Списак знаменитих Срба
| Овај чланак је део серије о Србима |
| Срби |
|---|
 |
| Овај чланак је део серије о српској култури |
| Српска култура |
|---|
 |
| Српска умјетност |
|---|
 |
Списак знаменитих Срба наводи знамените Србе или особе српског порекла без обзира на политичке, територијалне или друге поделе, историјске или савремене.
Наведене личности су разврстане по занимању и години рођења.
Уметници
[уреди | уреди извор]Књижевници
[уреди | уреди извор]- Стефан Првовенчани (1166—1228)[1]
- Сава Немањић (1174—1236)
- Доментијан (око 1210 — после 1264)[2]
- Теодосије (око 1246—1328)[3]
- Данило II (око 1270—1337) [4]
- Јефимија (око 1370—1405)[5]
- Григорије Цамблак (око 1365—1420)
- Стефан Лазаревић (1377—1427)[6]
- Константин Филозоф (око 1405 — око 1462)
- Димитрије Кантакузин (око 1435 — око 1499)
- Константин Михаиловић (око 1435 — након 1501)
- Ђурађ Црнојевић (друга половина 15 века — почетак 16. века)
- Пахомије Логофет (15. век)
- Владислав Граматик (15. век)
- Јеромонах Макарије (15. век)
- Зограф Лонгин (око 1530 — око 1610)
- Иван Гундулић (1589—1638)[7][8]
- Пајсије I Јањевац (око 1635—1715)
- Сава Владиславић Рагузински (1669—1738)
- Гаврил Стефановић Венцловић (1680—1749)
- Јеротеј Рачанин (средина 17. века)
- Христофор Жефаровић (1689—1753)
- Василије Петровић (око 1689—1757)
- Захарија Орфелин (1726—1785)
- Јован Рајић (1726—1801), „отац српске историографије”[9]
- Мојсије Путник (1728—1790)
- Теодор Крачун (око 1730—1781)
- Павле Јулинац (1731—1785)
- Јоаким Вујић (1772—1847)[10]
- Герасим Зелић (1750—1828)
- Емануило Јанковић (1758—1791)
- Сава Текелија (1761—1842)[10]
- Глигорије Трлајић (1766—1843)
- Лукијан Мушицки (1785—1864)[10]
- Симо Милутиновић Сарајлија (1791—1847)
- Симо Милутиновић Сарајлија[10] (1799—1876)
- Јован Хаџић (1799—1869)[10]
- Милован Видаковић (1802—1864)
- Атанасије Николић (1803—1882)
- Јован Стерија Поповић (1806—1856)[11][10]
- Ђорђе Марковић Кодер (1806—1891)
- Милорад П. Шапчанин (1810—1870)
- Петар Петровић Његош (1813—1851)[10]
- Вук Врчевић (1811—1864)[10]
- Јован Суботић[10] (1817—1886)
- Симеон Пишчевић (1817—1890)
- Матија Бан (1818—1903)[12]
- Јаков Игњатовић (1822—1889)
- Богобој Атанацковић (1826—1858)[10]
- Медо Пуцић (1821—1882)[10][12]
- Бранко Радичевић (1824—1853)[13][10]
- Љубомир П. Ненадовић (1826—1895)
- Светозар Милетић (1826—1901)[14]
- Јован Јовановић Змај (1833—1904)[15][16]
- Ђура Јакшић (1832—1878)[17]
- Стеван Владислав Каћански (1833—1890)
- Михаило Полит-Десанчић (1833—1914)
- Људевит Вуличевић (1839—1916)
- Лаза Костић (1841—1910)[18]
- Коста Трифковић (1843—1875)
- Јован Грчић Миленко (1846—1875)
- Милован Глишић (1847—1908)[8]
- Милица Стојадиновић Српкиња (1830—1878)[8]
- Стеван Сремац (1855—1906)[19]
- Јаша Томић (1856—1922)
- Драгутин Илић (1858—1927), пионир научне фантастике[20]
- Љубомир Недић (1858—1902)
- Марко Цар (1859—1953)[12]
- Јелена Ј. Димитријевић (1862—1945)
- Војислав Илић (1860—1894)[21]
- Јован Мушкатировић (1862—1931)
- Алекса Шантић (1868—1924)
- Јанко Веселиновић (1869—1935)
- Бранислав Нушић (1864—1938)[22]
- Петар Кочић (1877—1916)[23]
- Исидора Секулић (1877—1958)[24]
- Васа Стајић (1877—1941)
- Војислав Илић Млађи (1877—1944)
- Вељко Петровић (1877—1954)
- Коста Абрашевић (1879—1898)
- Владислав Петковић Дис (1880—1917)
- Станислав Винавер (1883—1942)
- Адам Пуслојић (1883—1968)
- Георгије Магарашевић (1883—1958)[10]
- Драгиша Васић (1885—1945)
- Иво Војновић (1890—1976)
- Стеван Јаковљевић (1890—1962)
- Момчило Настасијевић (1890—1938)
- Иво Андрић (1892—1975)[25][8]
- Милош Црњански (1893—1977)[26]
- Иван Растегорац (1893—1964)
- Станислав Краков (1895—1968)
- Десанка Максимовић (1896—1993)[8]
- Александар Вучо (1897—1944)
- Растко Петровић[8] (1898—1949)
- Душан Баранин (1903—1978)
- Милан Дединац (1902—1966)
- Марко Ристић (1902—1984)
- Душан Матић (1909—1970)
- Меша Селимовић (1910—1982)[27][8]
- Скендер Куленовић (1911—1978)
- Бранко Ћопић (1915—1984)[8]
- Божидар Шујица (1915—1997)
- Добрица Ћосић (1921—2014)[8]
- Арсен Диклић (1922—2009)
- Васко Попа (1922—1991)[28][8]
- Душко Радовић (1922—1984)
- Војислав Лубарда (1930—2013)
- Александар Поповић (1924—1996)
- Павле Угринов (1926—2007)
- Драган Лукић (1928—2006)
- Миодраг Павловић (1928—2014)
- Милорад Павић (1929—2009)[8]
- Миодраг Булатовић (1930—1991)
- Борислав Пекић (1930—1992)[8]
- Драгослав Михаиловић (1930—2023)[29]
- Борисав Атанасковић (1931—1994)
- Антоније Исаковић (1931—2002)
- Србољуб Митић (1932—1993)
- Јован Ћирилов (1931—2014)
- Бора Ћосић (1932—2018)
- Мирољуб Тодоровић (1932—)
- Мирослав Антић (1932—1989)
- Радомир Путник (1933—1995)
- Слободан Селенић (1933—1995)
- Јован Христић (1933—2002)
- Светлана Велмар-Јанковић (1933—2014)[30]
- Јован Ђорђевић (1934—2002)
- Љубица Поповић Бјелица (1934—2016)
- Бранко Миљковић (1934—1968)[8]
- Данило Киш (1935—1989)[31][8]
- Љубомир Симовић (1935—2025)
- Перо Зубац (1935—)
- Добрица Ерић (1936—2019)
- Момо Капор (1937—2010)
- Милован Данојлић (1937—2022)
- Чарлс Симић (1938—2023)
- Љубивоје Ршумовић (1939—)
- Слободан Ракитић (1940—2013)
- Филип Давид (1940—2025)
- Коља Мићевић (1941—2020)
- Предраг Драгић (1945—2012)
- Срба Игњатовић (1946)[32]
- Милосав Тешић (1947—)
- Душан Ковачевић (1948—)
- Радивој Шајтинац (1949—2025)
- Бора Ђорђевић (1952—)
- Љубивоје Ршумовић (1953—)
- Драган Великић (1953—)
- Светислав Басара (1953—)
- Владислав Бајац (1954—)
- Мирјана Новаковић (1959—2021)
- Дејан Стојановић (1959—)
- Драган Јовановић Данилов (1960—)
- Горан Петровић (1961—)
- Владимир Арсенијевић (1965—)
- Владимир Димитријевић (1969—), публициста
- Биљана Србљановић (1970—)
- Саша Илић (1972—)
-
Архиепископ српски Данило II, утицајни писац средњек века. -
Захарије Орфелин, свестрани барокни стваралац. -
Петар II Петровић Његош, национални песник. -
Јован Стерија Поповић, један од најбољих драмских писаца и културни радник. -
Ђура Јакшић, романтичарски књижевник и сликар. -
![Борисав Станковић, аутор реализма чије су књиге описане као ремек-дела.[33]](//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/98/%D0%9A%D1%83%D1%9B%D0%B0_%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_-_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%82_%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%BF.jpg/120px-%D0%9A%D1%83%D1%9B%D0%B0_%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_-_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%82_%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%BF.jpg)
-
Милош Црњански, српски писац, песник модерне и новинар. -
Бранко Ћопић, омиљени писац дечијих прича као и романа о партизанима и НОБ. -
Милорад Павић, писац 50 књига, преводилац руских класика, историчар и професор. -
Борислав Пекић, писац и драматичар активан током друге половине 20. века.
