predsednik Ukrajine Aleksandar Turčinov potpisao je ukaz o početku "specijalne antiterorističke akcije".
- 15. april — Ukrajinska vojska je započela vojnu akciju protiv proruskih snaga u Kramatorsku. Nakon kratkotrajne borbe, u kojima je prema izjavama svedoka bilo i žrtava, speciajlci i ukrajinska armija je povratila kontrolu nad lokalnim aerodromom u Kramatorsku.
- 15. april — Pripadnici islamističke organizacije Boko haram su oteli više od 250 devojčica iz srednje škole u nigerijskom gradu Čibok.
- 16. april — Šest oklopnih transportera ušlo je u istočni ukrajinski grad Slavjansk, a na čelu kolone je na prvom vozilu istaknuta ruska zastava.
- Proglašena Narodna republika Odesa.
- 17. april — U Ženevi održan je susret četvoro ministara inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova, Državnog sekretara SAD Džona Kerija, Vrhovnog Predstavnika Evropske unije za inostrane poslove i politiku bezbednosti Ketrin Ešton i Ministra inostranih Ukrajine Andreja Deščice. Po završetku sastanka strane su došle do sledećih stavova razrešenja situacije u Ukrajini: "Sve nelegalne oružane formacije moraju biti razoružane; nelegalno zauzete zgrade vraćene legitimnim vlasnicima; okupirane ulice, trgovi i druga javna mesta u svim gradovima Ukrajine oslobođeni; mora biti izvršena amnestija svih koji su protestovali sa izuzetkom onih, koji su izvršili teške zločine".
- 18. april — U lavini na Mont Everestu poginulo 16 ljudi.
- 23. april — U nastavku konstitutivne sednice Skupštine Srbije, Maja Gojković (SNS) izabrana za predsednika parlamenta.
- 24. april — Siniša Mali (SNS) izabran za novog gradonačelnika Beograda.
- 27. april — Izabrana nova Vlada Republike Srbije, koju su formirali Srpska napredna stranka, koalicija SPS-PUPS i JS, na čelu sa liderom SNS-a Aleksandrom Vučićem. Važnije resore zauzeli Ivica Dačić — prvi potpredsednik Vlade i šef diplomatije, Bratislav Gašić — ministar odbrane, Nikola Selaković — ministar pravde, Lazar Krstić — ministar finansija, kasnije Dušan Vujović — ministar finansija i privrede.
- Luganska Narodna Republika proglasila nezavisnost od Ukrajine.
Maj[uredi | uredi izvor]
- 2. maj — U sukobima u Odesi poginulo je najmanje 48 osoba kada su nepoznate osobe bacile Molotovljeve koktele na sedište proruskih aktivista.
- U odronu zemljišta u Avganistanu poginulo je najmanje 350 osoba, a 2000 je nestalo.
- 8. maj — Snage sirijske vlade su zauzele grad Homs nakon trogodišnje opsade i sporazuma o primirju sa pobunjenicima kojim je omogućeno njihovo povlačenje.
- 11. maj — Na istoku Ukrajine održan referendum o statusu Donbasa.
- 13. maj — Područje srednje i jugoistočne Evrope zahvatio je Ciklon “Tamara”[1] koji je prouzrokovao najveće poplave na području Balkanskog poluostrva u poslednjih 120 godina, a najviše u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Prostirao se na velikoj horizontalnoj površini, vertikalne debljine do 100 km kroz celu troposferu.
- 15. maj — u Srbiji je proglašena vanredna situacija zbog poplava izazvanih obilnim padavinama.
- 16. maj — Na izborima u Indiji ubedljivu pobedu odnela opoziciona Indijska narodna partija Narendra Mordija.
- 18. maj — Književnik i bivši predsednik SRJ Dobrica Ćosić je preminuo u 93. godini.
- 21. maj — Rusija i Kina postigle 30-godišnji gasni sporazum, vrednosti preko 400 milijardi dolara.
