Beograd

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Disambig.svg
Druga značenja su popisana u članku Belgrejd (višeznačna odrednica).
Beograd

Belgrade Montage.jpg
Znamenitosti Beograda

Grb Beograda
Opširnije

Zastava Beograda
Opširnije
Osnovni podaci
Država Zastava Srbije Srbija
Okrug Grad Beograd
Stara imena Singidunum
Stanovništvo
Stanovništvo 1.233.796[1]
Aglomeracija 1.659.440 [2]
Gustina stanovništva 4610 st/km²
Geografske karakteristike
Koordinate 44°49′14″N 20°27′44″E / 44.820556, 20.462222
Vremenska zona UTC+1, leti UTC+2
Površina 359,96 km²
Beograd na mapi Srbije
{{{alt}}}
Beograd
Beograd na mapi Srbije
Ostali podaci
Gradonačelnik Siniša Mali
Poštanski kod 11000
Pozivni broj 011
Registarska oznaka BG
Veb-strana www.beograd.rs


Koordinate: 44° 49′ 14" SGŠ, 20° 27′ 44" IGD
Beograd je glavni i najveći grad Srbije. Jedan je od najstarijih gradova u Evropi. Prva naselja na teritoriji Beograda datiraju iz praistorijske Vinče, 4.800 godina pre nove ere. Sam Beograd su osnovali Kelti u 3. veku pre n. e, pre nego što je postao rimsko naselje Singidunum.[3][4] Slovensko ime „Beligrad“ (slov. Bjelgrad) prvi put je zabeleženo 878. godine, u čemu je sadržan utisak izgleda tadašnje tvrđave. Beograd je glavni grad Srbije od 1405. godine i bio je prestonica raznih južnoslovenskih država od 1918. pa do 2003, kao i Srbije i Crne Gore od 2003. do 2006.[5]

Grad leži na ušću Save u Dunav u centralnom delu Srbije, gde se Panonska nizija spaja sa Balkanskim poluostrvom. Broj stanovnika u Beogradu prema popisu stanovništva iz 2011. je iznosio 1.233.796 dok je u široj okolini živelo 1.659.440[6]. Najveći je grad na teritoriji bivše Jugoslavije i po broju stanovnika četvrti u jugoistočnoj Evropi posle Istanbula, Atine i Bukurešta.

Grad Beograd ima status posebne teritorijalne jedinice u Srbiji sa svojom lokalnom samoupravom.[7] Njegova teritorija je podeljena na 17 gradskih opština, od kojih svaka ima svoje lokalne organe vlasti.[8] Beograd zauzima preko 3,6% teritorije Republike Srbije, a u njemu živi 21% ukupnog broja građana dela Srbije na kome je izvršen popis 2002. godine (bez podataka za Kosovo i Metohiju). Beograd je takođe ekonomski centar Srbije i središte srpske kulture, obrazovanja i nauke.

Geografija[uredi]

Satelitski snimak Beograda

Beograd se nalazi na 116,75 metara nadmorske visine, i to na koordinatama 44°49'14" severno i 20°27'44" istočno. Istorijsko jezgro Beograda (današnja Beogradska tvrđava) nalazi se na desnoj obali Save. U sastavu Beograda su Novi Beograd i Zemun koje su na levoj obali reke Save, pa time i u srednjoj Evropi. Grad leži na ušću Dunava i Save. Urbana površina grada iznosi 359,92 kvadratnih kilometara. Beograd se nalazi na raskrsnici zapadne i istočne evropske kulture.[9]

Klima[uredi]

Beograd ima umerenu kontinentalnu klimu. Prosečna godišnja temperatura je 12,3 °C, dok je najtopliji mesec jul, sa prosečnom temperaturom od 21,8 °C, a najhladniji januar sa prosečnom temperaturom od 0,6 °C. Ipak, Beograd u proseku ima oko 25 dana u godini sa temperaturom preko 30 °C. Prosečna godišnja količina padavina je oko 680 milimetara. Godišnje, Beograd ima oko 2.025 sunčanih sati, sa julom i avgustom kao najsunčanijim, i decembrom i januarom kao najmračnijim danima, sa tek 2—2,3 sunčana sata dnevno.[10]






Klima Beograda
Pokazatelj Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec Godišnje
Apsolutni maksimum, °C 20,3 23,1 28,9 32,1 34,1 35,7 40,2 38,7 35,3 29,3 28,4 22,6 40,2
Srednji maksimum, °C 3,5 6,4 11,9 17,5 22,5 25,3 27,3 27,3 23,7 18,1 11,0 5,3 16,7
Srednji minimum, °C −2,3 −0,2 3,3 7,8 12,1 15,0 16,3 16,1 13,0 8,3 4,0 −0,2 7,8
Apsolutni minimum, °C −21 −15,4 −12,4 −1,9 1,6 4,6 9,3 6,7 0,6 −2,6 −8 −15,1 −21
Količina padavina, mm 49,3 44,4 49,5 58,8 70,7 90,4 66,5 51,2 51,4 40,3 54,3 57,5 684,3
Izvor: worldweather.org za period (1961—1990)


Klimatogram za Beograd
J F M A M J J A S O N D
 
 
49
 
4
-1
 
 
44
 
7
0
 
 
50
 
12
4
 
 
59
 
18
8
 
 
71
 
23
13
 
 
90
 
26
16
 
 
67
 
29
17
 
 
40
 
29
18
 
 
51
 
24
13
 
 
51
 
18
9
 
 
54
 
11
4
 
 
58
 
5
0
temperatura u °C
ukupne padavine u mm

Istorija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija videti Istorija Beograda, Vinčanska kultura i Singidunum

U strogom centru Beograda, ispod današnje palate Albanija, pronađeni su, tokom njene gradnje, 1938. godine skeleti neandertalca koji je poginuo u borbi sa mamutom čiji je skelet nađen u blizini[11], što govori o naseljenosti prostora današnjeg Beograda još u praistorijsko doba. Kasnije se na prostoru Balkana, pre oko 7.000 godina, razvila Vinčanska kultura, pa se njeni ostaci mogu pronaći i u okolini Beograda kod istoimenog naselja, po kome je cela kultura dobila ime[3]. Naseljen u trećem veku p. n. e. od strane Kelta, taj prostor ubrzo prelazi u ruke Rimljana i postaje naseobina Singidunum.[4] Za vladavine cara Dioklecijana, tokom progona hrišćana, u Singidunumu se pominju prvi hrišćanski mučenici.[12] Jedni od najstarijih po imenu poznatih hrišćanskih stradalnika u ovom gradu su Ermil i Stratonik. Podelom rimskog carstva ostaje pod kontrolom Vizantije.