![Борисав Станковић, аутор реализма чије су књиге описане као ремек-дела.[33]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%9A%D1%83%D1%9B%D0%B0_%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_-_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%82_%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%BF.jpg)
Сликари
[уреди | уреди извор]- Димитрије Даскал (17. век)
- Христофор Жефаровић (1710—1753)
- Захарије Орфелин (1726—1785)
- Јован Исајловић старији (1740—1807)
- Константин Арсеновић (1782—1868)
- Константин Данил[34][10] (1798. или 1802—1873)
- Катарина Ивановић[10] (1811—1882)
- Урош Кнежевић (1811—1876)
- Димитрије Аврамовић (1815—1855)
- Лазар Николић (1824—1889)
- Новак Радонић (1826—1890)
- Павле Чортановић (1830—1903)
- Ђура Јакшић (1832—1878)
- Стева Тодоровић (1832—1925)
- Аксентије Мародић (1838—1909)
- Ладислав Еуген Петровић (1839—1907)
- Душан Алексић (1844—1900)
- Полексија Тодоровић (1848—1939)
- Ђорђе Миловановић (1850—1919)
- Ђорђе Крстић[35] (1851—1907)
- Влахо Буковац[12] (1855—1922)
- Урош Предић (1857—1953)
- Паја Јовановић[36] (1859—1957)
- Леон Коен (1859—1934)
- Никола Зега (1863—1940)
- Марко Мурат[12] (1864—1944)
- Васа Ешкићевић (1867—1933)
- Иван Алексић (1868—1938)
- Пашко Вучетић (1871—1925)
- Бета Вукановић (1872—1972)
- Надежда Петровић[37] (1873—1915)
- Риста Вукановић (1873—1918)
- Рафаило Момчиловић (1875—1941)
- Стеван Алексић (1876—1923)
- Шпиро Боцарић (1876—1941)
- Милан Миловановић (1876—1946)
- Ђорђе Ј. Чарапић (1876—1941)
- Боривоје Стевановић (1878—1977)
- Михаило Миловановић (1879—1941)
- Љубомир Ивановић (1882—1945)
- Стојан Аралица (1883—1980)
- Лазар Дрљача (1883—1970)
- Јован Бијелић[38] (1886—1964)
- Христифор Црниловић (1886—1963)
- Наталија Цветковић (1888—1928)
- Миодраг Петровић (1888—1950)
- Милош Голубовић (1888—1961)
- Стеван Чалић (1892—1943)
- Васа Поморишац (1893—1961)
- Живорад Настасијевић (1893—1966)
- Јарослав Кратина (1893—1937)
- Иван Радовић (1894—1973)
- Илија Башичевић Босиљ (1895—1972)
- Игњат Јоб (1895—1936)
- Сава Шумановић[39] (1896—1942)
- Младен Јосић (1897—1972)
- Милева Мица Тодоровић (1897—1981)
- Мило Милуновић (1897—1967)
- Лукијан Бибић (1898—1962)
- Милан Коњовић (1898—1993)
- Коста Хакман (1899—1961)
- Недељко Гвозденовић (1902—1988)
- Марко Челебоновић (1902—1986)
- Григорије Иванович Самојлов (1904—1989)
- Бранко Шотра (1906—1960)
- Милош Шобајић (1906—1942)
- Петар Лубарда[8] (1907—1974)
- Миленко Шербан (1907—1979)
- Павле Васић (1907—1993)
- Ђорђе Лобачев (1909—2002)
- Милена Павловић-Барили[8] (1909—1945)
- Ђорђе Поповић (1909—1962)
- Лазар Вујаклија (1914—1995)
- Богдан Шупут (1914—1942)
- Љубица Сокић (1914—2009)
- Божа Илић (1919—1993)
- Раденко Мишевић (1920—1995)
- Зуко Џумхур (1921—1989)
- Миодраг Б. Протић (1922—2014)
- Мића Поповић (1921—1989)
- Божидар Продановић (1923—2006)
- Чедомир Крстић (1923—1988)
- Милорад Бата Михаиловић (1923—2011)
- Бранко Филиповић-Фило (1924—1997)
- Ксенија Дивјак (1924—1995)
- Богомил Карлаварис (1924—2010)
- Милета Андрејевић (1925—1989)
- Лазар Возаревић (1925—1968)
- Стојан Ћелић (1925—1992)
- Младен Србиновић (1925—2009)
- Сава Стојков (1925—2014)
- Петар Омчикус (1926—2019)
- Мило Димитријевић (1929—1997)
- Божидар Џмерковић (1930)
- Марко Крсмановић (1930—1991)
- Милош Ћирић (1931—1999)
- Оља Ивањицки (1931—2009)
- Зоран Павловић (1932—2006)
- Босиљка Кићевац (1932—2016)
- Миодраг Рогић (1932—2022)
- Леонид Шејка (1932—1970)
- Љубодраг Јанковић Јале (1932—2022)
- Дадо Ђурић (1933—2010)
- Љуба Поповић (1934—2016)
- Милић од Мачве[40] (1934—2000)
- Живојин Турински (1935—2001)
- Владимир Величковић (1935—2019)
- Радован Крагуљ (1935—2022)
- Радомир Дамњановић Дамњан (1935—2025)
- Бранко Миљуш (1936—2012)
- Арсо Ивановић (1937—2019)
- Радомир Рељић (1938—2006)
- Стеван Кнежевић (1940—1995)
- Душан Оташевић (1940)
- Драгош Калајић[41] (1943—2005)
- Александар Цветковић (1947)
- Слободанка Ступар (1947)
- Милан Циле Маринковић (1947)
- Велизар Крстић (1947—2020)
- Растко Ћирић (1955)
- Милета Продановић (1959)
- Стојан Ђурић (1962)
- Урош Ђурић (1964)
- Небојша Ђурановић (1968)
- Славко Крунић (1974)
Вајари
[уреди | уреди извор]- Петар Убавкић (1852—1910)
- Ђорђе Јовановић (1861—1953)
- Симеон Роксандић[8] (1874—1943)
- Тома Росандић[8] (1878—1958)
- Драгомир Арамбашић (1881—1945)
- Ристо Стијовић (1894—1974)
- Сретен Стојановић (1898—1960)
- Војин Бакић (1915—1992)
- Јован Солдатовић (1920—2005)
- Драгиша Станисављевић (1921—2012)
- Александар Зарин (1923—1998)
- Светомир Арсић-Басара (1928—2024)
- Миодраг Живковић (1928—2020)
- Коста Богдановић (1930—2012)
- Милица Рибникар (1931—2002
- Коља Милуновић (1935—2016)
- Вук Бојовић (1940—2014)
- Милан Станисављевић (1944)
- Мрђан Бајић (1957—)
- Небојша Савовић Нес (1959—)
Архитекте
[уреди | уреди извор]- Емилијан Јосимовић (1823—1897), урбаниста
- Александар Бугарски (1835—1891)
- Андрија Андрејевић (1840—1893)
- Милан Антоновић (1850—1929)
- Андра Стевановић (1859—1929)
- Милан Табаковић (1860—1946)
- Момчило Тапавица (1872—1949)
- Петар Бајаловић (1876—1947)
- Јелисавета Начић[8] (1878—1955)
- Ђура Бајаловић (1879—1949)
- Момир Коруновић (1883—1969)
- Драгиша Брашован (1887—1965)
- Иван Белић (1887—1968)
- Милутин Борисављевић (1889—1970)
- Душан Бабић (1894—1948)
- Ђорђе Табаковић (1897—1971)
- Ђура Борошић (1900—1965)
- Ђурђе Бошковић (1904—1990)
- Момчило Белобрк (1905—1980)
- Ратомир Богојевић (1912—1962)
- Бранко Пешић (1921—2006)
- Угљеша Богуновић (1922—1994)
- Богдан Богдановић[42][43] (1922—2010)
- Алексеј Бркић (1922—1999)
- Иван Антић (1923—2005)
- Михаило Чанак (1923—2014)
- Добривоје Тошковић (1927—2021)
- Милосав Миша Митић (1932—1970)
- Предраг Ристић[44] (1932—2019)
- Ранко Радовић (1935—2005)
- Милан Лојаница (1939—2024)
- Владимир Лојаница (1969)
-
Паја Јовановић, један од најцењенијих српских сликара. -
Надежда Петровић, запажена сликарка и пионирка фотографије. -
Момир Коруновић, водећи архитекта јединствене архитектонске школе. -
Петар Лубарда, међународно награђивани сликар и академик. -
Милена Павловић-Барили, сликарка и свестрана уметница. -
Драгиша Брашован, архитекта. -
Војин Бакић, вајар. -
Стеван Крагујевић, фотограф. -
Мића Поповић, сликар, редитељ, критичар, академик. -
![Марина Абрамовић, интернационална перформанс уметница.[45]](//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/26/Marina_Abramovi%C4%87_-_The_Artist_Is_Present_-_Viennale_2012_%28cropped%29.jpg/120px-Marina_Abramovi%C4%87_-_The_Artist_Is_Present_-_Viennale_2012_%28cropped%29.jpg)
Марина Абрамовић, интернационална перформанс уметница.[45]
![Марина Абрамовић, интернационална перформанс уметница.[45]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Marina_Abramovi%C4%87_-_The_Artist_Is_Present_-_Viennale_2012_(cropped).jpg)
Филмски и позоришни уметници
[уреди | уреди извор]- Јоца Савић (1847—1915), позоришни глумац и редитељ
- Пера Добриновић (1853—1923), глумац
- Жанка Стокић (1887—1947), глумица
- Милутин Чолић (1919—2009), критичар, драматург, сценариста
- Миливоје Мића Томић (1920—2000), глумац
- Жика Митровић (1921—2005), редитељ
- Раде Марковић (1921—2010), глумац
- Соја Јовановић (1922—2002), прва српска редитељка
- Мија Алексић (1923—1995), глумац
- Михајло Бата Паскаљевић (1923—2004), глумац
- Младомир Пуриша Ђорђевић (1924—2022), редитељ
- Миодраг Петровић Чкаља (1924—2003), глумац
- Оливера Марковић (1925—2011), глумица
- Миодраг Николић (1925—2007), сценограф
- Павле Вујисић (1926—1988), глумац
- Слободан Перовић (1926—1978), глумац
- Власта Велисављевић (1926—2021), глумац
- Бранко Плеша (1926—2001), глумац
- Стево Жигон (1926—2005), глумац
- Живојин Жика Миленковић (1928—2008), глумац
- Мира Бањац (1929—), глумица
- Рената Улмански (1929—), глумица
- Александар Саша Петровић (1929—1994), редитељ
- Љуба Тадић (1929—2005), глумац
- Властимир Ђуза Стојиљковић (1929—2015), глумац
- Бора Тодоровић (1930—2014), глумац
- Александар Гаврић (1931—1972), глумац
- Арсеније Јовановић (1932—2025), редитељ
- Бата Живојиновић (1933—2016), глумац
- Зоран Радмиловић (1933—1985), глумац
- Живојин Павловић (1933—1998), редитељ, књижевник, професор
- Ђорђе Кадијевић (1933), редитељ
- Здравко Шотра (1933—2025), редитељ
- Ружица Сокић (1934—2013), глумица
- Данило Бата Стојковић (1934—2002), глумац
- Слободан Алигрудић (1934—1985), глумац
- Никола Симић (1934—2014), глумац
- Љубиша Самарџић (1936—2017), глумац/редитељ
- Љубомир Драшкић Муци (1937—2004), редитељ
- Вера Чукић (1938—), глумица
- Михајло Миша Јанкетић (1938—2019), глумац
- Питер Богдановић (1939—2022), редитељ
- Даница Аћимац (1939—2010), глумица
- Милош Жутић (1939—1993), глумац
- Милена Дравић (1940—2018), глумица
- Гојко Митић (1940—), немачки глумац
- Петар Краљ (1941—2011), глумац
- Јелисавета Сека Саблић (1942—), глумица
- Беба Лончар (1943—), глумица
- Душица Жегарац (1944—2019), глумица
- Срђан Карановић (1945—), редитељ
- Горан Марковић (1946—), редитељ
- Слободан Шијан (1946—), редитељ
- Марко Николић (1946—2019), глумац
- Петар Божовић (1946—), глумац
- Бранко Милићевић (1946—), глумац и водитељ
- Драган Кресоја (1946—1996), редитељ
- Милан Лане Гутовић (1946—2021), глумац
- Бранко Цвејић (1946—2022), глумац
- Драган Николић (1943—2016), глумац
- Горан Паскаљевић (1947—2020), редитељ
- Светлана Цеца Бојковић (1947—), глумица
- Владимир Савчић Чоби (1948—2009), музичар/глумац
- Божидар Зечевић (1948—), критичар, драматург, сценариста
- Драган Максимовић (1949—2001), глумац
- Војислав Воја Брајовић (1949—), глумац
- Предраг Мики Манојловић (1950—), глумац
- Љиљана Драгутиновић (1951—), глумица
- Лазар Ристовски (1952—), глумац
- Предраг Милетић (1952—), глумац
- Горица Поповић (1952—), глумица
- Богдан Диклић (1953—), глумац
- Радмила Живковић (1953—2024), глумица
- Неда Арнерић (1953—2020), глумица
- Емир Кустурица (1954—), редитељ, писац, музичар
- Љиљана Благојевић (1955—), глумица
- Миленко Заблаћански (1955—2008), глумац
- Борис Комненић (1957—2021), глумац
- Мирјана Карановић (1957—), глумица
- Светозар Цветковић (1958—), глумац
- Зоран Цвијановић (1958—), глумац
- Тихомир Станић (1960—), глумац