- 21. maj — Donjecka narodna republika i Luganska narodna republika potpisali sporazum o ujedinjenju u Novorusiju.
- 24. maj — Proglašena republika Novorusija čiji su sporazum o ujedinjenju tri dana ranije potpisale Donjecka i Luganska narodna republika.
- 22. — 25. maj - Izbori za Evropski parlament.
- 25. maj — Predsednički izbori u Ukrajini pobedio Petro Porošenko.
- 28. maj — Bivši general Abdel Fatah el Sisi pobedio velikom većinom na predseničkim izborima u Egiptu.
- U 19.57.41 UTC raketom Sojuz sa kosmodroma Bajkonur lansirana tročlana posada ka Međunarodnoj svemirskoj stanici. Posadu su činili Maksim Surajev iz Roskosmosa, Gregori Vajzman iz Nase i Aleksandar Gerst iz Evropske svemirske agencije.
- 29. maj — Lideri Rusije, Belorusije i Kazahstana potpisali su ugovor o osnivanju Evroazijske ekonomske unije (koji stupa na snagu 1. januara 2015.)
Jun[uredi | uredi izvor]
- 3. jun — Huan Karlos I od Španije abdicirao u korist sina Felipea.
- 12. jun — 13. jul — Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. (Brazil)
Jul[uredi | uredi izvor]
- 1. jul — Posle propalih destodnevnih pregovora o primirju na Istoku Ukrajine koje je predložio ukrajinski predsednik Petro Porošenko, Ukrajinska vojska je pokrenula veliku vojnu ofanzivu na Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku koje su se nakon državnog udara u februaru i nasilne smene Viktora Janukoviča, na referendumu 11. maja otcepile od Ukrajine.
- 5. jul — Ukrajinska vojska je preuzela kontrolu nad Slavjanskom i Kramatorskom.
- 6. jul — Novak Đoković osvojio Vimbldon i vratio se na prvo mesto ATP liste.
- 7. jul — Glumac Bora Todorović preminuo je u 84. godini života.
- 8. jul — Izrael je pokrenuo ofanzivu na Gazu nakon ubistva izraelskih tinejdžera nedelju dana ranije.
- 13. jul — Finale Svetskog prvenstva: Nemačka - Argentina 1:0.
- 17. jul — Oboren avion MH17 iznad istočne Ukrajine.
- 24. jul — Avion AH5017 se srušio u Maliju.
- 26. jul — U Bajmoku ubijena petnaestogodišnja Tijana Jurić.
Avgust[uredi | uredi izvor]
- 1. avgust — EU uvela treći stepen sankcija Rusiji.
- 7. avgust — Nakon hapšenja ubice, kod Čonoplje pronađeno telo Tijane Jurić.
- Oružane snage SAD su započele vazdušne udare na položaje Islamske Države u Iraku.
- 9. avgust — U Nigeriji proglašeno vanredno stanje zbog ebole.
- 11. avgust — Hjustonski NLO incident 2014.
- 24. avgust — Vojska Donjecke i Luganske Narodne Republike je pokrenula veliku kontra-ofanzivu protiv Oružanih snaga Ukrajine koje su nakon propalog desetodnevnog primirja 1. jula pokrenule vojnu ofanzivu na Donjeck i Lugansk. Nakon ogromnih vojnih i teritorijalnih gubitaka na strani Ukrajinskih snaga, drugi po veličini grad u Donjeckoj Oblasti Marijupolj se našao pod opsadom snaga Donjecke Narodne Republike, što je dovelo do potpisivanja primirja o prekidu vatre u Minsku 5. septembra.
- 26. avgust — Hamas i Izrael su uz posredovanje Egipta pristali na duži prekid vatre nakon sedmonedeljnog sukoba.
Septembar[uredi | uredi izvor]
- 5. septembar — Ukrajinska vlada i proruski pobunjenici su dogovorili primirje u trenutnom sukobu.