Srednji vek[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija videti Srednjovekovna istorija Beograda i Pad Beograda (1521)

Singidunum su osvajali mnogi osvajači, poput Huna, Sarmata, Ostrogota i Avara — pre dolaska Slovena oko 630. godine nove ere. Prvi zapisi o slovenskom imenu Beograd datiraju iz 878. godine (slovenski oblik Bjelgrad), za vreme vladavine Prvog bugarskog carstva, upućujući na utisak tvrđave sačinjene od belog kamena posmatrane od strane reke i panonske ravnice. Grad je ostao predmet razmirica između Vizantije, Mađarske i Bugarske naredna četiri veka.[13]

Grad konačno prelazi pod vlast Srba kao deo Srema 1284. godine. Prvi srpski kralj koji je vladao Beogradom bio je Stefan Dragutin (1276—1282), vladar Kraljevine donjeg Srema (Mačve), kog je dobio na poklon od svog tasta, mađarskog kralja Ladislava IV.[14] Nakon velikih gubitaka u Kosovskom boju 1389. godine, Srpsko carstvo počinje da se raspada i njegovi južni delovi velikom brzinom prelaze u ruke Turaka Osmanlija.[15] Ipak, sever je dugo odolevao. Srpski despot Stefan Lazarević dobio je Beograd od ugarskog i rimskog kralja Žigmunda Luksemburškog, nakon što je postao njegov vazal. Godine 1405. Stefan Lazarević je proglasio Beograd svojom prestonicom. U narednom periodu, Beograd je doživeo veliki uspon. Ponovno su utvrđene stare zidine grada, zajedno sa zamcima, a crkve i tvrđave obnovljene, što je pomoglo da grad odoleva navalama Turaka čak 70 godina.

U ovo vreme, Beograd je postao utočište mnogim balkanskim narodima koji su bežali od vlasti Osmanlija. Veruje se da je broj stanovnika u ovo vreme dostizao i 40.000—50.000. Tokom vladavine Đurađa Brankovića, veći deo despotstva dospeva pod tursku vlast, međutim, Beograd dolazi pod zaštitu mađarskih kraljeva.[14] Turci su želeli da pokore Beograd jer im je predstavljao prepreku u daljem napredovanju ka centralnoj Evropi. Napali su 1456. kada se odigrala čuvena Opsada Beograda gde je hrišćanska vojska pod vođstvom Sibinjanin Janka uspešno odbranila grad od turskog napada.[16]

Osmansko carstvo[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Beogradski pašaluk
Beograd u 16. veku

Vojska pod vođstvom Sulejmana Veličanstvenog, 28. avgusta 1521. je osvojila Beograd od Mađara, što je označilo pad grada pod Osmansko carstvo. Turci Osmanlije nakon toga naseljavaju srušen i spaljen grad, postepeno ga pretvarajući u kitnjasti orijentalni grad, čija je panorama sa mnogobrojnim munarama izdaleka oduševljavala mnoge evropske putnike tog doba.[17] Oko 1571. godine u Beogradu je bilo 27 naselja (mahala). Grad je 1594. zahvatila velika srpska pobuna (Banatska pobuna) koju su Turci uspeli da uguše, spaljene su mnoge crkve, relikvije i mošti Svetog Save na Vračaru. Upravo zbog toga je ovo mesto odabrano za gradnju Hrama Svetog Save.[18]

Nekadašnja Batal džamija, oko 1860.

Sledećih decenija grad je bio miran, a bio je i važno sedište okruga (Smederevskog sandžaka, poznatog i kao Beogradski pašaluk), povezan sa Istanbulom Carigradskim drumom. Privukao je mnoge trgovce i stanovnike — Turke, Jermene, Grke, Rome i ostale. Prema osmanlijskom putopiscu Evliji Čelebiji, koji je boravio u Beogradu 1660. godine, Beograd je tada imao oko 98.000 stanovnika, od kojih 77.000 su bili Muslimani.[17] Postao je više od običnog grada, sa islamskom arhitekturom, javnim kupatilima i mnogim novim džamijama.[19] Beograd je već koncem 16. veka, po svojoj lepoti i veličini, umnogome nadmašivao Budim, Sofiju, Sarajevo, Skoplje i mnoge druge gradove evropskog dela Osmanskog carstva.[17] Prema Evliji Čelebiji, 1660. godine u gradu je bilo čak sedamnaest derviških tekija u kojima su se izučavala dela velikih sufijskih mislilaca.[20] Najvećom i najlepšom džamijom Beograda smatrana je Batal džamija, koju su putopisci upoređivali sa Aja Sofijom.[21] Danas je jedina preostala Bajrakli džamija na Dorćolu.

Austrijska opsada Beograda 1717. godine

Beograd je tri puta od Turaka osvajala Austrija (1688—1690, 1717—1739, 1789—1791), a Osmanlije su ga ponovo zauzimale, uz velika razaranja.[19] Beograd postaje „Dar-ul-džihad“ – Tvrđava Džihada, kako su ga Osmanlije tada nazivale.[17] Tokom ovog perioda, grad su zahvatile dve velike seobe Srba, u kojima su se stotine hiljada Srba, predvođenih patrijarsima, povlačili zajedno sa Austrijancima u Habzburško carstvo 1690. i 1737—39, gde su se naselili u današnjoj Vojvodini i Slavoniji.

Nakon turskog poraza pod Bečom, septembra 1688. godine, Austrijanci su zauzeli Beograd. Osmanlije su uspele nakratko da povrate Beograd 16901717. Vojska Austrijskog carstva pod zapovedništvom nadvojvode Eugena Savojskog po drugi put je osvojila Beograd 1717. Posle pobede nad austrijskom vojskom 1739. godine kod Grocke, Osmanlije su ponovo zagospodarile Beogradom, i njime vladale narednih 50 godina (1739—1789).

U Prvom srpskom ustanku, ustanici su oslobodili Beograd 1806. godine.[17] Ustanici su držali grad od 8. januara 1806. do 1813, kada su ga ponovo zauzele Osmanlije.[22]

Kraljevina Srbija[uredi]

Bombardovanje Ulice kralja Petra 1915.

Od 1817. bio je prestonica Kneževine Srbije (sem u periodu od 18181841, kada je Kragujevac bio glavni grad). Prestonicu iz Kragujevca u Beograd je premestio knez Mihajlo Obrenović. Kad je Srbija stekla potpunu nezavisnost 1878. i postala Kraljevina Srbija, Beograd je opet postao ključni grad na Balkanu koji se veoma brzo razvijao.[22][23] Međutim, uprkos izgradnji železničke pruge do Niša, ukupni uslovi u Srbiji bili su kao i u ostalim pretežno poljoprivrednim zemljama, a Beograd je 1900. imao samo 69.100 stanovnika.[24] Ubrzo, 1905. broj stanovnika se povećava na preko 80.000, a na početku Prvog svetskog rata 1914. i do 100.000, ne računajući Zemun koji je tada pripadao Austrugarskoj.[25]

Nakon Prvog svetskog rata i okupacije od strane Austrougarske i nemačkih trupa, Beograd je doživeo brz razvoj i značajnu modernizaciju kao prestonica nove Kraljevine Jugoslavije. Malo je poznata činjenica da je Beograd tada imao jedan od prvih budističkih hramova u Evropi.[26] Tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. veka, broj stanovnika se popeo na 239.000 do 1931. zajedno sa zapadnim predgrađem Zemunom, koji je ranije bio u Austrougarskoj. Do 1940, broj stanovnika je bio oko 320.000, priraštaj stanovništva između 1921. i 1948. je iznosio približno 4,08 % godišnje.[27]

Drugi svetski rat[uredi]

Beograd posle bombardovanja 1941.
Vista-xmag.png Za više informacija videti Beograd tokom Drugog svetskog rata i Beogradska operacija

Jugoslavija je 25. marta 1941. potpisala Trojni pakt i pridružila se silama Osovine. Zbog ovoga je 27. marta usledio masovni protest u Beogradu i državni udar. Grad je 6. i 7. aprila teško bombardovao Luftvafe i usmrtio 2.274 ljudi. U bombardovanju je zapaljena i izgorela Narodna biblioteka Srbije, gde su nastradale hiljade knjiga i srednjovekovnih rukopisa[28]. Jugoslaviju su napale nemačke, italijanske, mađarske i bugarske snage, uz pomoć Albanaca i Hrvata. Nakon kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, sremska predgrađa Beograda (Zemun) su ušla u sastav Nezavisne Države Hrvatske, nacističke marionetske države. U Beogradu i centralnoj Srbiji nacisti su podržali formiranje vlade Milana Nedića.[29]