- Светислав Гонцић (1960—), глумац
- Славко Штимац (1960—), глумац
- Жарко Лаушевић (1960—2023), глумац
- Катарина Оксенберг (1961—), глумица
- Соња Савић (1961—2008), глумица
- Небојша Ромчевић (1962—), драматург и сценариста
- Аница Добра (1963—), глумица
- Драган Бјелогрлић (1963—), глумац, редитељ, продуцент
- Срђан Драгојевић (1963—), редитељ
- Срђан Жика Тодоровић (1965—), глумац
- Весна Тривалић (1965—), глумица
- Бојана Никитовић (1965—), костимограф
- Милорад Милинковић (1965—2025), редитељ
- Јагош Марковић (1966—), позоришни редитељ
- Борис Исаковић (1966—), глумац
- Никола Којо (1967—), глумац
- Мирјана Јоковић (1967—), глумица
- Вера Дедовић (1969—2000), глумица
- Нела Михаиловић (1969—), глумица
- Свен Стојановић (1969—), редитељ из Шведске
- Небојша Глоговац (1969—2018), глумац
- Бранка Катић (1970—), глумица
- Драган Мићановић (1970—), глумац
- Наташа Нинковић (1972—), глумица
- Ненад Јездић (1972—), глумац
- Сергеј Трифуновић (1972—), глумац
- Јово Максић (1972—), глумац
- Андреј Шепетковски (1974—), глумац
- Бојана Маљевић (1974—), глумица
- Мила Јововић (1975—), модел/глумица
- Милош Аврамовић (1978—), редитељ, сценариста и продуцент
- Бранко Радаковић (1982—2018), редитељ
-
Карл Малден, рођен као Младен Секуловић, освојио је Оскара и низ других награда. -
Павле Вуисић, један од најпрепознатљивијих глумаца југословенске кинематографије. -
Данило Бата Стојковић, српски и југословенски глумац. -
Душан Макавејев, филмски редитељ. -
Бата Живојиновић глумио је у више од 340 филмова и ТВ серија. -
Милена Дравић, освојила је Награду филмског фестивала у Кану за најбољу глумицу. -
Предраг Мики Манојловић, глумио је у бројним значајним домаћим као и европским филмовима. -
Душан Ковачевић, сценариста, књижевник и академик. -
Раде Шербеџија, глумац у бројним филмовима и серијама у Холивуду. -
Емир Кустурица је двапут освојио златну Палму у Кану као и канску награду за најбољу режију.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Музичари
[уреди | уреди извор]- Уметничка музика
- Филип Вишњић (1767—1834), гуслар[46][10]
- Јосиф Руњанин (1821—1878), композитор
- Корнелије Станковић (1831—1865), композитор, мелограф, диригент, пијаниста[47][10]
- Јован Ивановић (1845—1902), композитор
- Драгомир Кранчевић (1847—1929), виолиниста
- Јован Пачу (1847—1924), композитор, лекар и пијаниста
- Јосиф Маринковић (1851—1931), композитор и хоровођа
- Теодор Андрејевић (1852—1931), композитор, диригент, музичар и музички педагог
- Стеван Стојановић Мокрањац (1856—1914), композитор[48]
- Станислав Бинички (1872—1942), композитор, диригент и педагог
- Софија Седмакова (1875—непознато), оперска певачица
- Исидор Бајић (1878—1915), композитор
- Петар Коњовић (1883—1970), композитор[49]
- Милоје Милојевић (1884—1946), композитор
- Стеван Христић (1885—1958), композитор, диригент и музички писац[50]
- Миленко Пауновић (1889—1924), композитор
- Миливоје Црвчанин (1892—1978), композитор
- Властимир Павловић Царевац (1895—1965), диригент и музичар
- Љубица Марић (1909—2003), композитор
- Станојло Рајичић (1910—1989), композитор и педагог
- Лазар Јовановић (1911—1962), оперски певач
- Миодраг Раде Јашаревић (1916—1976), виолиниста
- Мирослав Чангаловић (1921—1999), оперски певач
- Богдан Бабић (1921—1980), диригент
- Василије Мокрањац (1923—1984), композитор
- Војислав Симић (1924—2016), џез музичар
- Михаило Живановић (1928—1989), кларинетиста, саксофониста, композитор, диригент
- Душан Радић (1929—2010), композитор и академик
- Милка Стојановић (1937—2023), оперска певачица
- Зоран Христић (1938—2019), композитор
- Радмила Бакочевић (1933—), оперска певачица
- Живан Сарамандић (1939—2012), оперски певач
- Благоје Кошанин (1940—2013), композитор
- Јован Колунџија (1948—), виолиниста
- Бора Дугић (1949—), фрулаш
- Милан Прунић (1949—), певач
- Филипе Ђокић (1950—), виолиниста и диригент
- Јадранка Јовановић (1958—), оперска певачица
- Оливер Њего (1959), оперски певач
- Бојан Суђић (1965—), диригент
- Ђорђије Копривица (1967—), гуслар
- Исидора Жебељан (1967—2020), композитор
- Жељко Лучић (1968—), оперски певач
- Марија Бубањ (1969), виолинисткиња и виолисткиња
- Давид Бижић (1975—), оперски певач
- Стефан Миленковић (1977—), виолиниста
- Слободан Тркуља (1977), мултиинструменталиста, композитор и певач грленог и византијског стила
- Немања Радуловић (1985—), виолиниста
- Никола Вучичевић (1996), пијаниста
- Популарна музика
- Драгиша Недовић (1916—1966), композитор, музичар и текстописац
- Душан Јакшић (1927—2012), певач и глумац
- Нада Мамула (1927—2001), певачица народне музике и севдалинки
- Ђорђе Марјановић (1931—2021), певач забавне музике
- Војислав Воки Костић (1931—2010), композитор
- Предраг Гојковић Цуне (1932—2017), певач народне музике
- Лола Новаковић (1935—2016), певачица забавне музике
- Тихомир Петровић (1935—2004), композитор, певач и музичар
- Василија Радојчић (1936—2011), певачица изворне и народне музике
- Драган Стојнић (1937—2003), певач забавне музике
- Арсен Дедић (1938—2015), певач, композитор и песник
- Тома Здравковић (1938—1991), певач и композитор народне музике
- Предраг Радмилац (1938), музички педагог, диригент, музички уредник
- Радмила Караклајић (1939), певачица забавне музике
- Нада Кнежевић (1940—2023), певачица џез и забавне музике
- Оливера Катарина (1940), певачица и глумица
- Мики Јевремовић (1941—2017), певач забавне музике
- Душко Гојковић (1931—2023), џез трубач
- Павле Аксентијевић (1942), певач духовне и старе српске музике
- Бисера Велетанлић (1942), певачица џез и забавне музике
- Лео Мартин (1942), певач забавне музике
- Јован Маљоковић (1943), џез саксофониста, композитор и аранжер
- Зоран Симјановић (1946—2021), композитор музике за филм и позориште
- Миша Блам (1947—2014), џез музичар
- Војкан Борисављевић (1947—2021), композитор и диригент
- Душан Прелевић Преле (1948—2007), рок музичар
- Борис Аранђеловић (1948—2015), рок певач и музичар
- Мирослав Илић (1950), певач народне музике
- Јадранка Стојаковић (1950—2016), певачица забавне музике
- Неда Украден (1950), певачица
- Радомир Михајловић Точак (1950), рок музичар
- Здравко Чолић (1951), певач забавне музике
- Бора Ђорђевић (1952—2024), рок певач и музичар
- Љубиша Стојановић Луис (1952—2011), певач
- Миле Китић (1952), певач
- Слађана Милошевић (1955—2024), певачица и музичарка
- Биља Крстић (1955), извођач етно музике
- Лаза Ристовски (1956—2007), музичар
- Весна Змијанац (1957), певачица народне музике
- Снежана Мишковић (1958), певачица
- Владимир Дивљан (1958—2015), рок музичар
- Милан Младеновић (1958—1994), певач и музичар
- Горан Шепа (1958), рок музичар
- Маргита Стефановић (1959—2002), рок музичар
- Ненад Радуловић (1959—1990), певач и музичар
- Момчило Бајагић Бајага (1960), рок певач и музичар
- Душан Којић (1961), рок музичар
- Неле Карајлић (1962), композитор, музичар и глумац
- Рамбо Амадеус (1963), рок музичар
- Станиша Стошић (1945—2008), певач народне музике
- Ђорђе Балашевић (1953—2021), певач и музичар
- Ана Поповић (1976), певачица и музичар џез и блуз музике
- Цеца (1973), певачица турбофолк музике
- Александра Радовић (1974), певачица забавне музике
- Бошко Ћирковић (1976), певач хип хоп музике
- Јелена Карлеуша (1978), певачица
- Саша Матић (1978), турбо-фолк певач
- Светлана Сека Алексић (1981), турбо-фолк певачица
- Марчело (1983), репер
- Марија Шерифовић (1984), певачица забавне музике, победница Песме Евровизије
- Лене Лавич (1984), певачица
- Александра Пријовић (1995), певачица
-
Стеван Мокрањац, композитор, педагог и професор, сматра се „оцем српске музике”. -
Стеван Христић, српски композитор, диригент, педагог и музички писац. -
Тома Здравковић, певач народне музике. -
Ђорђе Марјановић, певач, најпопуларнији од шездесетих до осамдесетих. -
Здравко Чолић, један од највећих вокала и културних икона бивше Југославије. -
Милан Младеновић, челни члан групе ЕКВ. -
Бора Ђорђевић, рок музичар и песник. -
Ђорђе Балашевић, кантаутор. -
Жељко Јоксимовић, музичар и композитор. -
Цеца, једна од најпопуларнијих турбо-фолк певачица.
_2.jpg)
.jpg)
Црквена лица
[уреди | уреди извор]Светитељи
[уреди | уреди извор]- Јован Владимир (умро 1016)
- Гаврило Лесновски (X век)
- Свети Прохор Пчињски (XI век)
- Јоаким Осоговски (умро око 1105)
- Ана Немањић (око 1125—1200)
- Анастасија Српска (1125—1200)
- Иларион Мегленски (умро 1164)
- Стефан Првовенчани (1166—1228)
- Свети Сава (1175—1236)[51]
- Стефан Владислав I (око 1198—1267)
- Свети краљ Милутин (1253—1321)[52]
- Стефан Драгутин (1253—1316)
- Стефан Урошиц Немањић (1285—1317)
- Јован Кукузељ (1280—1360)
- Архиепископ српски Данило II (1270—1337)
- Григорије Горњачки (XIV век)
- Јелена Дечанска (XIV век)
- Нестор синаит витковачки (XIV век)
- Атанасије Метеорски (1310—1380)
- Стефан Урош V (1336—1371)
- Јоаникије II (умро 1354)
- Стефан Лазаревић (1377—1427)
- Милица Хребељановић (1335—1405)
- Јован Урош (око 1350 — после 1422)
- Стефан Бранковић (1420—1476)
- Свети Јоаникије Девички (умро око 1453)
- Ангелина Бранковић (око 1440—1520)
- Ђорђе Бранковић (1461—1516)
- Јован Бранковић (1465—1502)
- Ђорђе Кратовац (1497—1515)
- Свети Стефан Штиљановић (око 1498—1543)
- Нектарије Битољски (умро 1500)
- Рафаило Банатски (умро 1595)
- Макарије Соколовић (умро 1574)[53]
- Свети Давид српски (XVI век)
- Нестор Дечански (XVI век)
- Јефтимије Дечански (XVI век)
- Јосиф Темишварски (XVI век)
- Јелена Штиљановић (XVI век)
- Свети Василије Острошки (1610—1671)
- Стефан Пиперски (умро 1697)
- Висарион Сарај (1714—1743)
- Епископ пакрачки Кирил (1730—1807)
- Свети Петар Цетињски (1748—1830)[54][10]
- Анастасије Струмички (1774—1794)
- Ђакон Авакум (1794—1814)
- Симеон Дајбапски (1854—1941)
- Севастијан Дабовић (1863—1940)
- Платон Јовановић (1874—1941)
- Серафим Џарић (1875—1941)
- Доситеј Васић (1877—1945)
- Свети Николај Охридски и Жички (1881—1956)[55]
- Сава Трлајић (1884—1941)
- Јустин Поповић (1894—1979)
- Свети Мардарије Либертивилски (1889—1935)
- Нестор Тркуља (1899—1941)
- Будимир Соколовић (1910—1945))
- Георгије Богић (1911—1941)
- Дамјан Штрбац (1912—1941)
- Варнава Настић (1914—1964)
- Вукашин из Клепаца (умро 1942. или 1943.)