- Pet rudara je poginulo u zeničkom rudniku mrkog uglja, nakon gorskog udara koji je pogodio jamu Raspotočje.
- 7. septembar — Desilo se najveće otkriće u slučaju najvećeg serijskog ubice Džeka Trboseka. Otkriven je DNK na šalu žrtve Ketrin Edouz koji pripada jednom od osumnjičenih, Aronu Kosminskom.
- 9. septembar — Kod Ostrva kralja Vilijama pronađen je jedan od brodova iz ekspedicije Džona Frenklina, nestao 1845.
- 9. septembar — Serena Vilijams i Marin Čilić pobednici su Otvorenog prvenstva SAD.
- 11. septembar — Kevin Durlag, vlasnik verovatno najvišig psa u istoriji Zevsa, izjavio je kako je on umro 3. septembra.
- 14. septembar — Madrid, u finalu FIBA Svetskog Kupa u Španiji SAD je pobedila Srbiju rezultatom 129 - 92 i tako po peti put postale svetski šampioni čime su se izjednačili sa Jugoslavijom po broju osvojenih Svetskih prvenstava. Srbija je osvojila svoje prvo srebro od proglašenja nezavisnosti Crne Gore od Srbije 2006. godine.
- 18. septembar — Održan je Referendum o nezavisnosti Škotske. Većina Škota (55%) glasalo je protiv nezavisnosti, a 45% glasalo za nezavisnost.
- Grupa Albanaca u centru Skoplja je proglasila Republiku Iliridu.
- 22. septembar — Oružane snage SAD i njene saveznice su započele vazdušne udare na položaje Islamske Države u Siriji.
- 25. septembar — U 20.25 UTC raketom Sojuz sa kosmodroma Bajkonur lansirana tročlana posada ka Međunarodnoj svemirskoj stanici. Posadu su činili Aleksandar Samokutijaev i Jelena Serova iz Roskosmosa i Bari Vilmor iz Nase.
- 26. septembar — U Hongkongu su izbili protesti protiv predloženih promena izbornih zakona koje je najavila kineska vlada.
- 28. septembar — U Beogradu održana treća parada ponosa u Beogradu bez većih incidenata.
- Brat premijera Srbije Aleksandra Vučića Andrej, brutalno je pretučen od strane pripadnika žandarmerije tokom Parade ponosa.
Oktobar[uredi | uredi izvor]
- 12. oktobar — Održani Opšti izbori u Bosni i Hercegovini.
- 14. oktobar — Na fudbalskoj utakmici Srbija - Albanija došlo je do velikog incidenta kada je sa nepoznate lokacije pušten dron koji je na Stadion Partizana uleteo sa zastavom Velike Albanije, što je izazvalo nerede. (VidiːIncident sa dronom na Stadionu Partizana)[2]
- 16. oktobar – Održana Vojna parada u Beogradu 2014.
- Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin posetio je Srbiju što je izazvalo veliku pažnju svetskih medija.
- 20. oktobar — U Sava-centru obeležena sedamdesetogodišnjica oslobođenja Beograda premijernim prikazivanjem mjuzikla Priča o čvrgama i nebu u režiji Dragana Bjelogrlića.
- 26. oktobar — U Ukrajini održani vanredni parlamentarni izbori.
- 28. oktobar — Albanska grupa koja sebe naziva „Oslobodilačka nacionalna armija“ izvela je raketni napad na zgradu Vlade Republike Makedonije.
- 29. oktobar — Raketa Antares koja je nosila bespilotnu sondu Signus CRS-3 do Međunarodne svemirske stanice je eksplodirala prilikom lansiranja.
- 31. oktobar — Predsednik Burkine Faso Blez Kompaore je podneo ostavku posle nasilnih protesta.