Beogradski Jevreji, Romi, komunisti, i drugi antifašisti odvedeni su u logore Sajmište i Banjica, kroz koje je u toku rata prošlo oko 125.000 logoraša. Jevrejska zajednica je od 1643. živela u četvrti Dorćol pored Dunava. Pre rata tu ih je bilo 10.400. Okupaciju je preživelo svega oko 10% njih. Na Sajmištu je stradalo oko 40.000 Srba i 7-8.000 Jevreja[30]. Na Banjici je ubijeno oko 4.200 ljudi. Likvidacije su vršili nemački okupatori, dok su logoraše uglavnom hapsili srpski kvislinzi, koji su činili i administraciju Banjičkog logora.[31]

Grad su bombardovali i saveznici 16. i 17. aprila 1944. godine. Tada je poginulo 1600 ljudi[28].

Borbe za oslobođenje grada su počele 13. i 14. oktobra, a grad je konačno oslobođen 20. oktobra 1944. Oslobodili su ga zajedničkim snagama partizani i Crvena armija. Gubici partizana su bili oko 1.000 boraca, a Crvene armije oko 2.000. U toku celog rata, Beograd je izgubio oko 50.000 ljudi i pretrpeo teška razaranja[28].

SFR Jugoslavija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Istorija Novog Beograda

U posleratnom periodu Beograd se razvijao kao glavni grad nove Jugoslavije i ubrzo izrastao u veliki industrijski centar.[32]

Godine 1951. je počela izgradnja Novog Beograda sa druge strane reke Save, gde su se do tada nalazile samo močvare i trska. Grad su, bar u početku, gradile dobrovoljne omladinske radne brigade.

Godine 1961, povodom mučkog ubistva Patrisa Lumumbe (januar 1961), u Beogradu su održane žestoke demonstracije, sa više povređenih. Tom prilikom je izvršen i upad u belgijsku ambasadu.

Prva konferencija nesvrstanih održana je u Beogradu 1961. godine.

Beograd je bio i poprište velikih studentskih demonstracija 1968.

Marta 1972. Beograd je bio centar poslednje epidemije velikih boginja u Evropi. Epidemija, koja je uključivala prisilne karantine i masovne vakcinacije, okončana je krajem maja.[33]

U maju 1980. umro je i doživotni predsednik SFRJ, Josip Broz Tito. Pored gotovo svih vodećih svetskih državnika, sahrani je prisustvovalo i oko 700.000 građana.

Skorašnja istorija[uredi]

Pobednik, simbol Beograda

Dana 9. marta 1991. u Beogradu su održane velike demonstracije, predvođene Vukom Draškovićem, protiv režima Slobodana Miloševića. Tom prilikom su poginule dve osobe, sedamnaestogodišnji srednjoškolac Branivoje Milinović, i policajac Nedeljko Kosović, 203 ljudi je povređeno, a 108 uhapšeno.[34] Prema raznim medijskim izvorima, na ulicama tog dana je bilo između 100.000 i 150.000 ljudi. Kasnije u toku dana, na ulice su izvedeni tenkovi u cilju uspostavljanja mira.

Nakon nepriznavanja rezultata lokalnih izbora 1996, opozicija je u Beogradu organizovala svakodnevne građanske i studentske proteste protiv Miloševićeve vladavine, u periodu između novembra 1996. i februara 1997.[35] Posle popuštanja režima i priznavanja rezultata izbora Zoran Đinđić postaje gradonačelnik Beograda.

NATO bombardovanje 1999. prouzrokovalo je značajnu štetu gradskoj infrastrukturi. Među pogođenim objektima bile su i zgrade nekoliko ministarstava, zgrada RTS u kojoj je poginulo 16 zaposlenih, nekoliko bolnica, hotel „Jugoslavija“, nekadašnja zgrada Centralnog komiteta, televizijski toranj na Avali, kao i kineska ambasada na Novom Beogradu.[36]

Pobednik i zidine Kalemegdana.

Nakon izbora 24. septembra 2000. godine, Beograd je postao poprište masovnih demonstracija sa 800.000 po policijskim procenama, a po drugim izvorima i do 1.000.000 učesnika, koje su dovele do konačnog pada Miloševića sa vlasti.[37][38]

Lokalna samouprava[uredi]

Zgrada Skupštine grada, poznata i kao Stari dvor

Beograd ima status posebne teritorijalne jedinice u Republici Srbiji, sa svojim posebnim organima lokalne samopurave.[32]

Skupština grada[uredi]

Skupština grada Beograda je predstavnički organ koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti utvrđene zakonom i Statutom grada. Skupština ima 90 odbornika koji se biraju na lokalnim izborima, na četiri godine. Skupština grada sastaje se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.

Gradonačelnik[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Spisak Gradonačelnika Beograda

Gradonačelnik Beograda predstavlja i zastupa Grad i obavlja izvršnu funkciju u Gradu Beogradu.

Gradonačelnik se bira istovremeno kad i odbornici za Skupštinu grada neposrednim tajnim glasanjem na četiri godine. Gradonačelnik ne može biti odbornik Skupštine grada, niti obavljati drugu javnu funkciju.

Gradonačelnik Beograda, izabran na izborima 2014. godine je Siniša Mali.

Gradsko veće[uredi]

Gradsko veće je organ Grada Beograda koji usklađuje ostvarivanje funkcija Gradonačelnika i Skupštine grada i vrši kontrolno-nadzornu funkciju nad radom Gradske uprave.

Gradsko veće čine Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i 9 članova. Članove Gradskog veća bira Skupština grada, na predlog Gradonačelnika, na četiri godine.

Gradska uprava[uredi]

Gradska uprava obavlja upravne poslove u okviru prava i dužnosti Grada Beograda i određene stručne poslove za potrebe Skupštine grada, Gradonačelnika i Gradskog veća.

Načelnik Gradske uprave, koga postavlja Skupština grada na predlog Gradonačelnika, rukovodi radom Gradske uprave. Načelnik Gradske uprave može imati zamenika koji se postavlja i razrešava na isti način kao načelnik.

Gradske opštine[uredi]

Karta beogradskih opština
Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Beogradske opštine

Gradska opština je deo teritorije Grada Beograda u kojoj se vrše određeni poslovi lokalne samouprave utvrđeni Statutom grada. Građani učestvuju u vršenju poslova gradske opštine preko izabranih odbornika u skupštini gradske opštine, putem građanske inicijative, zbora građana i referenduma, u skladu sa Ustavom, zakonom, Statutom grada i aktima gradske opštine.

Većina opština se nalaze južno od Dunava i Save, u Šumadijskom regionu. Tri opštine (Zemun, Novi Beograd i Surčin) se nalaze sa severne strane Save, tačnije u Sremu, dok se opština Palilula nalazi na obe strane Dunava, u Šumadiji i Banatu.