- Момчило Гргуревић (1906—1945)
Патријарси
[уреди | уреди извор]- Свети Сава (1174—1236)[51]
- Арсеније I Сремац (умро 1266)
- Свети Сава II (умро 1271)
- Данило I (умро 1272)
- Јоаникије I (умро 1276)
- Јевстатије I (умро 1286)
- Свети Јаков (умро око 1292)
- Свети Јевстатије II (умро 1309)
- Свети Сава III (умро 1316)
- Никодим I Пећки (умро 1325)
- Данило II (1270—1337)
- Свети Јоаникије II (умро 1354)
- Патријарх српски Сава IV (умро 1375)
- Патријарх српски Спиридон (умро 1389)
- Патријарх српски Јефрем (умро после 1390)
- Патријарх српски Данило III (умро око 1400)
- Патријарх српски Данило IV (умро 1406)
- Патријарх српски Сава V (умро после 1410)
- Патријарх српски Кирило I (умро 1419)
- Патријарх српски Никон (XV век)
- Патријарх српски Теофан (умро око 1446)
- Патријарх српски Никодим II (умро 1455)
- Патријарх српски Арсеније II (умро после 1463)
- Патријарх српски Макарије (умро 1574)
- Патријарх српски Антоније (умро 1575)
- Патријарх српски Герасим (умро 1586)
- Патријарх српски Саватије (умро 1587)
- Патријарх српски Јеротеј (умро крајем XVI века)
- Патријарх српски Филип (умро око 1592)
- Јован Кантул (умро 1614)
- Пајсије I Јањевац (умро 1647)
- Патријарх српски Гаврило I (умро 1659)
- Патријарх српски Гаврило V (умро после 1659)
- Максим Скопљанац (умро после 1680)
- Арсеније III Чарнојевић (1633—1706)[56]
- Патријарх српски Атанасије I (умро 1712)
- Мојсије Рајовић (умро 1730)
- Арсеније IV Јовановић Шакабента (1698—1748)
- Атанасије II Гавриловић (умро 1752)
- Патријарх српски Гаврило II (умро 1752)
- Патријарх српски Гаврило III (умро 1755)
- Архиепископ и митрополит карловачки Георгије (умро 1754)
- Патријарх српски Кирило II (умро 1763)
- Патријарх српски Василије I (1719—1772)
- Патријарх српски Јосиф (Рајачић) (1785—1861)
- Патријарх српски Димитрије (1846—1930)
- Патријарх српски Варнава (1880—1937)
- Патријарх српски Викентије II (1885—1958)
- Патријарх српски Герман (1899—1991)
- Патријарх српски Павле (1914—2009)
- Патријарх српски Иринеј (1930—2020)
- Патријарх српски Порфирије (1961— )
Јерарси
[уреди | уреди извор]- Епископ вршачки Теодор (умро 1594)
- Митрополит карловачки Павле (1699—1768))[57]
- Митрополит карловачки Стефан (1757—1836)[58][10]
- Епископ шабачки Мелентије (1766—1824)
- Архиепископ и митрополит карловачки Јосиф (1785—1861)[10]
- Митрополит карловачки Јован (умро 1773)
- Епископ бачки Платон (1788—1867)[10]
- Епископ ужички Јоаникије (1804—1873)
- Митрополит дабробосански Георгије (1807—1896)
- Митрополит београдски Михаило (1826—1898)
- Епископ жички Сава (1831—1913)
- Митрополит дабробосански Сава (1839—1903)
- Митрополит црногорско-приморски Митрофан (1841—1920))
- Епископ далматинско-истријски Никодим (1845—1915)[59]
- Свети Иринеј Бачки (1884—1955)
- Митрополит црногорско-приморски Јоаникије I (1890—1945)
- Епископ далматински Иринеј (1894—1952)
- Епископ жички Стефан (1916—2003)
- Митрополит дабробосански Николај (1928—2015)
- Епископ шумадијски Сава (1930—2001)
- Епископ шабачки Лаврентије (1935—2022)
- Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (1938—2020)
- Епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије (1938—2021)
- Епископ жички Хризостом (1938—2012)
- Митрополит браничевски Игнатије (1954)
- Митрополит зворничко-тузлански Фотије (1961)
- Митрополит њемачки Григорије (1967)
- Епископ моравички Антоније (1970—2024)
-
Свети Јован Владимир, владар Дукље и најстарији светац међу Србима. -
Свети Сава, оснивач аутокефалне Српске православне цркве, оснивач српског права, дипломата. -
Патријарх Арсеније III Чарнојевић, вођа Велике сеобе Срба. -
Свети Василије Острошки, светитељ коме се приписује бројна чуда. -
Свети Петар Цетињски, владар Црне Горе, писац и светитељ. -
Митрополит карловачки Стефан, челна личност митрополије Карловачке 46 година. -
Епископ далматинско-истријски Никодим, истакнути канониста, историчар цркве, универзитетски професор и академик. -
Свети Николај Охридски и Жички, утицајни теолог, писац и епископ Српске православне цркве. -
Патријарх српски Павле, поглавар СПЦ од 1990. до 2009. године. -
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, теолог, преводилац и јавни делатник.
.JPG)
Научници и професори
[уреди | уреди извор]Природне науке
[уреди | уреди извор]- Лазар Хиландарац (14. век—1404)[60]
- Руђер Бошковић (1711—1787)[61][12]
- Јосиф Панчић (1814—1888)[62][10][8][12]
- Сима Лозанић (1847—1935),[63] хемичар
- Огњеслав Костовић Степановић (1851—1916)
- Михајло Пупин (1854—1935)[64]
- Спиридон Гопчевић (1855—1928)
- Јован Жујовић (1856—1936)[65]
- Никола Тесла (1856—1943)[66]
- Живојин Јуришић (1863—1921)
- Јован Цвијић (1865—1927),[67] географ и етнолог
- Владимир Варићак (1865—1942), математичар и физичар
- Коста Стојановић (1867—1921)
- Михаило Петровић Алас (1868—1943),[68] математичар
- Недељко Кошанин (1874—1934), биолог
- Милева Марић (1875—1948)[69]
- Милутин Миланковић (1879—1958)[70]
- Павле Вујевић (1881—1966)
- Иван Ђаја (1884—1957)[12]
- Добривоје Божић (1885—1967)
- Милош Марић (1886—1944)
- Синиша Станковић (1892—1974)
- Јован Карамата (1902—1967)[71]
- Ђуро Курепа (1907—1993)
- Павле Савић (1909—1994)[8]
- Петар Ђурковић (1909—1981)
- Бранко Жежељ (1910—1995)
- Милорад Б. Протић (1911—2001)
- Јован Трифуноски (1914—1997), географ
- Рајко Томовић (1919—2005)
- Душан Каназир (1921—2009), молекуларни биолог
- Стеван Карамата (1926—2015),[72] геолог
- Михајло Месаровић (1928—)
- Богдан Маглић (1928—2017)
- Миомир Вукобратовић (1931—2012)
- Милан Курепа (1933—2000)
- Драгош Цветковић (1941—)
- Иван Гутман (1947—)
- Стојан Раденовић (1948—), математичар
- Градимир Миловановић (1948—)
- Гордана Вуњак Новаковић (1948—)
- Александар Ивић (1949—2020), математичар
- Зоран Кнежевић (1949—)
- Богдан Шолаја (1951—)
- Милош Ђуран (1952—)
- Антоније Ђорђевић (1952—)
- Марко Вукобрат Јарић (1952—1997)
- Љиљана Марковић (1953—)
- Владимир Костић (1953—)
- Душан Шћепановић (1955—2021)
- Милован Матовић (1955—)
- Сања Врањеш Ђурић
- Ђуро Мацут (1963—)
- Предраг Ћеранић (1965—)
- Александар Кавчић (1968—)
Друштвене науке
[уреди | уреди извор]- Сава Мркаљ (1783—1833), лингвиста
- Вук Караџић (1787—1864)[73]
- Ђуро Даничић (1825—1882)[74][75][10]
- Војислав Бакић (1847—1929), педагог
- Љубомир Стојановић (1860—1930),[76] историчар
- Павле Поповић (1868—1939)[77]
- Тихомир Ђорђевић (1868—1944), етнолог
- Радослав Грујић (1878—1955), историчар
- Владимир Ћоровић (1885—1941),[78] историчар
- Атанасије Урошевић (1898—1992), географ и етнолог
- Михаило Динић (1899—1970), историчар
- Иван Божић (1915—1977), историчар
- Глигор Станојевић (1919—1989), историчар
- Жарко Видовић (1921—2016), историчар уметности
- Трајан Стојановић (1921—2005), историчар
- Дејан Медаковић (1922—2008), историчар уметности
- Владимир Стојанчевић (1923—2017), историчар
- Милка Ивић (1923—2011), лингвиста
- Павле Ивић (1924—1999),[79] лингвиста
- Видосава Николић Стојанчевић (1924—1998), етнолог
- Никола Поткоњак (1924—2021), педагог
- Десанка Ковачевић Којић (1925—2022), историчар
- Бранко Петрановић (1927—1994), историчар
- Милан Васић (1928—2003), османиста
- Милорад Екмечић (1928—2015), историчар
- Лазар Трифуновић (1929—1983), историчар уметности
- Божидар Ферјанчић (1929—1998), историчар
- Сима Ћирковић (1929—2009), историчар
- Динко Давидов (1930—2019), историчар уметности
- Милош Благојевић (1930—2012), историчар
- Радмила Милентијевић (1931—2022), историчар
- Стеван К. Павловић (1933—2022), историчар
- Ђорђе Трифуновић (1934), исзоричар књижевности
- Драгољуб Живојиновић (1934—2016), историчар
- Никола Кусовац (1935), историчар уметности
- Чедомир Попов (1936—2012), историчар
- Андреј Митровић (1937—2013), историчар
- Раде Михаљчић (1937—2020), историчар
- Момчило Спремић (1937), историчар
- Михаило Војводић (1938—2025), историчар
- Салих Селимовић (1944), историчар
- Душан Батаковић (1947—2017),[80] историчар
- Гојко Тешић (1951—), историчар књижевности
- Радивој Радић,(1954—), историчар
- Александар Лома (1955—), филолог
- Љубодраг Димић (1956—), историчар
- Зоран Милошевић (1959—), социолог
- Слободан Антонић (1959—), социолог и политиколог
- Драган Петровић (1964—), историчар, географ, економиста
- Тибор Живковић (1966—2013), историчар, географ, економиста
- Дејан Ђокић (1970—),[81] историчар
- Александар Раковић (1972—), историчар
- Чедомир Антић (1974—), историчар
- Борис Стојковски (1982—), историчар
Лекари
[уреди | уреди извор]- Милан Јовановић Морски (1834—1896)
- Милан Јовановић Батут (1847—1940)
- Драга Љочић (1855—1926)[8]
- Војислав Субботић (1859—1923)
- Атанасије Пуљо (1878—1944)
- Жарко Рувидић (1880—1947)
- Александар Костић (1893—1983)
- Гојко Николиш (1911—1995)
- Душан Манојловић (1928—2010)
- Владимир Кањух (1929—)
- Нинослав Радовановић (1940—)
- Јован Марић (1941—2023)
- Милован Бојић (1955—)
- Миодраг Лазић (1955—2020)
- Слободан Симић (1963)
- Миодраг Стојковић (1964—)
Филозофи
[уреди | уреди извор]- Светозар Марковић (1846—1875)
- Божидар Кнежевић (1862—1905)
- Бранислав Петронијевић (1875—1954)[82][83]
- Ксенија Атанасијевић (1894—1981)[8]
- Јеврем Јездић (1916—1997)
- Милош Арсенијевић (1920—1990)
- Михаило Марковић (1923—2010)
- Андрија Стојковић (1924—2007)
- Михаило Ђурић (1925—2011)
- Љубомир Тадић (1925—2013)
- Радомир Константиновић (1928—2011)
- Никола Милошевић (1929—2007)
- Светозар Стојановић (1931—2010)
- Војин Ракић (1967—)
- Ирина Деретић (1969—)
-
-
-
-
-
-
Слободан Јовановић, правник, историчар, писац, политичар и професор. -
Милош Н. Ђурић, класични филолог, хелениста, класични преводилац, професор и филозоф. -
-
Дејан Медаковић, историчар уметности, књижевник, професор, академик и културни радник. -
Гордана Вуњак Новаковић, биоинжењер и универзитетски професор.