Novembar[uredi | uredi izvor]
- 1. novembar — Samozvana “Garda Republike Iliride” saopštila je da je počela sa patroliranjem svuda gde živi albansko stanovništvo na teritoriji Republike Makedonije i da albanska teritorija neće biti ostavljena bez obezbeđenja.
- 2. novembar — U oblastima Donjecka i Luganska u istočnoj Ukrajini koje su se u maju na referendumu odvojile od Ukrajine, održani su paralelni parlamentarni i predsednički izbori, sedam dana od vanrednih parlamentarnih izbora koje je održala prozapadna ukrajinska vlada.
- U Moskvi je u 89. godini preminuo nekadašnji general armije JNA Veljko Kadijević.
- 3. novembar — Otvoren je Svetski trgovinski centar 1 najviša zgrada na zapadnoj hemisferi, visoka 541 metar.
- 4. novembar — Na međuizborima u SAD Republikanska stranka je osvojila većinu u Senatu i uvećala broj predstavnika u Predstavničkom domu.
- 6. novembar — Haški tribunal privremeno oslobodio Vojislava Šešelja zbog lečenja u Srbiji.
- 9. novembar — Srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac Nikola Simić preminuo u Beogradu u 80. godini života.
- 10. novembar — Posle 68. godina, albanski premijer Edi Rama je prvi zvaničnik te zemlje koji je posetio Srbiju. Prilikom njegovog govora na koferenciji za novinare u Palati Srbije, došlo je do političkog skandala kada je poručio srpskim vlastima da priznaju Republiku Kosovo kao realnost na šta je srpski premijer Aleksandar Vučić reagovao burno i to nazvao zlonamernom provokacijom.
- 11. novembar — Albanski premijer Edi Rama, posetio je Medveđu sa većinski albanskim stanovništvom dočekan ovacijama.
- 12. novembar — Haški optuženik i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj vratio se u Srbiju, posle skoro 12 godina provedenih u pritvoru u Hagu.
- Sonda File Evropske svemirske agencije se uspešno spustila na kometu 67P/Čurjumov-Gerasimenko.
- 15. novembar — Srpska radikalna stranka uz podršku desničarskih organizacija održala je pred 20 hiljada ljudi miting na Trgu republike u Beogradu obeleživši povratak lidera Vojislava Šešelja iz Tribunala u Hagu.
- 16. novembar — Srpski teatrolog i književnik Jovan Ćirilov preminuo u Beogradu u 83. godini života.
- Klaus Johanis izabran za novog predsednika Rumunije.
- 18. novembar — Demokratska stranka Srbije i Pokret Dveri formirali su opozicioni patriotski blok, koji se protivi ulasku Srbije u EU i NATO, a zalaže za ekonomski patriotizam, intenziviranje saradnje sa Rusijom i odbranu Ustava Srbije.
- 23. novembar — U 21.01.14 UTC raketom Sojuz sa kosmodroma Bajkonur lansirana tročlana posada ka Međunarodnoj svemirskoj stanici. Posadu su činili Anton Škaplerov iz Roskosmosa, Teri Verts iz Nase i Samanta Kristoforeti iz agencije Esa.
- 24. novembar — U gradu Ferguson u Misuriju izbili su nemiri nakon što je porota oslobodila policajca koji je usmrtio nenaoružanog osumnjičenog.
Decembar[uredi | uredi izvor]
- 1. decembar — Predsednik Rusije, Vladimir Putin, objavio je povlačenje iz projekta Južni tok, te da će se umesto toga graditi sličan gasovod prema Turskoj.
- 9. decembar — Međunarodni olimpijski komitet primio Kosovo u punopravno članstvo.
- 17. decembar — Premijeri Srbije i Kine Aleksandar Vučić i Li Kećang svečano su otvorili Pupinov most koji povezuje Zemun i Borču na Dunavu.
- 28. decembar — NATO je zvanično okončao trinaestogodišnje borbene operacije Međunarodnih snaga za bezbednosnu pomoć u Avganistanu.