  • Spisak beogradskih opština:
Ime Površina (km²) Stanovništvo (1991.) Stanovništvo (2002.) Stanovništvo (2011.)
Barajevo 213 20.846 24.641 27.036
Voždovac 148 156.373 160.768 157.152
Vračar 3 67.438 58.386 55.463
Grocka 289 65.735 75.466 83.398
Zvezdara 32 135.694 132.621 148.014
Zemun 150 141.695 152.950 166.292
Lazarevac 384 57.848 58.511 58.224
Mladenovac 339 54.517 52.490 53.050
Novi Beograd 41 218.633 217.773 212.104
Obrenovac 411 67.654 70.975 71.419
Palilula 451 150.208 155.902 170.593
Rakovica 31 96.300 99.000 108.413
Savski venac 14 45.961 42.505 38.660
Sopot 271 19.977 20.390 20.199
Stari grad 5 68.552 55.543 48.061
Surčin 288 34.463 38.695 42.012
Čukarica 156 150.257 168.508 179.031
UKUPNO 3.227 1.552.151 1.576.124 1.639.121
Izvor: Republički zavod za statistiku[32]

Područje naselja Beograd, užeg i urbanizovanog dela ukupne površine 360 km², obuhvata sledeće gradske opštine: ceo Vračar, Zvezdaru, Savski venac, Stari grad, Rakovicu i Novi Beograd i delove Voždovca, Zemuna, Palilule i Čukarice.

Demografija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Demografija Beograda

Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, Beograd ima 1.659.440 stanovnika. Prema etničkim grupama, stanovnici Beograda su se izjasnili kao Srbi (1.505.448), Jugosloveni (8.061), Crnogorci (9.902), Romi (27.325), Hrvati (7.752), Makedonci (6.970) i Muslimani (3.996).[39]

Iako postoje nekoliko religioznih zajednica u Beogradu, taj sklop je relativno homogen. Pravoslavna zajednica je daleko najbrojnija sa 1.429.170 vernika. Takođe ima i 20.366 muslimana i 16.305 katolika. Postojala je i velika jevrejska zajednica, ali nakon nacističke okupacije 1941. i velike emigracije Jevreja u Izrael, njihov broj je opao na 415. U Beogradu takođe ima i 3.796 protestanata.[40]

Pored rođenih Beograđana, grad je dom i velikog broja Srba sa prostora cele bivše Jugoslavije, koji su u grad došli bilo u potrazi za boljim životom, bilo bežeći od rata i etničkog čišćenja.[41] Nezvanično, uzimajući u obzir veliki broj srpskih izbeglica iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine kao i proteranih lica sa Kosova, studenata, zatim ljudi popisanih u mestima njihovih stalnih prebivališta, broj stanovnika Beograda potencijalno prelazi 2 miliona. U Beogradu takođe žive i mnogi pripadnici drugih naroda i narodnosti bivše SFRJ što je u velikoj meri proizvod njegovog nekadašnjeg statusa glavnog grada multietničke Jugoslavije.[42] Takođe je procenjeno da u Beogradu živi i nekoliko hiljada Kineza koji su u grad počeli da se doseljavaju sredinom devedesetih godina 20. veka. Novobeogradski blok 70 je među Beograđanima poznat i kao Kineska četvrt.[43][44] Beograd je dom i izvesnom broju Arapa koji su došli sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka kao studenti, ali su se trajno naselili i zasnovali porodice. Većina Arapa koji žive u Beogradu su poreklom iz Sirije, Jordana i Iraka.

Privreda[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Privreda Beograda
Zgrada Narodne banke Srbije u blizini Slavije

Beograd je ekonomski najrazvijeniji deo Srbije. Više od 30 % BDP u Srbiji dolazi iz Beograda, koji daje više od 30 % radne snage u Srbiji. Tokom devedesetih godina 20. veka, grad je bio pod sankcijama Ujedinjenih nacija, kao i cela tadašnja SR Jugoslavija. Hiperinflacija jugoslovenskog dinara je takođe desetkovala privredu grada.

Privreda grada se oporavlja raste brzo od 2000. godine, nakon pada režima Slobodana Miloševića i ukidanja sankcija UN. Sedište Narodne banke Srbije je u Beogradu. Glavne kompanije u Beogradu, između ostalih su: Jat ervejz, Telekom Srbija, Telenor Srbija, Delta Holding, i mnoge druge.

Sa 6.924 kompanije, Beograd je, uz veliki rast i jedan od glavnih IT centara u ovom delu Evrope. Jedan od Majkrosoftovih razvojnih centara se nalazi u Beogradu, a u vreme osnivanja je bio peti centar te vrste na svetu[45]. Mnoge svetske kompanije biraju Beograd kao regionalni ili evropski centar, kao što su Asus[46], Intel[47], Dell[48], NCR Corporation[49], Cisco Systems, SAP AG, Acer, Imtel Computers, Hewlett-Packard, Huawei, Microsoft, itd.

Grad ima prvorazredni saobraćajni značaj, kao železničko i drumsko čvorište (panevropski koridor 10). Kao grad na ušću dveju reka, Beograd je i važno međunarodno rečno pristanište (panevropski koridor 7), a tu je i međunarodni aerodrom „Nikola Tesla“. Beograd je takođe značajan telekomunikacioni centar za fiksnu i mobilnu telefoniju i internet. U njemu su razvijeni značajni privredni i poljoprivredni kapaciteti, posebno metalska, metaloprerađivačka i elektronska industrija, zatim trgovina i bankarstvo. Na širem području Beograda, Smedereva i Pančeva, na obalama Dunava, locirana je slobodna trgovinska zona na površini od 2.000 m².

Septembra 2006. prosečan dohodak u Beogradu je iznosio 40.891 dinar, što je najviši prosečni dohodak u Srbiji. Prosečna neto plata iznosila je 27.998 dinara.[traži se izvor od 05. 2013.]

Kultura[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Kultura Beograda
Zgrada SANU-a, sagrađena 1922.

Beograd je domaćin mnogim kulturnim manifestacijama, uključujući FEST (Međunarodni filmski festival), BITEF (Beogradski internacionalni teatarski festival), BELEF (Beogradski letnji festival), BEMUS (Beogradske muzičke svečanosti), Beogradski sajam knjiga, i Beogradski festival piva.[50] Dobitnik Nobelove nagrade Ivo Andrić je napisao svoja najpoznatija dela: „Na Drini ćuprija“ i „Prokleta avlija“ u Prizrenskoj ulici u Beogradu. Ostali istaknuti srpski književnici koji su živeli i radili u Beogradu su: Branislav Nušić, Miloš Crnjanski, Borislav Pekić, Milorad Pavić, Meša Selimović i mnogi drugi.[51][52][53]

Većina srpske filmske industrije se nalazi u Beogradu, a jedan od najpoznatijih filmova snimljenih ovde je i film Emira Kustirice iz 1995, dobitnik Zlatne palme na Kanskom festivaluPodzemlje. Grad je bio jedan od glavnih centara jugoslovenskog „novog talasa“: VIS Idoli, Ekatarina Velika i Šarlo Akrobata muzički bendovi koji su svi iz Beograda. Ostali poznati beogradski rok umetnici: Riblja čorba, Bajaga i instruktori i ostali. Tokom devedesetih, grad je bio glavni centar (u bivšoj Jugoslaviji) muzičkog žanra turbofolk. Danas je centar srpske hip hop scene, sa izvođačima kao što su Beogradski Sindikat, Škabo, Marčelo i mnogi drugi.[54] Beograd takođe ima mnogo pozorišta, a najpoznatiji među njima su Beogradsko narodno pozorište, Jugoslovensko dramsko pozorište, Zvezdara teatar, i Atelje 212. U Beogradu se nalazi i Srpska akademija nauka i umetnosti, Narodna biblioteka Srbije i Istorijski arhiv Beograda.