.JPG)
_(cropped).jpg)
.jpg)
_-_Portret_Milo%C5%A1a_N._%C4%90uri%C4%87.png)
Војска и полиција
[уреди | уреди извор]- велики везир Мехмед-паша Соколовић (1506—1579)
- хајдук Старина Новак (1530—1601)
- капетан Стојан Јанковић (1635—1687)
- хајдук Стеван Синђелић (1771—1809)
- бимбаша Станко Арамбашић (1760—1798)
- војвода Младен Миловановић (1760—1823)[10]
- хаџи Продан Глигоријевић (1760—1825)[10]
- војвода Станоје Главаш (1763—1815)[10]
- војвода Јаков Ненадовић (1765—1836)[10]
- војвода Стојан Чупић (1765—1815)
- херој Васа Чарапић (1768—1806)[10]
- генерал-дивизијар Јован Обреновић (1768—1850)[10]
- војвода Миленко Стојковић (1769—1831)[10]
- војвода Петар Добрњац (1771—1833)[10]
- војвода Цинцар Јанко Поповић (1779—1833)[10]
- војвода Арсеније Лома (1778—1815)[10]
- војвода Вељко Петровић (1780—1813)[84][10]
- бимбаша Узун Мирко Апостоловић (1782—1868)[10]
- официр Теодор Радосављевић (1805—1873)
- војвода Стеван Книћанин (1807—1855)[10]
- војвода Лука Вукаловић (1823—1873)[10]
- војвода Марко Миљанов Поповић (1833—1901)
- војвода Радомир Путник (1847—1917)[85]
- генерал Павле Јуришић Штурм (1848—1922)
- генерал Божидар Јанковић (1849—1920)
- генерал Вукоман Арачић (1850—1915)
- војвода Мицко Крстић (1855—1909)
- војвода Живојин Мишић (1855—1921)[86]
- војвода Степа Степановић (1856—1929)[87]
- фелдмаршал Светозар Боројевић фон Бојна (1856—1920)
- хероина Милица Миљанов (1860—око 1950)
- генерал Милан Жерајић (1865—1935)
- сердар Јанко Вукотић (1866—1927)
- армијски генерал Стеван Хаџић (1868—1931)
- војвода Глигор Соколовић (1872—1910)
- пуковник Драгутин Димитријевић Апис (1876—1917)
- генерал Емило Белић (1877—1942)
- генерал Владимир Белић (1877—1943)
- војвода Јован Бабунски (1878—1920)
- генерал Андрија Бакић (1878—1922)
- мајор Војислав Танкосић (1880—1915)
- пуковник Михаило Михаљевић (1880—1945)
- војвода Војин Поповић Вук (1881—1916)
- армијски генерал Петар Живковић (1882—1947)
- армијски генерал Душан Симовић (1882—1962)
- мајор Коста Тодоровић (1882—1914)
- генерал Блажо Ђукановић (1883—1943)
- генерал Љубо Новаковић (1883—1943)
- пуковник Бајо Станишић (1890—1943)
- хероина Милунка Савић (1890—1973)
- генерал Дража Михаиловић (1893—1946)
- генерал Данило Срдић (1896—1937)[88]
- потпуковник Петар Баћовић (1898—1945)
- пуковник Веселин Мисита (1904—1941)
- херој Симо Шолаја (1906—1942)
- мајор Велимир Пилетић (1906—1972)
- генерал полиције Миле Новаковић (1953—2025)
- генерал Радован Вукановић (1906—1987)
- генерал Јован Вукотић (1907—1982)
- генерал-пуковник Арсо Јовановић (1907—1984)
- генерал-пуковник Велимир Терзић (1908—1983)
- генерал-пуковник Коча Поповић (1908—1992)[89]
- генерал-пуковник Павле Илић (1910—1964)
- генерал-пуковник др Гојко Николиш (1911—1995)
- генерал-пуковник Светозар Вукмановић Темпо (1912—2000)
- обавештајни официр Душан Попов (1912—1981)
- генерал-пуковник Милоје Милојевић (1912—1984)
- генерал Саво Дрљевић (1912—1994)
- генерал-пуковник Пеко Дапчевић (1913—1999)
- генерал-пуковник Павле Јакшић (1913—2005)
- генерал-пуковник Љубо Вучковић (1915—1976)
- генерал-пуковник Ратко Софијанић (1915—1968)
- генерал-пуковник Ратко Вујовић (1916—1977)
- војвода Звонимир Вучковић (1916—2014)
- генерал-пуковник Раде Хамовић (1916—2009)
- генерал Ђоко Јованић (1917—2000)
- генерал Милан Жежељ (1917—1995)
- генерал Славко Родић (1918—1949)
- генерал Радивоје Јовановић Брадоња (1918—2000)
- пуковник Милисав Секулић (1935—2021)
- генерал Перо Чолић (1937—2006)
- генерал Ратко Младић (1942)
- генерал Славко Лисица (1944—2013)
- генерал-пуковник Небојша Павковић (1946)
- генерал Миленко Живановић (1946—)
- генерал Љубиша Величковић (1946—1999)
- генерал Новица Симић (1948—2012)
- генерал-пуковник Владимир Лазаревић (1949—)
- пуковник Коста Новаковић (1949)
- обавештајни официр Јовица Станишић (1950—)
- потпуковник Вељко Раденовић (1955—2012)
- генерал Миленко Павловић (1959—1999)
- мајор Зоран Радосављевић (1965—1999)
- пуковник Милан Јоловић Легенда (1967)
-
Мехмед-паша Соколовић, велики везир Отоманске империје. -
Гроф Михаил Милорадовић, генерал за време Наполеонских ратова и дефакто владар Русије месец дана. -
Вожд Карађорђе, револуционар и оснивач династије Карађорђевић. -
Маршал Светозар Боројевић, један од најбољих одбрамбених стратега Првог светског рата. -
Генерал Сава Грујић, министар војни и премијера у пет мандата. -
Сердар Јанко Вукотић, војсковођа, премијер и министар војни Црне Горе. -
Војвода Живојин Мишић, учесник у свим ратовима које је Србија водила од 1876 до 1918. -
Војвода Петар Бојовић, војсковођа и професор војних наука. -
Генерал Коча Поповић, један од вођа партизана, начелник Генералштаба ЈНА, министар спољних послова. -
Мајор Милан Тепић, последњи народни херој Југославије.