Rođenja[uredi | uredi izvor]
Smrti[uredi | uredi izvor]
Januar[uredi | uredi izvor]
- 5. januar — Euzebio da Silva Fereira, najbolji portugalski fudbaler svih vremena (*1942)
- 7. januar — Ran Ran Šo, producent i preduzetnik iz Hongkonga (*1907)
- 8. januar — Miroslav Jovanović, srpski istoričar (*1962)
- 10. januar — Sem Berns, Amerikanac koji je bolovao od progerije (*1996)
- 11. januar — Arijel Šaron, bivši premijer Izraela (*1928)
- 14. januar — Milutin Dostanić, srpski matematičar (*1958)
- 16. januar — Hiro Onoda, bivši oficir japanske obavještajne službe (*1922)
- 17. januar — Branislav Mitić, scenarista i režiser (*1942)
- 19. januar — Miroslav Mikerević, vojnik i odlikovani borac Vojske Republike Srpske u Odbrambeno-otadžbinskom ratu (*1965)
- 20. januar — Klaudio Abado, italijanski dirigent (*1933)
- 24. januar — Paula Putanov, srpska hemičarka, profesor univerziteta i akademik SANU (*1925)
Februar[uredi | uredi izvor]
- 1. februar:
- Maksimilijan Šel, austrijsko—švajcarski glumac (*1930)
- Luis Aragones, španski fudbaler i fudbalski trener (*1938)
- 2. februar — Filip Simor Hofman, američki glumac (*1967)
- 10. februar:
- Olga Jevrić, srpska vajarka, redovni član SANU (*1922)
- Širli Templ, američka glumica i diplomata (*1928)
- 21. februar — Đoko Rosić, bugarski glumac srpskog porekla (*1932)
- 23. februar — Alisa Herz-Somer, engleska pijanistkinja, zadnja osoba koja je preživela holokaust (*1903)
- 25. februar — Pako de Lusija, španski flamenko kompozitor, gitarista i producent (*1947)
- Februar — Aleksandar Luković Lukijan, srpski slikar i grafičar (*1924)
Mart[uredi | uredi izvor]
- 5. mart — Vitko Zlatković, srpski pravnik, sudija i književnik (*1929)
- 14. mart — Gašo Knežević, srpski pravnik i političar, ministar prosvete u Vladi Republike Srbije od januara 2001. do marta 2004. god. (*1953)
- 15. mart — Momčilo Dugalić, general-potpukovnik i narodni heroj Jugoslavije (*1918)
- 18. mart — Dušan Poček, srpski glumac (*1932)
- 21. mart — Nenad V. Petrović, srpski književnik i emigrant (*1925)
- 23. mart — Radoslav Lale Milenković, srpski slikar (*1926)
- 31. mart — Frenki Nakls, američki di-džej i producent elektronske muzike, pionir haus muzike (*1955)
April[uredi | uredi izvor]
- 1. april — Alida van der Anker-Dudens, holandska kajakašica (*1922)
- 6. april:
- Tamara Miletić, srpska glumica (*1932)
- Miki Runi, američki glumac i zabavljač (*1920)
- 8. april:
- Karlhajnc Dešner, nemački pripovedač, književni kritičar, esejista, istoričar filozofije i istoričar ideja (*1924)
- Severin Franić, srpski i jugoslovenski filmski kritičar (*1952)
- 9. april — Svetlana Velmar-Janković, srpska književnica i akademik (*1933)
- 17. april — Gabrijel Garsija Markes, kolumbijski književnik i dobitnik nobelove nagrade za književnost (*1927)
- 18. april:
- Mirko Đorđević, srpski profesor književnosti, književnik, prevodilac i publicista (*1938)
- Nađa Nožarova, bugarska pevačica i glumica (*1916)
- 22. april — Jovan Krkobabić, srpski političar (*1930)