Muzeji[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Spisak muzeja u Beogradu
Miroslavljevo jevanđelje, srednjovekovni rukopis koji se čuva u Narodnom muzeju
Zgrada Narodnog muzeja

Najpoznatiji muzej u Beogradu je Narodni muzej, osnovan 1844. godine. Sadrži kolekcije više od 400.000 izložbenih materijala, uključujući mnoga strana remek-dela. Poznato Miroslavljevo jevanđelje se nalazi u ovom muzeju.[55] Vojni muzej je naročito popularan za strane turiste, najviše zbog delova „nevidljivog“ (stelt) aviona F-117 kog je jugoslovenska protivvazdušna odbrana oborila u toku NATO bombardovanja 1999. U muzeju se takođe nalazi još preko 25.000 ostalih izložbenih predmeta od kojih neki datiraju iz rimskog perioda.[56] Sličan muzej je Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva koji ima više od 200 aviona, od kojih su 50 stalna postavka. Nekoliko aviona u Muzeju su jedini „preživeli“ primerci tog tipa, kao npr. Fijat G.50. Muzej izlaže i neke delove oborenih američkih i NATO aviona.[57] Etnografski muzej, osnovan 1901, sadrži više od 150.000 predmeta ruralne i urbane kulture Balkana, tačnije država bivše Jugoslavije.[58] Muzej savremene umetnosti sadrži kolekciju sa oko 8.540 primeraka umetničkih dela iz Jugoslavije od 1900. godine[59] Muzej Nikole Tesle, osnovan 1952. godine, čuva lične stvari Nikole Tesle, naučnika po kome je jedinica Tesla dobila ime. Muzej čuva oko 160.000 originalnih dokumenata i oko 5.700 ostalih predmeta.[60] Još jedan od većih beogradskih muzeja je Muzej Vuka i Dositeja, koji sadrži eksponate koji govore o životu, delu i zaveštanju Vuka Stefanovića Karadžića i Dositeja Obradovića, reformatora srpskog književnog jezika iz 19. veka koji su takođe ujedno i bili prvi ministri srpskog obrazovanja.[61] U Beogradu takođe postoji i Muzej afričke umetnosti, osnovan u vreme socijalističke solidarnosti sa nerazvijenim nacijama Trećeg sveta.

Obrazovanje[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Spisak obrazovnih institucija u Beogradu

Beograd ima dva državna univerziteta i više privatnih institucija za više i visoko obrazovanje. Beogradski univerzitet vodi poreklo od Velike škole, osnovane 1808.[62] Prvi srpski univerzitet formalno je osnovan 27. februara 1905. Više od 70.000 studenata studira na Beogradskom univerzitetu.

Dana 21. maja 1973. godine, umetničke akademije prerasle su u fakultete umetnosti, a Umetnička akademija postala je Univerzitet umetnosti, drugi samostalni beogradski univerzitet[63].

U Beogradu postoji 195 osnovnih i 85 srednjih škola. Od osnovnih, postoji 162 redovnih, 14 specijalnih, 15 umetničkih i 4 škole za osnovno obrazovanje odraslih. Srednjoškolski sistem obuhvata 51 stručnu, 21 gimnaziju, 8 umetničkih i 5 specijalnih škola. 230.000 upisanih učenika uči 22.000 zaposlenih u preko 500 zgrada koji pokrivaju oko 1.100.000 m².[64]

Noćni život[uredi]

Beograd ima reputaciju prestonice koja nudi svakodnevni, živopisan noćni život, sa mnoštvom klubova otvorenih do svitanja širom grada. Najprepoznatljiviji su klubovi smešteni na splavovima duž obala Save i Dunava.[65][66][67]

Vikend-posetioci, posebno oni iz Makedonije , Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, smatraju Beograd većom metropolom od svojih prestonica zbog prijateljske atmosfere, sjajnih klubova i barova, pića, nepostojanja jezičke barijere, kao i liberalne regulative vezane za noćni život.

Poznata mesta za ljubitelje alternativne muzike, odnosno kulture koja ne potpada pod mejnstrim, poznati su i afirmisani klubovi kao što su Akademija (Klub studenata na FLU), smeštena u podrumu Fakulteta likovnih umetnosti i KST (Klub studenata tehnike), smešten u podrumu zgrade Tehničkih fakulteta.[68][69] Jedno od najpoznatijih mesta za alternativne kulturne događaje u gradu je SKC (Studentski kulturni centar), koji se nalazi preko puta Beograđanke, jedne od najznamenitijih građevina Beograda. Koncerti brojnih domaćih i poznatih stranih grupa se često održavaju u SKC-u, kao i umetničke izložbe i javne debate i diskusije.

Oni koji su naklonjeni tradicionalnijem srpskom noćnom životu, a ljubitelji su starogradske muzike, tipične za severne krajeve Srbije, mogu da se odluče za veče u Skadarliji, staroj boemskoj četvrti grada gde su se okupljali pesnici i umetnici krajem 19. i početkom 20. veka. U Skadarskoj ulici i okolini nalaze se neki od najstarijih beogradskih restorana. Na jednom kraju četvrti nalazi se nekadašnja najstarija beogradska pivara, osnovana u prvoj polovini 19. veka.

Sport[uredi]

U Beogradu postoji oko hiljadu sportskih objekata, od kojih mnogi svojim kapacitetom zadovoljavaju potrebe velikih i gotovo svih vrsta sportskih događaja.[70] Beograd je bio domaćin mnogim bitnim sportskim događajima u bliskoj prošlosti, kao što su Evropsko prvenstvo u fudbalu 1976., Evropsko prvenstvo u košarci 2005., Evropsko prvenstvo u odbojci 2005., Evropsko prvenstvo u vaterpolu 2006., Evropski olimpijski festival mladih 2007, Letnja univerzijada 2009., Evropsko prvenstvo u rukometu 2012. i Svetsko prvenstvo u rukometu 2013.

Beograd se dva puta neuspešno kandidovao za Letnje olimpijske igre i to za Olimpijadu 1992. kada je ispao u trećem krugu glasanja Međunarodnog olimpijskog komiteta (tada su se igre održale u Barseloni) i Letnje olimpijske igre 1996. kada je grad domaćin bila Atlanta.[71]

Beograd je dom i dva najveća i najuspešnija sportska društva u Srbiji, Partizana i Crvene zvezde. Dva najveća fudbalska stadiona u Beogradu su Marakana (stadion „Crvene zvezde“) i Stadion JNA (stadion „Partizana“).[72] Beogradska arena se koristi za košarkaške i odbojkaške utakmice, zajedno sa halom Pionir.[73], dok se Sportski centar „Tašmajdan“ koristi za vaterpolo utakmice.

Ada Ciganlija je bivše ostrvo na reci Savi, i najveći beogradski sportsko-rekreativni kompleks. Nakon njegovog povezivanja s obalom, napravljeno je veštačko jezero. Jedna je od najpoznatijih destinacija za Beograđane tokom vrelog leta. Ada Ciganlija ima 7 kilometara dugu plažu i objekte za razne sportove uključujući golf, ragbi, fudbal, košarku, odbojku, bejzbol i tenis. Ekstremni sportovi su takođe dostupni, kao što su bandži džamping, skijanje na vodi i pejntbal. Na ostrvu se nalaze i staze za vožnju bicikla, šetnju i džogiranje.