Спортисти
[уреди | уреди извор]- Момчило Тапавица (1872—1949), свестрани спортиста[90]
- Џон Миљуш (1895—1976), бејзбол играч
- Бошко Симоновић (1898—1965), фудбалер и фудбалски тренер
- Љубиша Броћић (1911—1955), фудбалер
- Рајко Митић (1922—2008), фудбалер
- Светозар Глигорић (1923—2012), шаховски велемајстор
- Вујадин Бошков (1931—2014), фудбалер и фудбалски тренер
- Борислав Ивков (1933—2022), шаховски велемајстор
- Димитрије Бјелица (1935—2025), шахиста
- Драгослав Шекуларац (1937—2009), фудбалер
- Радивој Кораћ (1938—1969), кошаркаш[91]
- Драгољуб Велимировић (1942—2014), шаховски велемајстор
- Драган Џајић (1946—), фудбалер
- Пит Маравић (1947—1988), кошаркаш[92]
- Вера Николић (1948—2021), атлетичарка
- Радомир Антић (1948—2020), фудбалер и тренер
- Зоран Славнић (1949—), кошаркаш
- Љубомир Љубојевић (1950—), шаховски велемајстор
- Ненад Стекић (1951—2021), атлетичар
- Дражен Далипагић (1951—2025), кошаркаш
- Драган Кићановић (1953—), кошаркаш
- Момир Петковић (1953—), рвач
- Ратко Радовановић (1956—), кошаркаш
- Бранко Дамљановић (1961—), шаховски велемајстор
- Слободан Боба Живојиновић (1963—), тенисер
- Јасна Шекарић (1965—), репрезентативка Србије у стрељаштву
- Драган Стојковић (1965—), фудбалер
- Жарко Паспаљ (1966—), кошаркаш
- Александар Ђорђевић (1967—), кошаркаш
- Владе Дивац (1968—), кошаркаш
- Драган Шкрбић (1968—), рукометаш
- Синиша Михајловић (1969—2022), фудбалер
- Предраг Даниловић (1970—), кошаркаш
- Владимир Грбић (1970—), одбојкаш
- Жељко Ребрача (1972—), кошаркаш
- Зоран Мирковић (1972—), фудбалер
- Данијел Нестор (1972—), тенисер
- Дејан Петковић (1972—), фудбалер
- Владимир Вујасиновић (1973—), ватерполиста
- Дејан Бодирога (1973—), кошаркаш
- Горан Вујевић (1973—), одбојкаш
- Никола Грбић (1973—), одбојкаш
- Саво Милошевић (1973—), фудбалер
- Владимир Ђорђевић (1973—), аикидока
- Паола Вукојичић (1974—), хокејаш на трави
- Александар Ковачевић (1974—), шаховски велемајстор
- Александар Каракашевић (1975—), стонотенисер
- Ненад Зимоњић (1976—), тенисер
- Данило Икодиновић (1976—), ватерполиста
- Саша Илић (1977—), фудбалер
- Оливера Јевтић (1977—), атлетичарка
- Предраг Стојаковић (1977—), фудбалер
- Иван Иванишевић (1977—), шаховски велемајстор
- Дејан Станковић (1978—), фудбалер
- Александар Шапић (1978—), ватерполиста[93]
- Марко Пантелић (1978—), фудбалер
- Матеја Кежман (1979—), фудбалер
- Иван Миљковић (1979—), одбојкаш
- Бранко Радивојевић (1980—), словачки хокејаш
- Бојан Вучковић (1980—), шаховски велемајстор
- Драган Шолак (1980—), шаховски велемајстор
- Немања Видић (1981—), фудбалер
- Бранимир Субашић (1982—), фудбалер
- Александар Павловић (1983—), кошаркаш
- Јелена Докић (1983—), тенисер
- Данко Лазовић (1983—), фудбалер
- Миланко Петровић (1983—), биатлонац
- Милорад Чавић (1984—), пливач[94]
- Маја Огњеновић (1984—), одбојкаш
- Дамир Микец (1984—), стрелац
- Душан Борковић (1984—), аутомобилиста
- Јанко Типсаревић (1984—), тенисер
- Бранислав Ивановић (1984—), фудбалер
- Александар Коларов (1985—), фудбалер
- Јелена Јанковић (1985—), тенисерка
- Драган Травица (1986—), одбојкаш
- Никола Пековић (1986—), кошаркаш
- Ана Ивановић (1987—), тенисер
- Новак Ђоковић (1987—), тенисер[95][96]
- Немања Николић (1987—), фудбалер
- Борки Предојевић (1987—), шаховски велемајстор
- Сара Исаковић (1988—), прва медаља Словеније на ОИ
- Невен Суботић (1988—), фудбалер
- Душан Тадић (1988—), фудбалер
- Немања Матић (1988—), фудбалер
- Марко Арнаутовић (1989—), фудбалер
- Соња Васић (1989—), кошаркаш
- Огњен Чанчаревић (1989—), фудбалер
- Огњен Кузмић (1990—), кошаркаш
- Душан Лајовић (1990—), фудбалер
- Ивана Максимовић (1990—), стрелац
- Милица Мандић (1991—), теквандо репрезентативка
- Марија Вуковић (1992—), атлетичарка
- Филип Костић (1992—), фудбалер
- Богдан Богдановић (1992—), кошаркаш[97]
- Душан Мандић (1994—), ватерполиста
- Сергеј Милинковић Савић (1995—), фудбалер
- Никола Јокић (1995—), кошаркаш[98]
- Немања Мајдов (1996—), џудиста
- Јована Прековић (1996—), каратисткиња
- Давид Миладиновић (1997—), кошаркаш
- Душан Влаховић (2000—), фудбалер
- Ангелина Топић (2005—), атлетичарка
-
Момчило Тапавица, свестрани спортиста, први Словен и Србин освајач олимпијске медаље у историји. -
Светозар Глигорић, шаховски велемајстор. -
Жељко Обрадовић, најуспешнији кошаркашки тренер Европе. -
Јасна Шекарић, светска, европска и олимпијска шампионка у спортском стрељаштву. -
Филип Филиповић освојио је сваку значајну медаљу, турнир и награду у ватерполу. -
Новак Ђоковић, један од најбољих тенисера и спортиста свих времена. -
Ивана Шпановић држи национални и светски рекорд у скоку у даљ. -
Александар Митровић, најуспешнији стрелац репрезентације Србије. -
Никола Јокић, један од најбољих кошаркаша и центара свих времена. -
Тијана Бошковић, једна од најбољих одбојкашица у историји спорта.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Владари и племство
[уреди | уреди извор]Средњи век
[уреди | уреди извор]- кнез Вишеслав (око 780 — после 800)
- кнез Властимир (око 805 — после 851)
- кнез Радослав Вишеславић (почетак IX века)
- кнез Просигој (средина IX века)
- кнез Мутимир (умро после 891)
- кнез Стројимир Властимировић (око 848 — око 890)
- кнез Гојник (IX век)
- кнез Прибислав Мутимировић (867 — X век)
- кнез Петар Гојниковић (умро после 917)
- кнез Павле Брановић (почетак X века)
- кнез Петрислав (X век)
- кнез Захарија Прибислављевић (умро после 924)
- кнез Часлав Клонимировић (умро око 950)
- краљ Стефан Војислав (умро 1044)
- краљ Јован Владимир (умро 1016)
- краљ Михаило Војислављевић (умро 1081)
- краљ Константин Бодин (око 1050 — око 1099)
- краљ Доброслав II (XI век — XII)
- краљ Кочапар (умро почетком XII века)
- краљ Владимир Војислављевић (умро почетком XII века)
- краљ Ђорђе Бодиновић (умро у првој половини XII века)
- краљ Грубеша (крај XI века - прва четвртина XII века)
- краљ Градихна (умро после 1146)
- кнез Радослав Градишнић (XII век)
- велики жупан Деса (умро после 1162)
- велики жупан Вукан (умро после 1112)
- велики жупан Урош I Вукановић (око 1084/1085 — око 1144/1145))
- велики жупан Урош II Примислав (XII век)
- велики жупан Белош Вукановић (XII век)
- великаш Завида Вукановић (XII век)
- велики жупан Тихомир Завидовић (пре 1113 — 1168),
- велики жупан Стефан Немања (1113—1199)
- краљ Стефан Првовенчани, (око 1165—1227)
- Свети Сава Српски (1175—1235)[51]
- краљ Стефан Радослав (око 1195 — после 1235)
- краљ Стефан Владислав (око 1198—1267)
- бан Пријезда I (1211—1287)
- цар Стефан Урош I (око 1223—1277)
- бан Пријезда II (умро 1290)
- бан Стефан I Котроманић (1242—1314)
- краљ Стефан Драгутин (око 1252—1316)
- краљ Стефан Урош II Милутин (1253—1321)
- краљ Стефан Урош III Дечански (око 1275/1276—1331)
- бан Стефан II Котроманић (око 1292—1353)
- цар Стефан Душан (око 1308—1355)[4]
- великаш и краљ Угљеша Мрњавчевић (умро 1371)
- цар Стефан Урош V (1336—1371)
- цар Симеон Синиша Немањић (1326 — после 1371)
- краљ Стефан Твртко I Котроманић (1338—1391)
- краљ Стефан Дабиша (умро 1395)
- краљ Вукашин Мрњавчевић (1320—1371)
- великаш Страцимир Балшић (умро после 1373)
- кнез Лазар Хребељановић (1329—1389)[99]
- краљ Марко Мрњавчевић (1335—1395)[100]
- кнегиња Милица Хребељановић (око 1335—1405)
- владар Јован Урош (око 1340—1422/1423)
- великаш Вук Бранковић (1345—1397)
- краљица Јелена Груба (1345—умрла после 1399)
- великаш Балша I (умро 1362)
- великаш Сандаљ Хранић Косача (1370—1435)
- великаш принцеза Јелена Драгаш (1372—1450)
- великаш Ђурађ I Балшић (умро 1378)
- великаш Балша II Балшић (умро 1385)
- деспот Стефан Лазаревић (1377—1427)
- деспот Ђурађ Бранковић (1377—1456)[101]
- краљ Стефан Твртко II Котроманић (1380—1443)
- великаш Балша III Балшић (1387—1421)
- војвода Влатко Вуковић (умро 1392)
- господар Радич Црнојевић (умро 1396)
- великаш Ђурађ II Балшић (умро 1403)
- краљ Остоја Котроманић (умро 1418)
- краљ Стефан Остојић (умро 1421)
- деспот Стефан Бранковић (око 1420—1476)
- деспот Лазар Бранковић (1421—1458)
- кнез Вук Хранић Косача (умро 1424)
- краљ Стефан Томаш (умро 1461)
- краљ Стефан Томашевић (1438—1463)
- великаш Стефан Црнојевић (умро 1465)
- господар Иван Црнојевић (умро 1490)
- великаш Стефан Вукчић Косача (око 1404—1466)
- деспот Вук Бранковић (умро 1485)
- херцег од Светог Саве Влатко Херцеговић (око 1428—1489)
- владар Ђурађ Црнојевић (1461—1514)
- санџакбег Станко Црнојевић (1457—1530)
- деспот Ђорђе Бранковић (1461—1516)
- деспот Јован Бранковић (1465—1502)
- цар Јован Ненад (1492—1527)
Нови век
[уреди | уреди извор]- великаш Петар Петровић (око 1486—1557)
- митрополит Данило I Петровић Његош (1670—1735)
- митрополит Василије Петровић (1694—1766)
- митрополит Сава Петровић Његош (1702—1782)
- митрополит Петар I Петровић Његош (1747—1830)
- кнез Алекса Ненадовић (1749—1804)[10]
- вожд Карађорђе (1762—1817)[102]
- кнез Илија Бирчанин (1764—1804)[10]
- књаз Милош Обреновић (1780—1860)[103][10]
- кнегиња Љубица Обреновић (1788—1843)[10]
- обор-кнез Јеврем Обреновић (1790—1856)[10]
- кнез Сима Ненадовић (1793—1815)[10]
- кнез Александар Карађорђевић (1806—1885)
- митрополит Петар II Петровић Његош (1813—1851)[104]
- кнез Милан Обреновић (1819—1839)[10]
- кнез Михаило Обреновић (1823—1868)[105]
- књаз Данило Петровић (1826—1860)
- краљ Никола I Петровић (1841—1921)[106]
- краљ Петар I Карађорђевић (1844—1921)[107]
- краљ Милан Обреновић (1854—1901)[108]
- краљица Драга Обреновић (1866—1903)
- краљ Александар Обреновић (1876—1903)
- краљ Александар I Карађорђевић (1888—1934)[109]
- кнез Павле Карађорђевић (1893—1976)
- принц Ђорђе П. Карађорђевић (1897—1972)
- краљ Петар II Карађорђевић (1923—1970)
- принц Александар II Карађорђевић (1924—2016)
- принц Томислав Карађорђевић (1928—2000)
- принц Андреј Карађорђевић (1929—1990)
-
Кнез Часлав је објединио неколико завађених племена и проширио државу. -
Кнез Стефан Војислав, оснивач династије Војислављевић. -
Цар Душан Силни, владар Српског царства. -
Царица Јелена Драгаш, српска принцеза и мајка последња два владара Византијске империје. -
Деспот Стефан Лазаревић, водећи српски великаш, војсковођа и књижевник. -
Кнез Милош Велики, оснивач династије Обреновић и стваралац аутономије Србије. -
Књаз и краљ Црне Горе Никола I Петровић Његош, владао је 50 година. -
Краљ Милан Обреновић, први нововековни српски краљ. -
Краљ Петар I Ослободилац, последњи краљ Србије и први краљ Краљевине СХС. -
Краљ Александар I Карађорђевић Ујединитељ.