- 23. april — Jozo Aoki, japanski fudbaler (*1929)
- 25. april — Tito Vilanova, španski fudbaler i fudbalski trener (*1968)
- 27. april — Vujadin Boškov, srpski fudbaler i fudbalski trener (*1931)
- 29. april — Bob Hoskins, britanski glumac (*1942)
Maj[uredi | uredi izvor]
- 3. maj:
- Gari Beker, američki ekonomista (*1930)
- Smiljko Ašperger, hrvatski hemičar, pedagog i akademik (*1921)
- 5. maj:
- Radovan Brankov, srpski novinar (*1939)
- Timoti Džon Bajford, srpski reditelj engleskog porekla (*1941)
- 18. maj — Dobrica Ćosić, srpski književnik, akademik i nekadašnji predsednik SRJ (*1921)
- 28. maj — Maja Andželou, afroamerička književnica, plesačica, glumica, pevačica i aktivistkinja (*1928)
Jun[uredi | uredi izvor]
- 7. jun — Fernandao, brazilski fudbaler (*1978)
- 8. jun — Aleksander Imič, američki doktor psihologije, hemičar i najstariji muškarac na svetu (*1903)
- 10. jun — Uri Avner, izraelski šahista (*1941)
- 19. jun — Miša Blam, srpski džez muzičar, kontrabasista, kompozitor, džez publicista, aranžer i muzički pedagog (*1947)
Jul[uredi | uredi izvor]
- 1. jul — Aleksandar Hrnjaković, srpski glumac (*1942)
- 7. jul:
- Eduard Ševarnadze, nekadašnji ministar spoljnih poslova SSSR i bivši predsednik Gruzije (*1928)
- Bora Todorović, srpski filmski i pozorišni glumac (*1929)
- Alfredo di Stefano, nekadašnji argentinski i španski fudbaler i fudbalski trener (*1926)
- 19. jun:
- Džejms Garner, američki glumac (*1928)
- Petar Nikezić, srpski i jugoslovenski fudbaler (*1950)
- 26. jul — Tijana Jurić, petnaestogodišnjakinja ubijena u noći između 26. i 27. jula (*1999)
- 27. jul — Kijozan Jošu Sasaki, japanski zen nastavnik (*1907)
- 28. jul — Željko Đurđić, srpski rukometaš (*1962)
- 31. jul — Ivana Podraščić, ubijena četrnaestogodišnjakinja (*2000)
Avgust[uredi | uredi izvor]
- 11. avgust:
- Vladimir Beara, bivši jugoslovenski fudbaler (golman) (*1928)
- Robin Vilijams, američki glumac i stendap komičar (*1951)
- 12. avgust — Loren Bakol, američka filmska, pozorišna i televizijska glumica (*1924)
- 15. avgust — Svetislav Antić, srpski doktor veterine (*1921)
- 17. avgust — Miodrag Pavlović, srpski književnik, pesnik, esejista i akademik (*1928)
- 19. avgust:
- Predrag Palavestra, srpski književnik, istoričar književnosti i akademik (*1930)
- Džejms Folej, američki fotoreporter ubijen u Siriji (*1973)
- 20. avgust — Sava Stojkov, srpski slikar (*1925)
- 22. avgust — Emanuel Krijaras, grčki leksikograf i filolog (*1906)
- 24. avgust:
- Leonid Stadnik, najviši čovek na svetu (*1970)
- Ričard Atenboro, engleski glumac, režiser i producent (*1923)
- 26. avgust — Samuel Sadela, nigerijski sveštenik, možda i najstariji muškarac na svetu (*1900)
- 28. avgust — Ivan Ivančić, jugoslovenski atletski reprezentativac u bacanju kugle, hrvatski atletski trener (*1937)
- 30. avgust — Igor Dekraen, italijanski biciklista. (*1996)
Septembar[uredi | uredi izvor]
- 1. septembar — Dejvid Anderli, američki muzički producent (*1937)