Turizam[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Turizam u Beogradu

Od 2000-te godine, uporedo sa obnavljanjem diplomatskih odnosa Srbije sa zapadnom Evropom i Amerikom, u Beogradu se primećuje povratak stranih turista odsutnih još od ratova iz devedesetih godina.

Pogled na centar grada
Reka Sava, pogled sa Kalemegdana

Istorijski delovi i zgrade Beograda su najveće gradske turističke atrakcije. One uključuju Skadarliju, Narodni muzej, obližnje Narodno pozorište, Zemun, Trg Nikole Pašića, Milošev konak, Konak kneginje Ljubice, Terazije, Studentski trg, Kalemegdan, Knez Mihailovu ulicu, Dom Narodne skupštine, Hram Svetog Save i Stari dvor. Pored ovoga, postoje mnogi parkovi, spomenici, muzeji, kafići, restorani i prodavnice i to sa obe strane reke Save. Mauzolej Josipa Broza Tita, nazvan Kuća cveća, parkovi, Ada Ciganlija, Topčider i Košutnjak koji se nalaze u blizini su takođe popularni, posebno posetiocima iz bivše Jugoslavije. U poslednje vreme broj mladih posetilaca se veoma uvećao, naročito onih iz Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine koji uživaju u noćnom životu grada.

Mediji[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Spisak medijskih organizacija u Beogradu

Beograd je najznačajniji medijski centar u Srbiji. U Beogradu je sedište Radio televizije Srbije - RTS, javnog medijskog servisa, koji ima dva TV programa, pet radio programa i muzičku izdavačku kuću PGP RTS.[74]

Avalski toranj visok 205 metara

Od komercijalnih medijskih organizacija popularne su RTV Pink, kao i B92 koja ima svoju televizijsku i radio stanicu, izdavačku delatnost i jedan od najposećenijih Internet sajtova u Srbiji.[75] Ostale televizijske stanice u Beogradu su Prva srpska televizija, Happy TV, TV Avala, Studio B i TV Enter, a postoje i mnogi specijalizovani kanali kao što su SOS (sport), Metropolis (muzika), Art TV (umetnost), Sinemanija (filmovi) i TV Ultra (dečji programi).

Najpoznatije radio-stanice u Beogradu su: Radio Beograd 202, Radio B92, Radio Indeks, Radio Novosti, Radio Nostalgija, Radio Pingvin, Radio Top FM, Radio S i Radio Studio B.

Dnevne novine sa sedištem u Beogradu su: Politika, Večernje novosti, Blic, Danas, Sport, Sportski žurnal, Glas javnosti, Vesti, Informer, Građanski list, Alo, Kurir. Besplatne dnevne novine 24 sata[76] su osnovane u jesen 2006. godine.

Najznačajniji nedeljni listovi su: NIN, Vreme, Standard i Evropa.

Takođe, u Beogradu radi i nekoliko novinskih agencija: Tanjug, FoNet, Beta i Tiker.

Arhitektura[uredi]

Skupština Srbije, s desne strane sedište PTTa Srbije — Glavna pošta

U različitim delovima grada arhitektura varira od tipično centralnoevropskog stila (Zemun), preko izvesnog broja zgrada u turskom stilu lociranih u starim delovima grada, do najmodernije arhitekture Novog Beograda. Arhitektura 19. veka je dosta uticala na arhitektonske trendove u Srbiji, pa i u Beogradu. Naročito je vidljiv uticaj austrougarske arhitekture 19. veka. Pod komunizmom, većina kuća je građena brzo i jeftino, što je dovelo do brutalističke arhitekture blokova Novog Beograda podignutih u prvim decenijama nakon Drugog svetskog rata.

Saobraćaj[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Saobraćaj u Beogradu
Trolejbus u saobraćaju
Renoviran most „Gazela“ na Savi

U celini gledano, saobraćaj u Beogradu je konfuzan. Beograd ima samo jedan auto-put u pravcu istok zapad (koji preko mosta Gazela povezuje Novi Beograd sa starim delom grada) dok nema ni jednu brzu saobraćajnicu u pravcu sever-jug. Postojeći mostovi su nedovoljni i sa malom propusnom moći (posebno stari most na Savi).

Beogradski javni prevoz je zasnovan na autobuskom (112 linija), tramvajskom (12 linija) i trolejbuskom (8 linija) saobraćaju.[77]

Gradski autobuski, tramvajski i trolejbuski saobraćaj obavlja Gradsko saobraćajno preduzeće. Na pojedinim linijama saobraćaju i privatni prevoznici. Beogradska prigradska naselja povezana su auto-prevoznikom „Lasta“. Beograd takođe ima i regionalnu železničku mrežu Beovoz kojom upravljaju JP Železnice Srbije.

Beogradska prigradska železnica, nazvana Beovoz, ima 4 linije koje povezuju predgrađe sa centrom. Beograd poseduje i gradsku železnicu BG:Voz, koja sa 9 elektromotornih garnitura RVR 412 saobraća na liniji Batajnica - Pančevački Most. U planu je produžetak ove linije do Krnjače što će biti ostvareno nakon postavljanja dvokolosečne pruge preko Pančevačkog mosta. Takođe je u planu i uvođenje druge linije na relaciji Prokop - Resnik. Beogradski metro, koji se planira još od 1950, predviđao je u prvoj fazi dve linije i u perspektivi mrežu od devet linija gradskog i regionalnog metroa, ali nije se nikada počelo sa izgradnjom. Od 2003, predviđen je laki šinski sistem koji je trebalo da bude izgrađen do 2008;[78] njegova izgradnja takođe nije otpočela ali se planira početkom 2013.

CAF tramvaj

Trenutno, železnička pruga i dalje prolazi pored Save a mnogobrojni industrijski koloseci zauzimaju vredno građevinsko zemljište. Gradska glavna železnička stranica povezuje Beograd sa ostalim evropskim prestonicama, kao i sa mnogo drugih gradova u Srbiji, a u izgradnji je stanica Prokop koja će u budućnosti preuzeti ulogu glavnog čvorišta. Nažalost, stanica Prokop dosta je udaljena od glavne autobuske stanice, što će u budućnosti otežavati putnički saobraćaj.

Magistralnim i auto-putevima Beograd je povezan sa Novim Sadom i mađarskom granicom kod Subotice na severu, Nišom na jugu (i dalje ka Bugarskoj na jugoistoku) kao i hrvatskom granicom (i dalje Zagrebom) na zapadu.

Beogradski aerodrom „Nikola Tesla“, međunarodnog karaktera, nalazi se u blizini Surčina na 18 kilometara od Beograda. Na aerodromu se nalazi 18 kancelarija stranih avio-kompanija i nekoliko rentakar kompanija. Broj putnika od 2000. do 2004. dostigao je broj od 2 miliona. Nažalost, aerodrom nije povezan lakim železničkim saobraćajem sa centrom grada i na aerodromu ne postoji ni jedan hotel. Između centra grada i aerodroma saobraća autobus svakih pola sata. Na aerodromu postoji linijski taksi saobraćaj po fiksnoj ceni do određenih zona grada i šireg područja, ali i tzv. divlji, tj neregularan.[79]

Sportski aerodrom „13. maj“ nalazi se na levoj strani auto-puta Beograd - Novi Sad, gledano iz pravca Beograda, paralelno sa prugom, u naselju Zemun Polje.