.jpg)
.jpg)
Политичари и дипломате
[уреди | уреди извор]Кнежевина и Краљевина Србија
[уреди | уреди извор]- Иван Кнежевић (1760—1840)[10]
- Прота Матеја Ненадовић (1777—1854)[110]
- Димитрије Давидовић (1789—1838)[10]
- Јован Гавриловић (1796—1877)[10]
- Илија Гарашанин (1812—1874)[111]
- Никола Христић (1818—1911)
- Константин Николајевић (1821—1877)
- Јован Ристић (1831—1899)[112]
- Милан Кујунџић Абердар (1842—1893)
- Милутин Гарашанин (1843—1898)
- Владан Ђорђевић (1844—1930)[113]
- Никола Пашић (1845—1926)[114]
- Тодор Станковић (1852—1925)
- Милован Миловановић (1863—1912)[115][116]
- Љубомир Давидовић (1863—1940)
- Слободан Јовановић (1869—1958)
Књажевина и Краљевина Црна Гора
[уреди | уреди извор]- Лазар Томановић (1845—1932)
- Митар Мартиновић (1870—1954)
- Евгеније Поповић (1842—1931)
Прва Југославија
[уреди | уреди извор]- Стојан Протић (1857—1923)
- Лујо Бакотић (1867—1941)[12]
- Бошко Чолак-Антић (1871—1949), дипломата
- Светозар Прибићевић (1875—1936)
- Милан Грол (1876—1952)[117]
- Адам Прибићевић (1880—1957)
- Драгиша Васић (1885—1945)
- Александар Цинцар-Марковић (1889—1947)
- Павле Бељански (1892—1965), дипломата
- Драгиша Цветковић (1893—1969)
- Драгољуб Јовановић (1895—1977)
Друга и трећа Југославија
[уреди | уреди извор]- Васа Пелагић (1833—1899)
- Светозар Марковић (1846—1875)[118]
- Димитрије Туцовић (1881—1914)
- Мустафа Голубић (1891—1941)
- Петко Милетић (1897—1943)
- Сретен Жујовић (1899—1976)
- Милан Горкић (1904—1937)
- Јован Веселинов (1906—1982)
- Владимир Велебит (1907—2004)
- Александар Ранковић (1909—1983)
- Милован Ђилас (1911—1995)
- Светозар Вукмановић (1912—2000)
- Петар Стамболић (1912—2007)
- Милентије Поповић (1913—1971)
- Вељко Влаховић (1914—1975)
- Милош Минић (1914—2003)
- Жикица Јовановић Шпанац (1914—1942)
- Ђоко Јованић (1917—2000)
- Слободан Пенезић Крцун (1918—1964)
- Стеван Дороњски (1919—1981)
- Драгослав Марковић (1920—2005)
- Марко Никезић (1921—1991)
- Радован Влајковић (1922—2001)
- Веселин Ђурановић (1925—1997)
- Видоје Жарковић (1927—2000)
- Борисав Јовић (1928—2021)
- Миланко Реновица (1928—2013)
- Милан Панић (1929)
- Латинка Перовић (1933—2022)
- Иван Стамболић (1936—2000)
- Слободан Милошевић (1941—2006)
- Милан Милутиновић (1942—2023)
Република Србија
[уреди | уреди извор]- Владета Јанковић (1940), дипломата
- Борислав Паравац (1943)
- Војислав Коштуница (1944)
- Верољуб Стевановић (1946)
- Вук Драшковић (1946)[119]
- Миодраг Перишић (1948—2003), дипломата
- Томислав Николић (1952)
- Зоран Ђинђић (1952—2003)
- Оливер Ивановић (1953—2018)
- Небојша Родић (1953), дипломата
- Иван Мркић (1953), дипломата
- Ненад Богдановић (1954—2007)
- Војислав Шешељ (1954)
- Предраг Марковић (1955)
- Санда Рашковић Ивић (1956)
- Милан Ст. Протић (1957)
- Борис Тадић (1958)
- Небојша Човић (1958)
- Драган Чавић (1958)
- Зоран Живковић (1960)[120]
- Јоргованка Табаковић (1960)
- Драган Бисенић (1962), дипломата
- Горан Свилановић (1963)
- Маја Гојковић (1963)
- Наташа Мићић (1965)
- Ненад Поповић (1966)
- Драган Ђилас (1967)
- Братислав Гашић (1967)
- Игор Мировић (1968)
- Александар Вучић (1970)
- Александар Вулин (1972)
- Милош Вучевић (1974)
- Душан Спасојевић (1974), дипломата
- Вук Јеремић (1975)
- Ђорђе Милићевић (1978)
- Немања Старовић (1982)
- Никола Селаковић (1983)
Република Црна Гора
[уреди | уреди извор]- Светозар Маровић (1955)
- Момир Булатовић (1956—2019)
- Дака Давидовић (1957)
- Предраг Поповић (1962)
- Андрија Мандић (1965)
- Владимир Јоковић (1967)
- Милан Кнежевић (1980)
Република Српска
[уреди | уреди извор]- Рајко Кузмановић (1931)
- Никола Кољевић (1936—1997)
- Радован Караџић (1945)
- Мирко Шаровић (1956)
- Милован Бјелица (1958)
- Милорад Додик (1959)
- Радован Вишковић (1964)
- Жељка Цвијановић (1967)
Република Српска Крајина
[уреди | уреди извор]- Јован Рашковић (1929—1992)
- Борислав Микелић (1939—2018)
- Милан Мартић (1954)
- Милан Бабић (1956—2006)
- Ратко Личина (1964)
Друге државе
[уреди | уреди извор]- Исидор Николић-Џавер (1805—1862), Аустријско царство
- Џорџ Војновић (1936—2016), САД
- Ник Лалић (1940—2025), Аустралија
- Милорад Пуповац (1955), Хрватска
- Род Благојевић (1956), САД
- Хорхе Капитанић (1964), Аргентина
- Марк Брновић (1966), САД
-
Илија Гарашанин, државник и креатор државне политике из периода 19. века. -
Милован Миловановић, истакнути дипломата и креатор спољне и националне политике. -
Светозар Милетић, српски политички лидер у Војводини. -
Јован Ристић, српски политичар, вођа либерала, истакнути дипломата и академик. -
Владан Ђорђевић, политичар, дипломата, лекар, пуковник и писац. -
Чедомиљ Мијатовић, дипломата, политичар, економиста, писац, реформатор српских финансија. -
Стојан Новаковић, историчар, лингвиста, реформатор образовања, државник и дипломата. -
Никола Пашић, водећи српски и југословенски политичар. -
Милован Ђилас, југословенски комуниста и истакнути дисиденат. -
Зоран Ђинђић, први демократски изабрани премијер, до његовог убиства 2003. године.
.jpg)
Други
[уреди | уреди извор]- Сава Вуковић (1737—1810), трговац[10]
- Атанасије Димитријевић Секереш (1738—1794), цензор
- Никола Милићевић Луњевица (1767—1842), трговац[10]
- Глигорије Возаровић (1790—1848), издавач[10]
- Илија Милосављевић Коларац, велетрговац[10] (1800—1878)
- Капетан Миша Анастасијевић, велетрговац (1803—1885)
- Сима Игуманов (1804—1882), трговац[10]
- Игњат Бајлони (1811—1875), предузетник
- Марија Трандафил (1816—1883)[121]
- Стеван Владислав Каћански (1828—1890), активиста
- Велимир Михаило Теодоровић (1828—1890), добротвор
- Лазар Дунђерски (1833—1917), трговац
- Александар Сандић (1836—1908), професор и публициста
- Никола Спасић (1838—1916), трговац
- Димитрије Мита Теокаревић (1850—1931), привредник
- Ђорђе Вајферт (1850—1937), индустријалац и гувернер НБС
- Деспот Баџовић (1850—1932), активиста
- Голуб Јанић (1853—1901), трговац
- Лука Ћеловић (1854—1929), трговац
- Малиша Атанацковић (1860—1919), трговац
- Михајло Косовљанин (1862—1925), трговац
- Милош Савчић (1865—1941), привредник
- Јован Лалошевић (1870—1935), активиста
- Ђока Дунђерски (1873—1950), трговац[122]
- Сава Лозанић (1882—1952), индустријалац и добротвор
- Влада Илић (1882—1952), индустријалац и политичар
- Стеван Стефановић (1885—1956), индустријалац
- Богдан Жерајић (1886—1910), атентатор
- Пуниша Рачић (1886—1944), атентатор и политичар
- Димитрије Коњовић (1888—1982), индустријалац и пилот
- Никола Мирков (1890—1957), инжењер
- Недељко Чабриновић (1895—1916), атентатор
- Гаврило Принцип (1895—1918), атентатор
- Михаило С. Петровић (1901—1949), новинар
- Милутин Чолић (1919—2009), новинар
- Сергије Лукач (1920—2004), новинар
- Вилијам Јованович (1920–2001), пословни човек
- Младен Селак (1921—2014), предузетник и проналазач
- Вилијам Г. Салатич (1922–2009), привредник и менаџер
- Јованка Броз (1924—2013), прва дама Југославије
- Миодраг Живанов (1928—2000), библиограф
- Милан Панић (1929—), привредник
- Драгиша Кашиковић (1932—1977)
- Војин Димитријевић (1932—2012), активиста
- Јован Томовић (1932—2025), привредник
- Милован Мића Стојановић (1935), кувар
- Добривоје Танасијевић (1935—2025), угоститељ и продуцент
- Милош Јевтић (1936), новинар
- Гојко Варда (1936—2025), дизајнер
- Мирослав Мајкл Ђорђевић (1936—2023), предузетник
- Милан Мандарић (1938—2025), предузетник
- Ђоко Вјештица (1939—2008), новинар и водитељ
- Јован Прокопљевић (1940—2019), дизајнер
- Никола Павичић (1940—2025), привредник и менаџер
- Богдан Тирнанић (1941—2009), новинар
- Петко Јованчић (1942—2015), кувар
- Бошко Радоњић (1943—2011), криминалац
- Мирослав Мишковић (1945—), власник Делта Холдинга
- Владимир Мијановић (1946—2021), активиста
- Димитрије Боаров (1946), новинар
- Гордана Суша (1946—2021), новинар
- Стево Карапанџа (1947), кувар
- Драгољуб Замуровић (1947), фотограф
- Александар Тијанић (1949—2013), новинар
- Славко Ћурувија (1949—1999), новинар
- Саво Штрбац (1949), активиста
- Весна Вуловић (1950—2016), Гинисов рекордер
- Волт Богданић (1950), новинар
- Филип Цептер (1950—), бизнисмен
- Веља Павловић (1953—2022), новинар и водитељ
- Лидија Манић (1953), мис интернационал
- Петар Матијевић (1953—), бизнисмен
- Драган Бујошевић (1954), новинар
- Момчило Милиновић (1954), инжењер и професор
- Богољуб Карић (1954), предузеник[123]
- Саша Поповић (1954—2025), предузетник и музичар
- Ристо Ђого (1956—1994), новинар
- Миломир Марић (1956), новинар и водитељ
- Љиљана Смајловић (1956), новинар и уредник
- Дејан Илић, менаџер компанија Варта и Ари (1957)[124][125]
- Ратко Дмитровић (1958), новинар
- Рајко Милошевић (1959), стрип уметник
- Милија Бабовић (1959—), привредник
- Миодраг Костић (1959—2024), привредник
- Брижит Коњовић (1960), мис Париза и Француске
- Душка Вучинић (1964—2021), новинар
- Жељко Цвијановић (1964—2018), новинар
- Оља Бећковић (1964), новинар и водитељ
- Зоран Станојевић (1965), новинар и водитељ
- Зоран Ћирјаковић (1965), новинар и есејиста
- Петар Матић (1966—), предузетник
- Жељко Митровић (1967—), предузетник
- Милорад Вукашиновић (1967), новинар
- Горан Томашевић (1969), фотограф
- Милка Форцан (1969—), привредник
- Милан Антонијевић (1975), активиста и правник
- Иван Петровић (1975—), привредник
- Сандра Перовић (1977), новинар
- Драгана Дујовић (1984), манекенка
- Сања Папић (1984), супермодел
- Тијана Арнаутовић (1986), мис Канаде
- Никола Ковачевић (1989), активиста и правник
- Алекса Вуловић (1992), аустралијски јутјубер[126]
- Сара Митић (1995), манекенка
- Бака Прасе (1996), јутјубер и музички извођач
- Даша Радосављевић (1996), манекенка
- Муђа (1998), јутјубер
- Кика Ђукић (2001—2021), јутјубер
- Софија Лабус (2002), мис Ирске
Види још
[уреди | уреди извор]- Срби
- Српске земље
- Српска историја
- 100 најзнаменитијих Срба
- Списак познатих Срба у Хрватској
- Списак познатих Срба у Македонији
- Списак познатих Срба у Америци
- Списак приказа Срба и Србије у иностраним продукцијама
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 6—9.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 19—24.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 31—34.