- 2. septembar — Stiven Džoel Sotlof, američki novinar ubijen u Siriji (*1983)
- 3. septembar — Go Eun-bi, južnokorejska pevačica (*1992)
- 5. septembar — Sajmon Betl, američka glumica i pevačica (*1989)
- 8. septembar:
- Džerald Vilson, američki džez trubač, kompozitor i edukator (*1918)
- Džordž Zuverink, američki igrač bejzbola (*1924)
- 12. septembar — Salah el Mahdi, tuniski muzikolog, dirigent, flautista, muzički kritičar i sudija (*1925)
- 13. septembar — Milan Galić, jugoslovenski fudbaler (*1938)
- 15. septembar — Judžin Irving Gordon, američki fizičar (*1930)
- 17. septembar:
- Vuk Bojović, srpski vajar i televizijski voditelj, dugogodišnji direktor beogradskog ZOO vrta (*1940)
- Daisuke Oku, japanski fudbaler (*1976)
- 20. septembar — Pino Serami, belgijski biciklista. (*1922)
- 23. septembar:
- Predrag Lazarević, srpski književnik, književni teoretičar i kritičar, član Senata Republike Srpske (*1929)
- Anatolij Ejramdžan, rusko-jermenski filmski režiser, producent i pisac (*1937)
- 25. septembar — Sulejman Tihić, bošnjački političar iz Bosne i Hercegovine, nekadašnji član Predsedništva BiH (*1951)
- 27. septembar — Gabi Agion, francuska modna dizajnerka (*1921)
- 28. septembar — Ljubica Ković, srpska glumica (*1923)
Oktobar[uredi | uredi izvor]
- 9. oktobar:
- Boris Buzančić, hrvatski glumac (*1929)
- Ana Karić, hrvatska glumica (*1941)
- 14. oktobar — Voja Čolanović, srpski pisac (*1922)
- 21. oktobar — Marija Crnobori, jugoslovenska glumica (*1918)
- 24. oktobar —Milijan Neoričić, jugoslovenski ekonomista (*1922)
- 25. oktobar — Džek Brus, škotski muzičar (*1943)
Novembar[uredi | uredi izvor]
- 2. novembar — Veljko Kadijević, general armije i poslednji načelnik Generalštaba JNA u SFRJ (*1925)
- 3. novembar – Miljenko Dereta, srpski reditelj i scenarista, aktivista nevladinog sektora (*1950)
- 9. novembar — Nikola Simić, srpski glumac (*1934)
- 10. novembar — Zoran Čalić, srpski reditelj (*1931)
- 16. novembar — Jovan Ćirilov, srpski teatrolog (*1931)
- 21. novembar — Marko Ivković, navijač Crvene zvezde koji je tragično izgubio život u Istanbulu, uoči utakmice košarkaške Evrolige (*1989)
- 24. novembar — Viktor Tihonov, ruski i sovjetski hokejaš i hokejaški trener (*1930)
Decembar[uredi | uredi izvor]
- 1. decembar — Aco Petrović, srpski košarkaški trener (*1959)
- 9. decembar — Blagoje Paunović, srpski fudbaler (*1947)
- 16. decembar — Bratislav Ljubišić, srpski likovni kritičar i dramaturg (*1942)
- 18. decembar — Ante Žanetić, jugoslovenski fudbaler (*1936)
- 22. decembar — Džo Koker, britanski rok i bluz pevač (*1944)
Nobelove nagrade[uredi | uredi izvor]
- Fizika — Isamu Akasaki, Hirosi Amano i Šuđi Nakamura
- Hemija — Erik Betcig, Štefan Hel i Viljem Merner
- Medicina — Džon O'Kif, Mej-Brit Mozer i Edvard Mozer
- Književnost — Patrik Modijano
- Mir — Malala Jusafzai i Kailaš Satjarti
- Ekonomija — Žan Tirol
Reference[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi izvor]
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