Pošto se grad nalazi na ušću dve glavne reke, Dunava i Save, Beograd ima nekoliko mostova — dva glavna su Brankov most i Gazela i oba povezuju centar grada sa Novim Beogradom. Prvog dana 2012. godine, za saobraćaj je otvoren Most na Adi koji je prvi most sagrađen u Beogradu u poslednjih 30 godina. Najduži most je Pančevački most, koji povezuje Beograd sa Banatom. Tokom 2011. započeta je izgradnja još jednog mosta preko Dunava. Most koji će spajati Zemun i Borču i nositi naziv Kineski most prema najavama biće završen do 2014.

Luka Beograd se nalazi na Dunavu i namenjena je prvenstveno prometu roba, dok je pristanište na Savi namenjeno turističkim brodovima.

Znamenitosti[uredi]

Visine nekih beogradskih znamenitosti

Među stranim i domaćim turistima najpoznatije znamenitosti Beograda su:

Imena kroz istoriju[uredi]

ime objašnjenje
Singidūn(on) keltsko ime grada
Singidūnum romanizovano keltsko ime
Београд, Beograd slovensko ime; prvi put se javlja 878. u pismu pape Jovana VIII caru Borisu bugarskom
Bijograd Po Vukovu rečniku (1818)[80]
Biograd na Dunavu naziv u Crnoj Gori i Dalmaciji
Alba Graeca latinizovano ime grada
Alba Bulgarica latinizovano ime grada tokom bugarske vladavine
Fehérvár mađarsko ime
Weißenburg nemačko ime
Castelbianco italijansko ime
Nandoralba u srednjovekovnoj Mađarskoj do 14. veka
Nándorfehérvár u srednjovekovnoj Mađarskoj
Landorfehérvár u srednjovekovnoj Mađarskoj
Veligradon vizantijsko ime
Veligradi, Βελιγράδι grčko ime
Dar Ul Jihad osmanlijsko ime, znači Kuća rata
Belgrat tursko ime
Prinz Eugen Stadt nacističko ime

Pobratimljeni gradovi i međunarodna saradnja[uredi]

Beograd je pobratimljen sa sledećim gradovima:[81]

Ostale forme saradnje i gradskog prijateljstva slične bratimljenju:

  • Grčka Atina (Grčka) — Sporazum o prijateljstvu i saradnji, novembar 1966.
  • Italija Rim (Italija) — Sporazum o prijateljstvu i saradnji, oktobar 1971.
  • Nemačka Berlin (Nemačka) — Sporazum o prijateljstvu i saradnji, novembar 1978.
  • Kina Peking (Kina) — Sporazum o saradnji, oktobar 1980.
  • Italija Milano (Italija) — Memorandum o sporazumu, program „Grad do grada“, novembar 2000.
  • Španija Madrid (Španija) — Sporazum o saradnji, maj 2001.
  • Ukrajina Kijev (Ukrajina) — Sporazum o saradnji, maj 2002.
  • Rusija Moskva (Rusija) — Program o saradnji 2003/2004, decembar 2002.
  • Hrvatska Zagreb (Hrvatska) — Pismo o namerama, oktobar 2003. (potpisan zajedno sa Ljubljanom)
  • Slovenija Ljubljana (Slovenija) — Pismo o namerama, oktobar 2003. (potpisan zajedno sa Zagrebom)
  • Bosna i Hercegovina Republika Srpska Banja Luka (BiH) — Sporazum o saradnji, 2005.

Nagrade[uredi]

Tabla u Skupštini grada Beograda, svedočanstvo o dodeli krsta viteza legije časti gradu

Grad Beograd je primio razne domaće i međunarodne ordene i priznanja, uključujući Medalju časti, Ratni krst, Karađorđevu zvezdu sa mačevima, i Orden narodnog heroja Jugoslavije.[84] Dana 13. marta 2006. časopis „Fajnenšel tajms“ iz Londona nagradio je Beograd titulom „Grad budućnosti južne Evrope“.[85]

Beograd u video igrama[uredi]

Beograd se pojavljuje i u popularnoj računarskoj video-igri Battlefield 2142. koju pravi EA Games. Teren na kome se igra je mapa Beograda i predstavlja Evropsku uniju koja se bori protiv pan-azijskih jedinica nakon velikog futurističkog ledenog doba.

U igri Half-Life 2, zgrada Narodne skupštine Republike Srbije je adaptirana u grad Siti 17 u kojem se odigrava radnja ove igre. Zgrada se u igri zove Overvoč neksus. Takođe, spomenik Knezu Mihailu Obrenoviću se pojavljuje u istoj igri.