- ^ а б 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 35—40.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 59—61.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 68—73.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 89—94.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ „Знаменити Срби”. srbija.gov.rs (на језику: српски). Влада Републике Србије. Приступљено 20. 7. 2025.
- ^ „Јован Рајић - отац српске историје у огледалу историјске штампе”. jovanrajicunilib.rs. Приступљено 2024-01-19.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат Знаменити Срби XIX века 1990, стр. 7—8.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 175—179.
- ^ а б в г д ђ е ж з Срби у Сјеверној Далмацији 2015.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 210.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 224.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 248—253.
- ^ ИН4С (2023-12-03). „Змај: "Још нас има што кличемо, ја сам Србин сав"”. ИН4С (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 243—247.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 265—270.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 363—369.
- ^ Božić, Marko (2020-03-03). „Srbin 1889. napisao možda prvu SF dramu na svetu. Poklanjamo vam nju, kao i njegov SF roman iz 1921.”. Telegraf.rs. Приступљено 2024-01-19.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 401.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 414.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 501—505.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 495—500.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 553, 555.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 561.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 572.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 577.
- ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 319.
- ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 619.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 585.
- ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 167.
- ^ https://www.juznevesti.com. „“Nečista krv” i poezija uživo sa Perom Zubcem u niškom Narodnom pozorištu”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 170—174.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 322—325.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 395.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 462—466.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 539.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 567, 569.
- ^ ИН4С (2021-09-28). „Ликвидације српских националиста”. ИН4С (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28.
- ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 214.
- ^ Forum (2022-08-20). „Povodom stogodišnjice rođenja Bogdana Bogdanovića: O zlatnim kašikama i krajputašima”. Portal Forum (на језику: српски). Архивирано из оригинала 28. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-28.
- ^ „Bogdan Bogdanović, intelektualac koji se pamti — Shkëlzen Gashi”. Kosovo 2.0. 2021-05-20. Приступљено 2024-01-28.
- ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 483.
- ^ „You are being redirected…”. www.serbia.com. Приступљено 2024-01-23.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 137—142.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 232—236.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 382—386.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 525.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 535.
- ^ а б в 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 10—18.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 25—30.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 82—88.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 119—124.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 518—524.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 95—101.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 102—107.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 125—129.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 298—303.
- ^ Dejić, Mirko (2014). „The first mechanical clock in Moscow, the work of the Serb Lazar the Hilandarian”. Godišnjak Učiteljskog fakulteta u Vranju (5): 61—70. ISSN 1820-3396. PMID 18203396. doi:10.5937/gufv1405061D.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 108—112.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 194—201.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 310—315.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 351—356.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 377—381.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 387—394.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 421.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 427—432.
- ^ Стојиљковић, Станко (2018-01-12). „МИЛЕВА МАРИЋ: НЕПРИЗНАТИ ГЕНИЈЕ?”. Galaksija Nova (на језику: српски). Архивирано из оригинала 19. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-19.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 513—517.
- ^ Дмитровић, Ратко (2010). „RATKO DMITROVIĆ Srbi iz Hrvatske ili brisanje једне велике priče”. Печат. Приступљено 20. 1. 2023.
- ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 221.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 161—169.
- ^ „Ђура Даничић: Човек који је укротио народни језик у модерне граматике”. BBC News на српском-cyrl. 2022-11-05. Приступљено 2024-01-17.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 215.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 404.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 433—437.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 533.
- ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 178.
- ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 36.
- ^ „A farewell to Yugoslavia”. Архивирано из оригинала 07. 07. 2017. г. Приступљено 19. 01. 2024. (na engleskom) openDemocracy. Dejan Đokić; 10. април 2002.
“I usually declared myself a Yugoslav, which had several advantages over being merely a Serb, which I also am, by virtue of being born in Serbia, to Serbian parents. True, by Yugoslav I don't just mean a citizen of a country called Yugoslavia, in Central and Eastern Europe national identities have primarily ethnic and not civic meaning. This effectively means that even though there is no country called Yugoslavia anymore, I can continue to declare myself a Yugoslav. But, I have an(other) ethnic identity, that of a Serb, and anyhow, being Yugoslav always* - ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 467—473.
- ^ „Branislav Petronijević akademik i najistaknutiji srpski filozof”. vojvodinauzivo.rs (на језику: енглески). 2022-08-10. Приступљено 2024-01-23.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 149—153.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 316—321.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 357—362.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 370.
- ^ Nportal (2024-05-20). „KO JE CRVENI KOMANDANT? Jedini Srbin general Crvene armije — Lenjin mu bio zahvalan, stradao od Staljinove ruke (FOTO)”. Nportal (на језику: српски). Приступљено 2024-05-21.
- ^ „Коча Поповић: Виспрен дух надреалисте у униформи”. BBC News на српском (на језику: српски). 2022-10-20. Приступљено 2024-01-28.
- ^ „Olimpijski muzej”. olimpijskimuzej.rs. Приступљено 2024-01-19.
- ^ Novaković, Nikola (2022-04-02). „Počast za legendu: Radivoj Korać je peti Srbin u "Kući slavnih"”. N1-RS. Приступљено 2024-01-19.
- ^ Ringier. „Kako je unuk srpskih imigranata postao NBA legenda: Mnogi i dalje tvrde da je najbolji svih vremena”. Sportal (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28.
- ^ „Šapićev oproštaj od Ivanovića potresao celu Srbiju: MI SRBI TEK KAD NEKOG IZUBIMO POČNEMO DA GA CENIMO!”. espreso.co.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28.
- ^ Jocić, Branislav (2016-12-24). „Milorad Čavić za SK: Srbi su stvarno nebeski narod”. N1-RS. Приступљено 2024-01-19.
- ^ Dimitrijević, Miodrag (2023-02-03). „Zašto im sada smeta što je Đoković Srbin?”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-01-19.
- ^ N.N (2016-05-19). „Đoković: Ponosan sam što sam Srbin”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 2024-01-19.
- ^ „Bogdanović: Uvek je dobro biti Srbin, posebno danas! - Vesti”. B92.net (на језику: српски). 2023-06-13. Приступљено 2024-01-28.
- ^ „Јокић: Добар је тренутак да будеш Србин”. Politika Online. Приступљено 2024-01-28.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 47—52.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 62—67.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 77—81.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 130—136.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 154—160.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 187—193.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 202—209.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 259—264.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 279—284.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 343—350.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 544.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 143—148.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 180—186.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 225—231.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 285—290.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 291—297.
- ^ „MOĆNIJI I OD PAŠIĆA! Srpski PREMIJER kome su zavideli domaći, a divili mu se svetski političari”. ISTORIJSKI ZABAVNIK. 2020-03-21. Приступљено 2024-01-19.
- ^ 011info.com <office@011info.com>. „Milovan Milovanović Balačko — Jedan od najvažnijih srpskih državnika o kome ne učimo u školi”. 011info — najbolji vodič kroz Beograd. Приступљено 2024-01-19.
- ^ Lirija (2022-12-05). „Да ли знате ко је Милан Грол?”. Порталибрис књижара (на језику: српски). Приступљено 2025-03-16.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 304—309.
- ^ „INTERVJU Vuk Drašković: Srbin sam, ali u odbrani Crne Gore ja sam Crnogorac”. vijesti.me. Приступљено 2024-01-19.
- ^ Grujić, Dragoslav (19. 3. 2003). „Zoran Živković”. vreme.com (на језику: српски). Vreme. Приступљено 20. 7. 2025.
- ^ Zarić, Marija M. (2023-12-25). „Srpska dobrotvorka Marija Trandafil: Svu svoju impozantnu imovinu ostavila Pravoslavnoj crkvi i Matici srpskoj”. Ona.rs. Приступљено 2024-01-17.
- ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала 17. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-17.
- ^ Grujić, Dragoslav (17. 10. 2001). „Karići, Bogoljub i braća”. vreme.com (на језику: српски). Vreme. Приступљено 20. 7. 2025.
- ^ Milovac, Katarina (2023-01-16). „Najmoćniji Srbin iz senke: Družio se u studentskom domu s Angelom Merkel, radio sa Stivom Džobsom”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-01-19.
- ^ arhiva, blic (2015-12-18). „Srbin menadžer godine u Nemačkoj”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-19.
- ^ „Priča o Beograđaninu koji je otišao u Severnu Koreju da se ošiša kao Kim Džong Un”. Noizz.rs (на језику: rs). 2017-12-13. Приступљено 2024-01-26.
Литература
[уреди | уреди извор]- Костић, Звонимир, ур. (1993). 100 најзнаменитијих Срба (1. изд.). Београд: Принцип. ISBN 86-82273-01-2. COBISS.SR 54752263.
- Гавриловић, Андра (1990). Знаменити Срби XIX века. Kultura.
- Ирена, Ковачевић, ур. (1996). Ko je ko u Srbiji '96. (1. изд.). Београд: Beograd : Bibliofon-Who's Who, 1996 (Beograd : Skripta internacional). COBISS.SR 146477319.
- Новаковић, Коста (2015). Срби у Сјеверној Далмацији. Српско културно друштво „Зора”.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Ćirković, Sima (2004). The Serbs. Malden: Blackwell Publishing. ISBN 978-1-4051-4291-5.
- Cox, John K. (2002). The History of Serbia. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-31290-8.
- Finkel, Caroline (2012). Osman's dream: the story of the Ottoman Empire, 1300—1923. Basic Books. ISBN 978-0-465-00850-6.
- İnal, Günseli; Arşivi, Semiramis (2005). Semiramis: Sultan'ın gözünden şenlik (на језику: енглески). YKY. ISBN 978-975-08-0928-6.
- Meram, Ali Kemal (1977). Padişah anaları: resimli belgesel tarih romanı (на језику: турски). Öz Yayınları.
- Pavlowitch, Stevan K. (2002). Serbia: The History behind the Name. London: Hurst & Company. ISBN 978-1-85065-477-3.
- Radojević, Mira; Dimić, Ljubodrag (2014). Serbia in the Great War 1914—1918: A short History. Belgrade: Srpska književna zadruga, Belgrade forum for the world of equals.
- Stavrides, Théoharis (2001). The Sultan of Vezirs: The Life and Times of the Ottoman Grand Vezir Mahmud Pasha Angelovic (1453—1474). Brill. ISBN 978-90-04-12106-5.