U popularnoj strateškoj igri i franšizi igre „Commandos“, Beograd se pojavljuje tokom jedne misije i nacističkog bombardovanja grada.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Starost%20i%20pol-Age%20and%20sex.pdf
  2. ^ Konačni rezultati popisa 2011., pristupljeno na dan 15.01.2013.
  3. ^ a b Никола Тасић; Драгослав Срејовић, Братислав Стојановић (1990). „Винча и њена култура“. In Владислав Поповић. Винча: Центар неолитске културе у Дунавском региону. Београд Приступљено 28. октобар 2006.. 
  4. ^ a b „Град Београд - Историја (Антички период)“. Beograd.org.rs. 5. 10. 2000. Приступљено 20. 9. 2011.. 
  5. ^ „Град Београд - Историја (Важне године у историји града)“. Beograd.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  6. ^ Konačni rezultati popisa 2011
  7. ^ „Град Београд - Градска власт“. Beograd.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  8. ^ „Град Београд - Градске општине“. Beograd.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  9. ^ „Географска позиција Београда“. Beograd.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  10. ^ „Град Београд - Клима“. Beograd.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  11. ^ Zoran Lj. Nikolić i dr. Vidoje D. Golubović, „Beograd ispod Beograda“ (4. dopunjeno izdanje), Beograd 2004. ISBN 978-86-355-0632-6.
  12. ^ „{Servia, Catholic Encyclopedia}“. Newadvent.org Приступљено 20. 9. 2011.. 
  13. ^ „Град Београд - Историја (Византија)“. Beograd.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  14. ^ a b „Град Београд - Историја (Средњовековни српски Београд)“. Beograd.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  15. ^ „Енциклопедија Британика: Бој на Косову“. Britannica.com Приступљено 20. 9. 2011.. 
  16. ^ „Османско-мађарски ратови: Опсада Београда 1456, Том Р. Ковач (Historynet.com)“. Historynet.com Приступљено 20. 9. 2011.. 
  17. ^ a b v g d „Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu“. Most.ba. 7. 7. 2004. Приступљено 20. 9. 2011.. 
  18. ^ Duhovni smisao Hrama Svetog Save na Vračaru - Amfilohije Radović, Episkop banatski
  19. ^ a b „Град Београд — Историја (Турска и аустријска владавина)“. Beograd.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  20. ^ Evlija Čelebija, Putopis – odlomci o jugoslovenskim zemljama I, prev. H. Šabanović, Svjetlost, Sarajevo, 1957, pp. 99.
  21. ^ „Batal-džamija- najveća i najlepša građevina“. Arhiva.glas-javnosti.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  22. ^ a b „Град Београд — Историја (Ослобађање Београда)“. Beograd.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  23. ^ „Град Београд - Историја (Престоница Србије и Југославије)“. Beograd.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  24. ^ „Статистике — Југославија“. Library.uu.nl Приступљено 20. 9. 2011.. 
  25. ^ Katolička enciklopedija — Beograd i Smederevo ((en))
  26. ^ Arash Bormanshinov: "Prvi budstički hram u Evropi"; Elista, Šambala, 5-6/, 1997.
  27. ^ Индустрија и урбани развој Београда - Драган Петровић (Индустрија, 2001, књига 21, Бр. 1-4, стр. 87-94), Приступљено 7. 5. 2013.
  28. ^ а б в ((fr)) Dušan T. Bataković, op. cit., pp. 308 et 309
  29. ^ ((fr)) Dušan T. Bataković, op. cit., pp. 325 à 327
  30. ^ „Sajmiste“. Shoah Resource Center, The International School for Holocaust Studies. 
  31. ^ HOLOCAUST HISTORY MISAPPROPRIATED Mindstream: A Monthly Jewish Review November 1992. Volume XXXVIII No.8.
  32. ^ a b v src
  33. ^ „Bioterrorism: Civil Liberties Under Quarantine“. Npr.org. 23. 10. 2001. Приступљено 20. 9. 2011.. 
  34. ^ „Србија на митинзима (1990—1999)“. Vreme.com Приступљено 20. 9. 2011.. 
  35. ^ „Град Београд - Историја (Године распада 1988—2000.)“. Beograd.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  36. ^ „Град Београд - НАТО агресија“. Beograd.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  37. ^ Glenny, Misha. Can Serbia's new leaders overcome the legacy of Slobodan Milosevic?. Njujorker, 30. oktobar 2000.
  38. ^ „Град Београд - Историја (5. октобар 2000.)“. Beograd.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  39. ^ „Град Београд - Чињенице (Становништво)“. Beograd.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  40. ^ „Knjige rezultata Popisa 2002.": „Knjiga 3: Veroispovest, maternji jezik i nacionalna ili etnička pripadnost prema starosti i polu - podaci po opštinama“, pp. 12. Republički zavod za statistiku Srbije, 2003.
  41. ^ Refugee Serbs Assail Belgrade Government: Vašington post, 22. jun 1999.
  42. ^ Greška citiranja Loša oznaka <ref>; nema teksta za ref-ove pod imenom popis.; $2
  43. ^ Kinezi Marko, Miloš i Ana!, Kurir, 19-20. februar 2005.
  44. ^ Kineska četvrt u Bloku 70, Vreme br. 471, 15. januar 2000.
  45. ^ „Microsoft Development Center Serbia“. Microsoft.com. 1. 4. 2011. Приступљено 15. 5. 2013.. 
  46. ^ „Asus otvorio regionalni centar u Beogradu:: emportal:: Ekonomske vesti iz Srbije“. Emportal.rs Приступљено 16 November 2010. 
  47. ^ „Centar kompanije 'Intel' za Balkan u Beogradu – Srbija deo 'Intel World Ahead Program'“. E kapija Приступљено 7. 7. 2009.. 
  48. ^ Ana Vlahović, Beograd (25. 9. 2011.). „Press Online :: Vesti dana - politika, skupstina, Srbija, Tadić, vlada, premijer :: Srbija centar IT industrije“. Pressonline.rs Приступљено 12. 3. 2013.. 
  49. ^ ::: ekapija - NCR planira da udvostruči broj zaposlenih u Srbiji u 2014. :::
  50. ^ „Град Београд — Култура и уметност (Културне манифестације)“. Beograd.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  51. ^ „Борислав Пекић - Биографија“. Rastko.org.rs Приступљено 25. 1. 2013.. 
  52. ^ „Милош Црњански — Биографија“. Znanje.org Приступљено 20. 9. 2011.. 
  53. ^ „Меша Селимовић — Биографија“. Xs4all.nl Приступљено 20. 9. 2011.. 
  54. ^ „Балканмедија: Лиричар међу реперима“. Balkanmedia.com. 24. 11. 2008. Приступљено 20. 9. 2011.. 
  55. ^ „Народни Музеј у Београду — О Музеју“. Narodnimuzej.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  56. ^ „Град Београд - Музеји 4“. Beograd.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  57. ^ Vazduhoplovni vodič — Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva, Pristupljeno 21. 4. 2013.
  58. ^ „Град Београд - Музеји 3“. Beograd.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  59. ^ „Град Београд - Музеји 2“. Beograd.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  60. ^ „Музеј Николе Тесле - О Музеју“. Tesla-museum.org Приступљено 20. 9. 2011.. 
  61. ^ „Град Београд - Музеји 1“. Beograd.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  62. ^ „Универзитет у Београду — Правни факултет (Историјат)“. Ius.bg.ac.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  63. ^ „Званични сајт Универзитета уметности у Београду. Историјат“. Arts.bg.ac.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  64. ^ „Град Београд - Образовање и наука“. Beograd.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  65. ^ "The Observer: "Why I love battered Belgrade" ((en)), Pristupljeno 21. 4. 2013.
  66. ^ Beograd rastura: Njujork Tajms ((en))
  67. ^ Beogradski noćni život leži na Dunavu: Deutsche Welle ((de))
  68. ^ „Клуб Академија — О Академији“. Akademija.net Приступљено 20. 9. 2011.. 
  69. ^ „Клуб студената технике — О нама“. Kst.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  70. ^ „Град Београд - Спорт и рекреација“. Beograd.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  71. ^ „Званична презентација олимпијског покрета (Атланта 1996)“. Olympic.org Приступљено 20. 9. 2011.. 
  72. ^ „Град Београд - Спорт и рекреација (Стадиони)“. Beograd.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  73. ^ „Град Београд - Спорт и рекреација (Спортски центри и хале)“. Beograd.org.rs Приступљено 20. 9. 2011.. 
  74. ^ PGP - RTS (Priča o nama)
  75. ^ „Б92 на 8.598. месту у свету“. B92.net Приступљено 20. 9. 2011.. 
  76. ^ Medija centar: „Štampa“, pristup 18.4.2013
  77. ^ „ГСП „Београд“ - Статистика“. Gsp.co.rs. 31. 12. 2010. Приступљено 20. 9. 2011.. 
  78. ^ „БЕЛАМ — Дирекција за изградњу лаког метроа“. Beoland.com Приступљено 20. 9. 2011.. 
  79. ^ Siniša Mali: Grad rešava problem divljih taksista na Aerodromu „Nikola Tesla”
  80. ^ Karadžić, Vuk Stefanović. Srpski rječnik istolkovan njemačkim i latinskim riječma = Wolf Stephansohn's Serbisch-Deutsch-Lateinisches Wörterbuch = Lupi Stephani F. Lexicon Serbico-Germanico-Latinum, Beč (Wien, Viennae) : Gedruckt bei den P. P. Armeniern, 1818., str. 31./32., leva kolona (a).
  81. ^ Grad Beograd - Međunarodna saradnja, Pristupljeno 21. 4. 2013.
  82. ^ B92: Bratimljenje Beograda i Krfa, Pristupljeno 21. 4. 2013.
  83. ^ Bratimljenje Beograda i Ljubljane, Pristupljeno 21. 4. 2013.
  84. ^ Grad Beograd - Činjenice o Beogradu (primljene nagrade), Pristupljeno 21. 4. 2013.
  85. ^ Beograd - Grad budućnosti u Južnoj Evropi, Pristupljeno 21. 4. 2013.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :

title=Vikiputovanja

Vikiputovanja imaju više informacija na vezi:



Sjajni članak Članak Beograd je primer među sjajnim člancima.
Pozivamo i Vas da napišete i predložite neki sjajan članak.